Тактизирање у вези
Понекад је тражење помоћи око неких једноставних ствари или представљање себе као беспомоћне особе „окидач” за романсу
„Ужасно бирам поклоне. Можете ли ми помоћи да изаберем један?”
Овај једноставан захтев могао би да створи неочекивану варницу која ће покренути емотивну везу.
У партнерству и везама има много тактизирања, мада, додуше, неки потези долазе и спонтано. Осваја се најчешће шармом, а види тек касније који кораци су нас навели да за неким изгубимо главу.
Ипак, постоји један заиста неочекивани модел понашања који може да доведе до везе и распламсавања страсти. То је тенденциозно тражење помоћи, нека врста беспомоћности која има за циљ да створи зависност од партнера.
Партнер као слабић
Стручњаци објашњавају да тражење помоћи на начин који подстиче зависност може да пренесе романтично интересовање и повећа привлачност, а користе је и на њу реагују оба пола. Иако људи у везама гледају на аутсајдере који траже помоћ од својих партнера као на потенцијалне слабиће, у пракси то баш и није тако.
„Намерно тражење помоћи од некога, рецимо за решавање проблема, може деловати ризично, али недавна студија показала је да то снажно сигнализира романтично интересовање и појачава емоције. Ова паметна зависност позива другу особу, гради јединствену везу, па чак служи и као потцењен алат у потрази за партнером”, наводи у разговору за часопис „Психологија данас” Сиђинг Ванг, социјални психолог која је спровела детаљно истраживање оваквог модела понашања међу партнерима.
Понекад се могу тражити смернице за самостално решавање проблема, на пример „Можеш ли да ме научиш како да ово поправим?”, док помоћ усмерена на зависност подразумева тражење од других да пруже комплетна решења, рецимо „Можеш ли ово да поправиш уместо мене?”
Недавно спроведена студија испитивала је улогу помоћи усмерену на зависност у интимним односима. Међузависност је у сржи интимних односа. Када тражимо помоћ усмерену на зависност – то јест, када тражимо од некога да реши проблем уместо да нам само покаже како, ми у ствари рачунамо на осећај да се на некога можемо ослонити, имати поверења.
И ова тактика постиже циљ. Разлог је следећи: као што нас привлаче људи који нас воле, тако се осећамо више повезани с особама којима пружамо помоћ, односно онима који од нас зависе. Међутим, ова стратегија важи само у романтичном контексту. У професионалном окружењу где се аутономија и даље високо цени, овакво понашање вероватно би било неефикасно.
Америчка психолошкиња подсећа да када траже љубав, људи постављају питања на другачији начин. У једном експерименту, учесници су одлучили да чешће него у неромантичном контексту замоле привлачне странце да реше проблеме уместо њих. Они који су помагали то су сматрали привлачним. Примање захтева усмереног на зависност изазвало је романтично интересовање, али само у контексту потенцијалног повезивања. Када су замишљали потенцијалног партнера како каже: „Можеш ли ово да ми поправиш?” (у поређењу са „Научи ме како”), помагачи су их оценили као привлачније и пожељније.
Романтични партнери су приметили сигнал. Чак су и људи у везама ухватили сигнал. Учесници у везама су доживљавали аутсајдере који су тражили помоћ од својих партнера у вези са зависношћу као потенцијалне „крадљивце партнера” и осећали су се знатно љубоморније.
Показивање рањивости
Демонстрирање зависности у романтичној иницијацији није знак слабости, већ може да послужи као ефикасна стратегија. Изражавањем зависности позивате другу особу у свој свет, суптилно поручујући: „Верујем ти и показујем ти своју рањивост.”
Занимљиво је и да посматрајући ову тему у тренутку када се инсистира на самосталности и независности, посебно с јаким феминистичким амбијентом када се представљате снажно и савршено да бисте привукле љубав – то заправо може да одбије људе. Прави савет је – здрава зависност, негована кроз ситне пажње и подршку, заправо подстиче интимност на прави начин.
