Taktiziranje u vezi
Ponekad je traženje pomoći oko nekih jednostavnih stvari ili predstavljanje sebe kao bespomoćne osobe „okidač” za romansu
„Užasno biram poklone. Možete li mi pomoći da izaberem jedan?”
Ovaj jednostavan zahtev mogao bi da stvori neočekivanu varnicu koja će pokrenuti emotivnu vezu.
U partnerstvu i vezama ima mnogo taktiziranja, mada, doduše, neki potezi dolaze i spontano. Osvaja se najčešće šarmom, a vidi tek kasnije koji koraci su nas naveli da za nekim izgubimo glavu.
Ipak, postoji jedan zaista neočekivani model ponašanja koji može da dovede do veze i rasplamsavanja strasti. To je tendenciozno traženje pomoći, neka vrsta bespomoćnosti koja ima za cilj da stvori zavisnost od partnera.
Partner kao slabić
Stručnjaci objašnjavaju da traženje pomoći na način koji podstiče zavisnost može da prenese romantično interesovanje i poveća privlačnost, a koriste je i na nju reaguju oba pola. Iako ljudi u vezama gledaju na autsajdere koji traže pomoć od svojih partnera kao na potencijalne slabiće, u praksi to baš i nije tako.
„Namerno traženje pomoći od nekoga, recimo za rešavanje problema, može delovati rizično, ali nedavna studija pokazala je da to snažno signalizira romantično interesovanje i pojačava emocije. Ova pametna zavisnost poziva drugu osobu, gradi jedinstvenu vezu, pa čak služi i kao potcenjen alat u potrazi za partnerom”, navodi u razgovoru za časopis „Psihologija danas” Siđing Vang, socijalni psiholog koja je sprovela detaljno istraživanje ovakvog modela ponašanja među partnerima.
Ponekad se mogu tražiti smernice za samostalno rešavanje problema, na primer „Možeš li da me naučiš kako da ovo popravim?”, dok pomoć usmerena na zavisnost podrazumeva traženje od drugih da pruže kompletna rešenja, recimo „Možeš li ovo da popraviš umesto mene?”
Nedavno sprovedena studija ispitivala je ulogu pomoći usmerenu na zavisnost u intimnim odnosima. Međuzavisnost je u srži intimnih odnosa. Kada tražimo pomoć usmerenu na zavisnost – to jest, kada tražimo od nekoga da reši problem umesto da nam samo pokaže kako, mi u stvari računamo na osećaj da se na nekoga možemo osloniti, imati poverenja.
I ova taktika postiže cilj. Razlog je sledeći: kao što nas privlače ljudi koji nas vole, tako se osećamo više povezani s osobama kojima pružamo pomoć, odnosno onima koji od nas zavise. Međutim, ova strategija važi samo u romantičnom kontekstu. U profesionalnom okruženju gde se autonomija i dalje visoko ceni, ovakvo ponašanje verovatno bi bilo neefikasno.
Američka psihološkinja podseća da kada traže ljubav, ljudi postavljaju pitanja na drugačiji način. U jednom eksperimentu, učesnici su odlučili da češće nego u neromantičnom kontekstu zamole privlačne strance da reše probleme umesto njih. Oni koji su pomagali to su smatrali privlačnim. Primanje zahteva usmerenog na zavisnost izazvalo je romantično interesovanje, ali samo u kontekstu potencijalnog povezivanja. Kada su zamišljali potencijalnog partnera kako kaže: „Možeš li ovo da mi popraviš?” (u poređenju sa „Nauči me kako”), pomagači su ih ocenili kao privlačnije i poželjnije.
Romantični partneri su primetili signal. Čak su i ljudi u vezama uhvatili signal. Učesnici u vezama su doživljavali autsajdere koji su tražili pomoć od svojih partnera u vezi sa zavisnošću kao potencijalne „kradljivce partnera” i osećali su se znatno ljubomornije.
Pokazivanje ranjivosti
Demonstriranje zavisnosti u romantičnoj inicijaciji nije znak slabosti, već može da posluži kao efikasna strategija. Izražavanjem zavisnosti pozivate drugu osobu u svoj svet, suptilno poručujući: „Verujem ti i pokazujem ti svoju ranjivost.”
Zanimljivo je i da posmatrajući ovu temu u trenutku kada se insistira na samostalnosti i nezavisnosti, posebno s jakim feminističkim ambijentom kada se predstavljate snažno i savršeno da biste privukle ljubav – to zapravo može da odbije ljude. Pravi savet je – zdrava zavisnost, negovana kroz sitne pažnje i podršku, zapravo podstiče intimnost na pravi način.
