Жарко и нестабилнo летo

Као да је почетак овог миленијума био прекретница. С уласком у 21. век лета су све топлија. Док статистичари бележе рекорде, какве су прогнозе метеоролога, да ли ћемо опет имати дуго, топло лето?

– Две прве деценије овог века обележене су сталним растом температуре у Србији, а последњих неколико година донело је и већи број екстремних случајева – с обореним температурним рекордима, продуженим топлотним таласима и сезонским вредностима знатно изнад вишегодишњих просека. Лета су постала топлија, дужа, сушнија и климатски нестабилнија. Према расположивим сезонским прогнозама за ову годину, постоји велика вероватноћа да ће се тренд из претходних година наставити. Почетак лета донео је изузетно високе температуре, а климатски сценарији и динамика атмосфере указују на висок ризик од продужених топлотних таласа и у јулу и у августу. Средње месечне температуре за ова два летња месеца прогнозирају се као знатно више од просека, за чак плус три степена Целзијуса у односу на референтни период од 1991. до 2020. године – каже проф. др Југослав Николић, директор Републичког хидрометеоролошког завода.

Наставља се сушни период

Поред тога, предвиђа се наставак сушног периода, што указује да ће ово лето бити топло и суво, што ће се негативно одразити на пољопривреду, а и ватрогасци ће морати да буду у сталној приправности. И септембар ће бити топлији од просека.

Топлотни таласи постају редовна појава, па се намеће питање да ли се клима у Србији из умерено-континенталне мења у суптропску?

– У последњих неколико деценија уочава се појава неких елемената медитеранске климе, нарочито током лета. Истовремено, уочавају се блаже зиме, уз смањење количине и трајања снежног покривача у појединим деловима Србије у односу на другу половину 20. века – објашњава Николић.

Ипак, то, како каже, не значи да ћемо прећи у суптропску климу, иако ће топлотни таласи и суше бити све већи изазов за пољопривреду, водне ресурсе и урбано планирање.

Кад се говори о климатским променама, он наглашава да се мора направити јасна разлика између времена и климе. Да би се донео суд о клими, мора се посматрати тренд у дужем временском интервалу од 30 и више година. Екстреми могу бити израз климатских промена, али на основу тренутне манифестације времена не може се закључивати о променама климе без сагледавања тренда.

– Један од тих трендова је пораст температуре. У последњих 135 година дошло је до повећања просечне температуре ваздуха у Србији, веће од 1,5 степени. То даје повољније услове за стварање грмљавинских облака и појаве јаких непогода. Раст температуре за један степен повећава концентрацију водене паре у атмосфери, а то повећава ризик за појаву грмљавинских и суперћелијских олуја – објашњава Николић.

Србија се све чешће суочава и с наглим и снажним променама времена, што доводи до суше и топлотних таласа с једне стране, али и до обилних киша, града и олујног ветра с друге стране. Ретки су дани када нас освежи слаба кишица, много чешће изненаде нас јаке падавине, што повећава ризик од поплава и бујица након дуже суше.

Расте број тропских дана

Али охрабрујућих вести нема превише: и у наредним годинама и деценијама очекује се наставак раста средње температуре ваздуха. Тако бар кажу климатске анализе и прогнозе Републичког хидрометеоролошког завода, и с тим у вези донет „Програм прилагођавања на измењене климатске услове у Републици Србији за период 2023–2030”. Тај пораст температуре директно утиче на учесталост и интензитет топлотних таласа, као и на број тропских и врелих дана, па и на расподелу падавина током године. Тако би лети количина кише могла још да се смањи, што додатно повећава ризик од суша и негативно утиче на пољопривреду, водне ресурсе и здравље становништва.

Наш саговорник сматра да заустављање овог вишедеценијског тренда није могуће, али се могу предузети мере адаптације и ублажавања, како на глобалном, тако и на националном нивоу. То укључује масовнији прелазак на обновљиве изворе енергије, енергетску ефикасност, пошумљавање, промену начина коришћења земљишта и прелазак на одрживе облике саобраћаја и производње.

Целог јуна ни кап кише на осам станица

Данас су температуре више у односу на седамдесете и осамдесете године прошлог века, сушни периоди су дужи, а кише су јаче, али и трају краће.

Заборавили смо да су три топлотна таласа забележена већ у јануару: 8. и 28. јануара, на 10 главних метеоролошких станица оборени су апсолутни јануарски температурни рекорди, укључујући и Београд, где је измерено 21,4 степена Целзијуса.

Овогодишњи месец јун постао је најтоплији и најсушнији јун у историји метеоролошких мерења у Србији. На осам станица није забележена ниједна кап кише, док је на већини осталих количина падавина била симболична до 5 mm.

– Само четири станице су измериле двоцифрену количину падавина, а највише Сјеница – 45 mm, што је и даље знатно испод вишедеценијског просека за јун – месец који је некада био најкишовитији у години и с најучесталијим пљусковима уз просечне количине падавина између 60 и 120 mm. Премашен је и апсолутни месечни максимум температуре на осам мерних станица, а забележен је изузетно велики број тропских дана – истиче директор Хидрометеоролошког завода.

Асфалт, бетон и стакло зраче топлоту

РХМЗ Србије издваја три нивоа упозорења на високе температуре: жути (од 32 до 35), наранџасти (од 35 до 38) и црвени (више од 38 степени), најопаснији по здравље, јер вредности премашују температуру људског тела и значајно отежавају природно хлађење организма.

Температура ваздуха мери се у хладу, на стандардној висини од два метра, у метеоролошком заклону беле боје. Ипак, стварни осећај топлоте, посебно у урбаним срединама, може бити знатно неповољнији јер бетон, асфалт, метал и стакло апсорбују и зраче топлоту, додатно погоршавајући услове живота.

И у августу врло топло

Док јул улази у трећу декаду, може се закључити да ће проћи с температурама изнад вишегодишњих просека. И август ће бити топао, са средњом температуром ваздуха за око три степена изнад вишегодишњег просека. Средња максимална температура очекује се у распону од 32 до 34 степена, док ће у нижим пределима бити од 22 до 29 тропских дана (с температурама изнад 30 степени). Месечна количина кише остаће испод, а често и знатно испод вишегодишњег просека. Наставиће се и период јаке и екстремне суше.

Септембар ће бити такође топлији од просека, са средњом температуром ваздуха од један до два степена изнад вишегодишње нормале. Средња максимална температура очекује се у интервалу од 24 до 27 степени Целзијуса, док ће у нижим пределима Србије бити до 10 тропских дана с температурама вишим од 30 степени, што је знатно изнад очекиваног за крај лета и почетак јесени.

Европски рекорди

У месту Ел Гранадо, на југозападу Шпаније, 28. јуна измерено је 46 степени што је нови национални рекорд за јун који је премашио претходни максимум из Севиље из 1965. (45,2 степена).

Према прогностичким моделима рекорди ће падати током лета у највећем делу Европе. Одступања од овог тренда очекују се само у деловима северне Русије и у одређеним зонама северног Атлантика, где се прогнозирају температуре око вишегодишњег просека.

– Као последица веома топлог времена и суше и температура површинских вода Средоземног мора достигла је рекордне вредности за овај период године. Најтоплији регион је западно Средоземље, посебно Тиренско и Лигурско море, где су температуре мора достигле 28–29 степени, истиче директор РХМЗ.