I ovog vikenda Sanja Đoković je sa svojim gostima krenula u još jednu šetačku turu. Korak po korak, od Brankovog mesta, pa polako jednom od najstarijih prestoničkih ulica – Karađorđevom, vezla je priču u tematskoj šetnji koju je nazvala „Crveni fenjeri”. Ona podseća kako je nekada prostitucija bila sasvim legalan posao. I trajao je, objašnjava Sanja, od 1871. do 1934. Dakle, postojao je i u Kneževini, pa u Kraljevini Srbiji, a potom i u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Šetači mnogo toga čuju od Sanje: da su se prvi crveni fenjeri upalili u stvari u Zemunu, u nekadašnjoj Ribarskoj, današnjoj Fruškogorskoj ulici. Potom su zasvetlili na Dorćolu u Vidinskoj (Džordža Vašingtona), duž ulice Cara Dušana, Vračaru, na Terazijama. Epicentar noćnog i zabavnog života u Beogradu bio je u tzv. malama, odnosno mahalama: Sava mali, Bukurešt mali, Jatagan mali. Vlast je isprva žmurela pred ovom pojavom.

I tako Sanja svoje tematske šetnje vodi već punih osam godina.

Obilazak se produži i na pet sati

Kako objašnjava za „Magazin”, okrenuta je prvenstveno Beograđanima i njihovim gostima. Mimo očekivanja, leto joj nije udarna sezona:

„Leti manje ljudi dolazi na šetnje, a kada su velike vrućine, potpuno stanu. Na 40 stepeni nikome ne prija da bude napolju.”

A posebnost ovih šetnji je upravo to – oko dva i po do tri sata hoda se, polako, zastajkuje pored znamenitosti i poznatih mesta koje se tiču aktera priče koju Sanja pripoveda.

„Desi se ponekad da se šetnja produži i na pet sati, kad se sastanu istomišljenici, pa im nije ni dosadno ni dugo da pričaju o Beogradu”, otkriva naša sagovornica.

U svom „repertoaru” Sanja trenutno ima deset tematskih šetnji i svaka sadrži sedam do osam priča o različitim ljudima, događajima, znamenitostima… Ima i stalnu klijentelu:

„Mogu imenom i prezimenom da navedem ljude koji su prošli svih 10 šetnji i onda se vratili na neke. Toliko smo se združili da sam saznala gde rade, šta vole njihova deca, ko su im kućni ljubimci…”

Tokom šetnje ne prave se pauze za kafu u restoranu ili kafiću, već se iskoristi klupa u parku, ali na kraju šetnje Sanja gostima preporuči da nastave druženje negde, jer ima utisak da smo se svi generalno otuđili. Neki su upravo na ovim šetnjama sklopili nova prijateljstva, izmenjali brojeve telefona…

Šetnje se održavaju sredom, četvrtkom i petkom od 17.30, a vikendom su od 18, a nekada i od 19 časova kada su velike vrućine.

Sanja Đoković iskreno odgovara da od pešačkih šetnji ne može da živi:

„Nikada ne možete da planirate kakva će biti sezona, koliko ljudi će se prijaviti. U junu zbog velike vrućine, ali i kiša s olujom imala sam svega dve šetačke ture, istina s veoma lepom posetom. Ali kad je mesec dobar i sve kockice se slože, bude ’u vrh glave’ posla 14-15 dana.”

Zato kad ne vodi šetače po turama, koje je osmislila sama, stranim turistima pokazuje Beograd (govori ruski i engleski), u panoramskom razgledanju ili vodi ture po Belom dvoru.

Sanja je licencirani vodič.

„Ne može ovim poslom da se bavite ako ne položite državni ispit pri Ministarstvu turizma. Ovo ističem, jer agencije danas same organizuju obuke za vodiče, to je možda i razlog zašto se danas dosta ljudi žali na kvalitet informacija koje dobijaju tokom turističkog obilaska našeg grada”, objašnjava.

Pamti da su 2002, kada je ona polagala za dobijanje licence, kandidati morali da polože čak 13 vrlo ozbiljnih ispita, a uz to i praktični deo tokom autobuske ture u trajanju od dva dana, gde budući vodič priča o istoriji, arhitekturi, fresko-slikarstvu…

Sanja je po profesiji diplomirani ekonomista, radila je kao ekonomista niz godina, a onda je rad po korporacijskim pravilima zamenila novom profesijom. Tad je već imala licencu za turističkog vodiča i verovala je da joj to može obezbediti pristojnu egzistenciju. Napustila je korporaciju, kako kaže, u loše vreme i 2018. napravila je prvu tematsku šetnju.

Bila je to „Ljubavna tura Beogradom”. Od tada je svake godine dodavala ture s novim temama. Nažalost, pandemija virusa korona pokvarila joj je planove: bile su to, kako kaže, verovatno tri najgore godine u turizmu Srbije. Ali posle te pauze Sanja je nastavila s još većim žarom i novim idejama.

Pitamo i da li su joj uzor bile slične šetačke ture koje se organizuju ulicama Londona i drugih evropskih metropola.

„Nisam imala uzore tog tipa. Čula sam da postoji tura stazama Džeka Trboseka ili priča o crvenim fenjerima u Amsterdamu. Zapravo ideju sam dobila još 2003. kada sam kao vodič radila u kraljevskom kompleksu na Dedinju. Kada je bio otvoren za javnost, prevashodno je bio okrenut našim ljudima, ne strancima. Onda su me posetioci pitali gde još radim i da bi sa mnom rado obišli još neke znamenitosti. To mi je, najiskrenije, bila donekle ideja vodilja. Sada imam četiri ture ’Ljubavne šetnje’”, kaže naša sagovornica i najavljuje da će ih do kraja godine biti i više.

Otkriva da su najzanimljivije teme one u kojima otkriva gde su živeli, radili, ali i imali bogat ljubavni život: Andrić, Crnjanski, Nušić, Meša Selimović, Skerlić, Mokranjac… Uživaju šetači i u temi nazvanoj „Dame od mnogih hrabrosti stvorene”, priči o znamenitim ženama: Jelisaveti Načić, našoj prvoj ženi arhitekti, Kseniji Atanasijević, prvoj ženi doktoru nauke. Među njima je i Maga Magazinović, prva žena novinar u Srbiji.

Zatim je tu i tema o zadužbinarima, priča o istoriji zabave u Beogradu do Drugog svetskog rata, ali i istorija kriminala u prestonici „Iz policijskih beležnica – ubistva i zavere u Beogradu”.

Nema odustajanja zbog kiše

Prijave za šetnje stižu joj preko socijalnih mreža. U šali kaže da „mora da bude i meteorolog”, pa ako je, na primer, za 18 sati najavljena kiša, kontaktira s prijavljenima telefonom i pita ih da li su za to da šetaju i po kiši.

„I nikada nismo odustali zbog kiše”, pohvalila se Sanja Đoković.

Niču zgradurine, lepa zdanja postaju ruine

Sanja Đoković priznaje da tokom tematskih šetnji mnogo nauči od svojih gostiju. Srećna je što njenu klijentelu čine obrazovani, radoznali ljudi, prednjače žene, ali bude i solo muškaraca.

Ima li utisak da u Beogradu vreme stoji ili se grad menja?

„Menja se: neke divne zgrade se ruše, neke su postale ruine. Na Kosančićevom vencu, odakle kreće jedna od ljubavnih priča, iznikli su hoteli i zgradurine koje nikako ne idu uz taj kraj. To je ipak važna ambijentalna celina. Žao mi je što se ne zida u istom maniru. Ili kuća Bete Vukanović je ruina, propada iako je pod zaštitom države. Na zgradama ima i mnogo grafita”, nabraja naša sagovornica.