Година археологије у Србији
Др Милан Миловановић представио је документарно ископавања из Виминацијума, Ђердапске клисуре, са Калемегдана и других локалитета
Ове године археологија у Србији обележава 160 година од првих пионирских ископавања др Јанка Шафарика 1865. на Руднику. Али и 70 година Одељења за документацију на Археолошком институту у Београду. Због оба јубилеја ова година проглашена је „Годином археологије у Србији”.
Како је познати документариста др Милан Миловановић рекао за „Магазин” након што је приредио изложбу „Археологија на папиру и слици” у Галерији науке и технике – ток археолошких истраживања пратила је и израда теренске документације, која се од тада, па до данас, израђује у складу са развојем методологије археолошких ископавања.
„Ангажовањем првог документаристе у Археолошком институту, званично је почео организован рад на прикупљању, систематизацији, складиштењу и заштити археолошке документације. Одељење је пролазило кроз неколико етапа развоја, а посебно значајно раздобље у обради теренске грађе било је између 1962. и 1992. године”, рекао је.
Тим одељењем у најзначајније доба руководила је Љубица Продановић у сарадњи са академиком др Владиславом Поповићем. Њихов заједнички рад, по угледу на водеће европске документаристичке центре тог доба, допринео је увођењу принципа централног регистра у вођењу документације. Велики искорак представљала је и израда картона за евиденцију налаза, у који су археолози уносили детаље за сваку појединачну целину. Ти подаци данас омогућују лакши унос новина у оперативну базу, која обезбеђује свима бржу и прецизнију претрагу, подсећа саговорник.
„Кроз каталог и поставку изложбе у Галерији науке и технике ми смо посетиоцима представили историјат oдељења и различите типове документаристичке грађе. Руководио сам се тиме да издвојим материјал са репрезентативних, али и мање познатих археолошких локалитета, који су у највећој мери истраживали сарадници Археолошког института током друге половине 20. века. Представили смо и део теренске грађе из Документационог фонда Владимира Р. Петковића и Легата Ђурђа Бошковића, који заједно представљају драгоцену заоставштину у нашој земљи”, рекао нам је Милан Миловановић.
По њему, ипак, историја настанка и развоја археолошке документације у Србији, чији је почетак означен пионирским Шафариковим ископавањима на Руднику, тек треба да буде дубље анализирана и детаљно истражена. „Верујем да ће и наши записи и слике из Виминацијума и других археолошких зона будућим генерацијама бити водећа инспирација за такав подухват”, поручио је.
Поред најпознатијих археолошких подручја Србије – Виминацијума, Винче, Лепенског Вира и других, Миловановић је изложио и новинску документацију из проналазака из београдског подручја – попут подземних пролаза и истраживања за рестаурирање Сахат-куле Калемегдана, подручја и лагума Зеленог венца, проналажења старог накита у Остружници, откривања римске гробнице у Таковској улици...
