Godina arheologije u Srbiji
Dr Milan Milovanović predstavio je dokumentarno iskopavanja iz Viminacijuma, Đerdapske klisure, sa Kalemegdana i drugih lokaliteta
Ove godine arheologija u Srbiji obeležava 160 godina od prvih pionirskih iskopavanja dr Janka Šafarika 1865. na Rudniku. Ali i 70 godina Odeljenja za dokumentaciju na Arheološkom institutu u Beogradu. Zbog oba jubileja ova godina proglašena je „Godinom arheologije u Srbiji”.
Kako je poznati dokumentarista dr Milan Milovanović rekao za „Magazin” nakon što je priredio izložbu „Arheologija na papiru i slici” u Galeriji nauke i tehnike – tok arheoloških istraživanja pratila je i izrada terenske dokumentacije, koja se od tada, pa do danas, izrađuje u skladu sa razvojem metodologije arheoloških iskopavanja.
„Angažovanjem prvog dokumentariste u Arheološkom institutu, zvanično je počeo organizovan rad na prikupljanju, sistematizaciji, skladištenju i zaštiti arheološke dokumentacije. Odeljenje je prolazilo kroz nekoliko etapa razvoja, a posebno značajno razdoblje u obradi terenske građe bilo je između 1962. i 1992. godine”, rekao je.
Tim odeljenjem u najznačajnije doba rukovodila je Ljubica Prodanović u saradnji sa akademikom dr Vladislavom Popovićem. Njihov zajednički rad, po ugledu na vodeće evropske dokumentarističke centre tog doba, doprineo je uvođenju principa centralnog registra u vođenju dokumentacije. Veliki iskorak predstavljala je i izrada kartona za evidenciju nalaza, u koji su arheolozi unosili detalje za svaku pojedinačnu celinu. Ti podaci danas omogućuju lakši unos novina u operativnu bazu, koja obezbeđuje svima bržu i precizniju pretragu, podseća sagovornik.
„Kroz katalog i postavku izložbe u Galeriji nauke i tehnike mi smo posetiocima predstavili istorijat odeljenja i različite tipove dokumentarističke građe. Rukovodio sam se time da izdvojim materijal sa reprezentativnih, ali i manje poznatih arheoloških lokaliteta, koji su u najvećoj meri istraživali saradnici Arheološkog instituta tokom druge polovine 20. veka. Predstavili smo i deo terenske građe iz Dokumentacionog fonda Vladimira R. Petkovića i Legata Đurđa Boškovića, koji zajedno predstavljaju dragocenu zaostavštinu u našoj zemlji”, rekao nam je Milan Milovanović.
Po njemu, ipak, istorija nastanka i razvoja arheološke dokumentacije u Srbiji, čiji je početak označen pionirskim Šafarikovim iskopavanjima na Rudniku, tek treba da bude dublje analizirana i detaljno istražena. „Verujem da će i naši zapisi i slike iz Viminacijuma i drugih arheoloških zona budućim generacijama biti vodeća inspiracija za takav poduhvat”, poručio je.
Pored najpoznatijih arheoloških područja Srbije – Viminacijuma, Vinče, Lepenskog Vira i drugih, Milovanović je izložio i novinsku dokumentaciju iz pronalazaka iz beogradskog područja – poput podzemnih prolaza i istraživanja za restauriranje Sahat-kule Kalemegdana, područja i laguma Zelenog venca, pronalaženja starog nakita u Ostružnici, otkrivanja rimske grobnice u Takovskoj ulici...
