S tompusom – od šoka do brenda

Sanja Lopar je po rođenju i duhu ponosna Sarajka, a po zanimanju preduzetnica koja vodi kompaniju za proizvodnju kubanskih cigara sa sedištem u Švajcarskoj. Stvorila je svoj brend s logom EL, zvaničnu cigaru automobilskih kompanija „Bentli” i „Lamborgini”, a njeni tompusi prodaju se od Ženeve do Holivuda.

Ali put do današnje pozicije nije bio lak i za „Magazin” Sanja otkriva kako ga je prešla, korak po korak.

– Kao novinar radila sam 10 godina na Radio-televiziji Sarajevo i bilo mi je dosta – priča Sanja, prisećajući se prvog puta kada je odlučila da napravi iskorak u karijeri i životu.

U tom momentu Jugoslavija je još postojala, a Sanja je s koleginicama pokrenula privatan biznis s naftom. Uspeh i rad koji je uložila i ostvarila da taj biznis za tri meseca postane profitabilan i uspešan srušio je početak rata u Bosni i Hercegovini, ali i jedan događaj koji će njen život zauvek promeniti iz korena.

Iz ratnog Sarajeva u neizvesnost Ženeve

– Moj sin Saša, koji je u tom trenutku imao osam godina, doživeo je strašnu nesreću: u pucnjavi je zadobio geler, koji se zadržao samo milimetar od mozga i ugrozio mu život – priča Sanja.

Jedini spas bio je izlazak iz Sarajeva, u trenutku kada, kako kaže, ni avion, ni ptica nisu mogli da lete iznad grada. Pet mučnih dana trajala je borba da obezbedi hitan let za sina. Najzad je u tome uspela i dete je operisano dan kasnije pošto su sleteli u Ženevu.

Muž Dragan ostaće u Sarajevu još četiri godine rata.

Sin se na sreću oporavio, krenuo uskoro i u školu, a Sanja je u Švajcarskoj morala što pre da pronađe posao. Učila je francuski kako bi se što pre uklopila u novu sredinu. Ubrzo je konkurisala za posao u butiku skupih kolekcionarskih nalivpera, ali za početak posao je dobila za pultom. Priznaje da je bila u šoku, očekivala je više, ali radilo se o opstanku. Od posla do posla Sanja je jezik usavršavala i uz poslovne veštine i rad uspela je da se istakne, ali i snađe: zahvaljujući običnom papiriću s kockicama, iz sveske, koje je davala kao vizitkarte, stigla joj je i ponuda da u Ženevi radi u jednom francuskom predstavništvu.

Zahvaljujući dobrom poznavanju terena bivše Jugoslavije i kroz posao s investitorima, koji su želeli da tu ulože novac, ostvarila je dobre poslovne kontakte, ali je dobila nove ideje za razvoj karijere. Svi su, kako priča, oko nje pušili tompuse, a bili su to vrlo uticajni i uspešni muškarci. Uskoro je i sama zapalila prvu cigaretu i odlučila da razbije neke stereotipe. Gledala je, kaže, svoju ruku s tompusom, svidelo joj se kako sve to izgleda. Ali prve osude na račun svog konzumiranja tompus cigara dobila je upravo od žena koje su smatrale da su ove cigare namenjene isključivo muškarcima.

– Na jednoj konferenciji, devojka mi je rekla da žene ne puše tompuse. Okretala sam tompus u ruci i počela da tražim napis da je to proizvod „samo za muškarce”. U tom trenutku, u meni je proradio inat. Svaki dan sam menjala kafiće i barove i pušila tompuse po Ženevi – seća se naša sagovornica

Muž Dragan joj se utom pridružio, pružajući joj podršku.

– I tako sam ja tom cigarom markirala Ženevu i zapala za oko jednom fotografu. Fotografije i reportaža o „Ženi s cigarom koja nameće poštovanje” u magazinima o luksuznom životu doneli su mi reputaciju i status poznate ličnosti. I pojavila se luda ideja u mojoj glavi da ću napraviti cigaru po svom ukusu, u kojoj ću uživati do poslednjeg milimetra – kaže Sanja.

Dve godine kasnije u tome je uspela. Želela je da arome koje su se našle u njenim cigarama podsećaju na njen rodni grad. Tako je aroma kafe povezana s Baščaršijom i tucanom kafom, mirisi humusa i šuma s planinom Trebević, tu je i miris kože... Cigari je dala naziv „sarajevo”. U tom trenutku, priznaje, nije ni sanjala da će u budućnosti imati svoj brend.

Priča o cigari koju je napravila prva žena u Evropi proširila se. Velika imena industrije tompusa su ubrzo dospela do Sanje, s ponudom da otkupe njenu proizvodnju. Posebno pamti jedan događaj u Parizu, koji je okupio profesionalce iz Dominikanske Republike, Nikaragve i Kube, a naročito se seća gospodina obučenog u belo odelo koji je poželeo da otkupi njenu proizvodnju.

– To tada nisam mogla da uradim, ali me je to inspirisalo da stvorim svoj brend. Ispostaviće se da mi je i danas taj gospodin najveća mušterija – kaže ona.

Kakvu tajnu krije logo

Otkriva da je logo brenda nastao tako što ga je muž Dragan bojicama na papiru skicirao: „l” i „i” što jasno oslikava želju da se predstave internacionalno. I za tri petokrake se našlo mesta.

– One predstavljaju mene, mog muža iz bivše Jugoslavije i našeg sina Sašu. Za „l” u sredini ljudi misle da je povezano s našim prezimenom, međutim, na francuskom kada izgovarate slovo „l” zvuči kao „el”, što znači ona – otkriva naša sagovornica.

Od Sanje Lopar saznajemo da je nema na tržištu BiH i Srbije.

– Još tražim uvoznika koji će shvatiti brend i put koji sam prešla da ga stvorim. Ovo je ekskluzivna cigara. Sa mnom možda neće postati milijarderi, ali imaće prestiž. Zato ne želim da forsiram nešto što nisam još našla – iskrena je naša sagovornica.

Dodaje i da je proizvodnja ograničena, upravo zbog očuvanja kvaliteta svakog proizvoda. Cigara je četiri puta isfermentirana, očišćena, s kremastim duvanom koji je savršen za degustacije.