Žarko i nestabilno leto

Kao da je početak ovog milenijuma bio prekretnica. S ulaskom u 21. vek leta su sve toplija. Dok statističari beleže rekorde, kakve su prognoze meteorologa, da li ćemo opet imati dugo, toplo leto?

– Dve prve decenije ovog veka obeležene su stalnim rastom temperature u Srbiji, a poslednjih nekoliko godina donelo je i veći broj ekstremnih slučajeva – s oborenim temperaturnim rekordima, produženim toplotnim talasima i sezonskim vrednostima znatno iznad višegodišnjih proseka. Leta su postala toplija, duža, sušnija i klimatski nestabilnija. Prema raspoloživim sezonskim prognozama za ovu godinu, postoji velika verovatnoća da će se trend iz prethodnih godina nastaviti. Početak leta doneo je izuzetno visoke temperature, a klimatski scenariji i dinamika atmosfere ukazuju na visok rizik od produženih toplotnih talasa i u julu i u avgustu. Srednje mesečne temperature za ova dva letnja meseca prognoziraju se kao znatno više od proseka, za čak plus tri stepena Celzijusa u odnosu na referentni period od 1991. do 2020. godine – kaže prof. dr Jugoslav Nikolić, direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda.

Nastavlja se sušni period

Pored toga, predviđa se nastavak sušnog perioda, što ukazuje da će ovo leto biti toplo i suvo, što će se negativno odraziti na poljoprivredu, a i vatrogasci će morati da budu u stalnoj pripravnosti. I septembar će biti topliji od proseka.

Toplotni talasi postaju redovna pojava, pa se nameće pitanje da li se klima u Srbiji iz umereno-kontinentalne menja u suptropsku?

– U poslednjih nekoliko decenija uočava se pojava nekih elemenata mediteranske klime, naročito tokom leta. Istovremeno, uočavaju se blaže zime, uz smanjenje količine i trajanja snežnog pokrivača u pojedinim delovima Srbije u odnosu na drugu polovinu 20. veka – objašnjava Nikolić.

Ipak, to, kako kaže, ne znači da ćemo preći u suptropsku klimu, iako će toplotni talasi i suše biti sve veći izazov za poljoprivredu, vodne resurse i urbano planiranje.

Kad se govori o klimatskim promenama, on naglašava da se mora napraviti jasna razlika između vremena i klime. Da bi se doneo sud o klimi, mora se posmatrati trend u dužem vremenskom intervalu od 30 i više godina. Ekstremi mogu biti izraz klimatskih promena, ali na osnovu trenutne manifestacije vremena ne može se zaključivati o promenama klime bez sagledavanja trenda.

– Jedan od tih trendova je porast temperature. U poslednjih 135 godina došlo je do povećanja prosečne temperature vazduha u Srbiji, veće od 1,5 stepeni. To daje povoljnije uslove za stvaranje grmljavinskih oblaka i pojave jakih nepogoda. Rast temperature za jedan stepen povećava koncentraciju vodene pare u atmosferi, a to povećava rizik za pojavu grmljavinskih i superćelijskih oluja – objašnjava Nikolić.

Srbija se sve češće suočava i s naglim i snažnim promenama vremena, što dovodi do suše i toplotnih talasa s jedne strane, ali i do obilnih kiša, grada i olujnog vetra s druge strane. Retki su dani kada nas osveži slaba kišica, mnogo češće iznenade nas jake padavine, što povećava rizik od poplava i bujica nakon duže suše.

Raste broj tropskih dana

Ali ohrabrujućih vesti nema previše: i u narednim godinama i decenijama očekuje se nastavak rasta srednje temperature vazduha. Tako bar kažu klimatske analize i prognoze Republičkog hidrometeorološkog zavoda, i s tim u vezi donet „Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u Republici Srbiji za period 2023–2030”. Taj porast temperature direktno utiče na učestalost i intenzitet toplotnih talasa, kao i na broj tropskih i vrelih dana, pa i na raspodelu padavina tokom godine. Tako bi leti količina kiše mogla još da se smanji, što dodatno povećava rizik od suša i negativno utiče na poljoprivredu, vodne resurse i zdravlje stanovništva.

Naš sagovornik smatra da zaustavljanje ovog višedecenijskog trenda nije moguće, ali se mogu preduzeti mere adaptacije i ublažavanja, kako na globalnom, tako i na nacionalnom nivou. To uključuje masovniji prelazak na obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost, pošumljavanje, promenu načina korišćenja zemljišta i prelazak na održive oblike saobraćaja i proizvodnje.

Celog juna ni kap kiše na osam stanica

Danas su temperature više u odnosu na sedamdesete i osamdesete godine prošlog veka, sušni periodi su duži, a kiše su jače, ali i traju kraće.

Zaboravili smo da su tri toplotna talasa zabeležena već u januaru: 8. i 28. januara, na 10 glavnih meteoroloških stanica oboreni su apsolutni januarski temperaturni rekordi, uključujući i Beograd, gde je izmereno 21,4 stepena Celzijusa.

Ovogodišnji mesec jun postao je najtopliji i najsušniji jun u istoriji meteoroloških merenja u Srbiji. Na osam stanica nije zabeležena nijedna kap kiše, dok je na većini ostalih količina padavina bila simbolična do 5 mm.

– Samo četiri stanice su izmerile dvocifrenu količinu padavina, a najviše Sjenica – 45 mm, što je i dalje znatno ispod višedecenijskog proseka za jun – mesec koji je nekada bio najkišovitiji u godini i s najučestalijim pljuskovima uz prosečne količine padavina između 60 i 120 mm. Premašen je i apsolutni mesečni maksimum temperature na osam mernih stanica, a zabeležen je izuzetno veliki broj tropskih dana – ističe direktor Hidrometeorološkog zavoda.

Asfalt, beton i staklo zrače toplotu

RHMZ Srbije izdvaja tri nivoa upozorenja na visoke temperature: žuti (od 32 do 35), narandžasti (od 35 do 38) i crveni (više od 38 stepeni), najopasniji po zdravlje, jer vrednosti premašuju temperaturu ljudskog tela i značajno otežavaju prirodno hlađenje organizma.

Temperatura vazduha meri se u hladu, na standardnoj visini od dva metra, u meteorološkom zaklonu bele boje. Ipak, stvarni osećaj toplote, posebno u urbanim sredinama, može biti znatno nepovoljniji jer beton, asfalt, metal i staklo apsorbuju i zrače toplotu, dodatno pogoršavajući uslove života.

I u avgustu vrlo toplo

Dok jul ulazi u treću dekadu, može se zaključiti da će proći s temperaturama iznad višegodišnjih proseka. I avgust će biti topao, sa srednjom temperaturom vazduha za oko tri stepena iznad višegodišnjeg proseka. Srednja maksimalna temperatura očekuje se u rasponu od 32 do 34 stepena, dok će u nižim predelima biti od 22 do 29 tropskih dana (s temperaturama iznad 30 stepeni). Mesečna količina kiše ostaće ispod, a često i znatno ispod višegodišnjeg proseka. Nastaviće se i period jake i ekstremne suše.

Septembar će biti takođe topliji od proseka, sa srednjom temperaturom vazduha od jedan do dva stepena iznad višegodišnje normale. Srednja maksimalna temperatura očekuje se u intervalu od 24 do 27 stepeni Celzijusa, dok će u nižim predelima Srbije biti do 10 tropskih dana s temperaturama višim od 30 stepeni, što je znatno iznad očekivanog za kraj leta i početak jeseni.

Evropski rekordi

U mestu El Granado, na jugozapadu Španije, 28. juna izmereno je 46 stepeni što je novi nacionalni rekord za jun koji je premašio prethodni maksimum iz Sevilje iz 1965. (45,2 stepena).

Prema prognostičkim modelima rekordi će padati tokom leta u najvećem delu Evrope. Odstupanja od ovog trenda očekuju se samo u delovima severne Rusije i u određenim zonama severnog Atlantika, gde se prognoziraju temperature oko višegodišnjeg proseka.

– Kao posledica veoma toplog vremena i suše i temperatura površinskih voda Sredozemnog mora dostigla je rekordne vrednosti za ovaj period godine. Najtopliji region je zapadno Sredozemlje, posebno Tirensko i Ligursko more, gde su temperature mora dostigle 28–29 stepeni, ističe direktor RHMZ.