Pacovi preplavili gradove širom sveta
Jednog jutra prošle godine, Džon Gledvin je otvorio ormarić ispod sudopere i otkrio da je kesa sa zemljom koju je tamo ostavio bila pocepana. Nekoliko dana kasnije, osetio je oštar, buđav miris.
„Odmah sam znao šta je to“, kaže on. „Pacovi.“
Iako ih je često viđao oko kanti za smeće ispred svoje zgrade, sada su ušli u njegov dom u Krojdonu, gde živi sa svoje petoro dece.
„Mogao sam da ih čujem u ormarićima i iza kade. Jednog jutra me je probudila svađa ispod kade, vrištanje i kukanje.“
Ovo iskustvo ga je potreslo, ne samo zbog brige za zdravlje svoje dece, već i zbog osećaja stida, izveštava BBC.
Njegov slučaj nije jedinstven. Klajv Beri, osnivač kompanije za suzbijanje štetočina Cleankill, kaže da je u poslednje dve godine video „izuzetan“ porast poziva povezanih sa pacovima do 20 procenata.
Slični podaci dolaze iz cele Velike Britanije, gde je Britansko udruženje za suzbijanje štetočina (BPCA) potvrdilo da je više od polovine njihovih članova imalo povećan broj intervencija u poslednjih pet godina. Iako je tačan broj pacova nemoguće utvrditi, procene se kreću od 10 do 120 miliona.
Samo u Velikoj Britaniji, od 2023. do sredine ove godine, prijavljeno je više od pola miliona zaraza.
Ozbiljna zdravstvena pretnja
Problem nije ograničen samo na Veliku Britaniju. Brojni američki gradovi poput Vašingtona, San Franciska i Njujorka, kao i Amsterdama i Toronta, bore se sa povećanjem broja pacova.
Pored uništavanja imovine, pacovi predstavljaju i ozbiljnu zdravstvenu pretnju,
jer mogu da prenose bolesti poput leptospiroze i hantavirusa.
Bobi Korigan, urbani rodentolog, koji je ceo svoj život posvetio proučavanju pacova, tvrdi da uzrok problema leži i u klimatskim promenama.
Iako su naša želja za brzom hranom, ređe sakupljanje smeća i građevinski radovi faktori koji doprinose povećanju broja pacova, Korigan kaže da su više temperature ključni faktor.
Njegova studija, objavljena ove godine u časopisu „Science Advances“, ispitala je 16 gradova i pronašla jasnu vezu. Gradovi koji su iskusili više temperature takođe su zabeležili veći porast aktivnosti pacova.
U Vašingtonu je povećanje bilo gotovo 400 procenata, u San Francisku 300, a u Njujorku 160 procenata.
„Gradovi koji su iskusili povećanje procečne temperature, zabeležili su veći porast broja pacova“, zaključila je studija.
Izuzetno plodna vrsta
Pacovi ne hiberniraju, pa hladne temperature mogu da ih ubiju ili da smanje veličinu legla, ali im toplije zime omogućavaju da se slobodno razmnožavaju. Pacovi su izuzetno plodni. Ženka ima oko šest legla godišnje, sa do 12 mladih, koji postaju polno zreli nakon samo devet nedelja. To znači da samo dva pacova mogu da proizvedu više od 1.000 potomaka u jednoj godini.
Gradovi su idealna staništa za njih, jer asfalt i zgrade zadržavaju toplotu, a sve veća urbanizacija smanjuje njihova prirodna staništa i primorava ih da se približe ljudima.
Jedan od razloga zašto je pacove tako teško kontrolisati je njihova „supermoć“ – oni ne mogu da povraćaju. Zato su izuzetno oprezni kada probaju novu hranu.
„Probaće samo malo. Kada vide da im nije muka, shvatiće: 'U redu, mogu to da jedem'“, objašnjava profesor Stiven Belmejn sa Univerziteta u Griniču.
Zbog toga su klasični otrovi često neefikasni. Otrovi sporog dejstva, poput antikoagulansa, deluju tek posle nedelju dana, a poslednjih godina pacovi su razvili genetske mutacije koje ih čine otpornim čak i na ove moćne hemikalije.
Kraljica pacova
Njujork, grad sa procenjenih tri miliona pacova, usvojio je novi pristup problemu. Bivša učiteljica Ketlin Koradi imenovana je za gradsku „kraljicu pacova“ 2023. godine sa zadatkom da podigne svest javnosti.
Ona je pokrenula „akademiju za pacove“ i ohrabrila građane da prijavljuju viđenja glodara. Ključna promena bila je uvođenje obaveznih kanti za smeće otpornih na pacove.
„Ukidanje izvora hrane pacovima je ključ njihovog održivog smanjenja“, objasnila je Koradi.
Istrebljivač Aleks Donovan pokazuje na prepune kante za smeće u Krojdonu. „Jednostavno ima previše hrane. Čak i ako stavimo rodenticid na nju, neće je jesti. Jednostavno nisu zainteresovani.“
Toplije temperature mogu da podstaknu rast populacije, ali naše navike, poput bacanja ostataka brze hrane i neadekvatnog odlaganja otpada, stvaraju savršene uslove za njihov život.
„Ako se budemo brinuli o našem urbanom okruženju, onda nećemo morati da brinemo o tome što smo toliko nehumani prema njima“, tvrdi dr Korigan. „Ignorisali smo pacove i pustili ih da nam izmaknu kontroli... a sada plaćamo cenu“, zaključuje za BBC.
