Pravilno zalivanje biljaka „nije nauka”, pa ipak se dešava da se osuše od „žeđi” ili uvenu zbog preterivanja, da „piju” vodu svaki dan, a opet ne napreduju. I u vreme letnjih velikih vrućina važno je voditi računa kojom vodom i u koje doba dana navodnjavamo biljke bilo da je reč o cveću u saksiji, povrću, voću, travi…

Biljke se zalivaju da bi ostale zdrave i sposobne da rastu, ali to je više od puke „hidratacije”. Voda pre svega pomaže da se hranljive materije iz zemlje apsorbuju i prenesu kroz biljku. Foto-sinteza ne može da se odvija bez vode, ona je sastavni deo procesa u toku koga biljke proizvode energiju uz pomoć sunčeve svetlosti. Isparavanje vode kroz listove hladi biljku, posebno tokom vrućih dana. Čvrste su i jedre, jer voda puni ćelije biljke i omogućava da stabljike i listovi stoje uspravno.

Nema univerzalnog pravila za navodnjavanje – svaka biljka ima svoj „jezik”. Na primer, lavanda preferira ređe zalivanje i dobru drenažu. Preterano zalivanje može dovesti do truljenja korena, a premalo do venenja.

Znaci da je biljka žedna su mlitavi listovi savijeni nadole, dok im ivice postaju smeđe i suve. Zemlja je suva na dodir, čak i nekoliko centimetara ispod površine. Biljka izgleda „umorno”.

Znaci da je biljka preterano zalivana su žuti ili blede boje listovi, a da nisu suvi. Zemlja je stalno vlažna ili mokra, čak i posle nekoliko dana. Koren može da omekša i počne da truli – oseti se neprijatan miris. Dešava se i da listovi opadaju iako izgledaju zdravo.

Kako testirati vlagu u zemljištu, prvenstveno u saksijama? Gurnuti prst u zemlju do drugog zgloba – ako je zemlja suva, vreme je za vodu. Ukoliko je mokra, sačekati. Ako je saksija kada je podignemo lagana, verovatno je zemlja u njoj suva. Ukoliko je teška, puna je vode. Proveriti drenažne rupe, ako se voda zadržava, možda treba poboljšati drenažu.

Najbolja voda za zalivanje je kišnica, zato što je meka i sadrži nizak nivo soli. Ko ima uslove da je sačuva, u vreme kada pljušti i lije kroz oluke, nema brige.

Ko se opredeli za česmovaču, prvo što treba da zna i odakle počinje priča o pravilnom zalivanju jeste da hladna hlorisana voda kao i preterano zalivanje ubijaju biljke.

Voda iz vodovoda se najčešće koristi za zalivanje. Prednosti su joj što je uglavnom stabilnog hemijskog sastava i nije zaražena patogenim gljivama i bakterijama. Nedostaci su u tome što je obogaćena hlorom za dezinfekciju vode, koji ne prija biljkama. Zato se i kaže da voda mora da bude odstajala, međutim, to nije dovoljno.

Odstajala voda treba da je „sobne” temperature, kako prilikom zalivanja biljaka ne bi dolazilo do šoka. To znači da se voda za zalivanje priprema 24 sata pre upotrebe.

Najbolji način da pripremite vodu za zalivanje jeste da u neki široki sud pustite vodu u jakom mlazu. U kućnim uslovima najjednostavnije je da u kantu sa širokim otvorom natočite vodu preko tuša sa visine koliko vam to crevo od tuša dozvoljava, a minimalno makar jedan metar. Na ovaj način voda će velikom površinom doći u kontakt s vazduhom i skoro 60 odsto hlora će izvetriti. Ovako napunjenu kantu ostavite 24 sata da voda odstoji. Stajanjem se vetrenje hlora nastavlja, a jedan deo karbonata se istaloži na dnu posude.

Iz šerpe u zemlju

Voda u kojoj se blanšira ili kuva povrće često je bogata vitaminima i mineralima i može da se koristi za zalivanje. Treba voditi računa da u njoj ne bude soli, šećera, ulja ili skroba. Tečnost bi trebalo iskoristiti čim se ohladi da bi se sprečio razvoj bakterija.

Ostaci kafe sadrže određenu dozu kiselosti, što ih čini nepoželjnim za biljke. Dakle, ostacima kafe nikako ne bi trebalo zalivati biljke, posebno ako sadrže mleko ili šećer.

Voda iz akvarijuma može da se koristiti za zalivanje biljaka, zato što je bogata mineralima. Takođe, otopljen led je odličan izbor za biljke. Sačeka se da se u potpunosti otopi pre zalivanja ili se stave komadići leda u saksiju, ali tako da ne dodiruje biljku.

Kisela voda je loša za biljke. Sve što u sebi sadrži veštačke zaslađivače ne bi trebalo koristiti. U to spadaju gazirani, negazirani sokovi i sva energetska pića.

Načini za navodnjavanje su brojni, posebno u baštama na otvorenom od kofe do „pametnih” sistema za navodnjavanje koji su kompjuterizovani do te mere da se sve reguliše pomoću aplikacije na mobilnom uređaju. Čak i za saksije postoji poseban automatski sistem zalivanja u obliku šargarepe od keramike koja se pobode u zemlju pored biljke. U poljoprivrednim apotekama ili preko interneta ponuda je raznovrsna.

Bolje je da cveće zalivate ređe, ali većom količinom vode, nego s malo vode, a često.

Potrebno je ostaviti zemlju da se dovoljno osuši, pa tek onda dodati vode. Blago sušenje zemlje imaće bolji efekat na brži rast korena nego konstantno zalivanje.

Jednostavan sistem „kap po kap” koji jeste najbolji izbor, a koji neće da vas košta, možete da napravite i sami uz pomoć plastičnih boca i sunđera. Iseče se dno flaše, a sa druge strane skine čep i u grlić flaše ugura sunđer. U flašu se nalije voda, sunđer se polako natapa i voda izlazi ‒ kap po kap. Ovaj sistem se može koristiti u baštama, ali i u žardinjerama, saksijama. Pripremljene flaše se ukopaju pored biljaka i još preostaje da se redovno doliva voda u njih. Na taj način se zemljište oko biljaka ravnomerno kvasi dok nadzemni deo ostaje suv.

Pamučne trake kao rešenje

Jedan od načina da se biljke „same” zalivaju, ukoliko smo odsutni, jeste pomoću pamučnih traka. Napunite posudu vodom i postavite je blizu saksije, tako da bude malo izdignuta u odnosu na nju. U sud stavite jedan kraj pamučnog debljeg kanapa (fitilja) ili stare krpe (koje ste prethodno isekli na trake i uvili), a drugi zakopajte u saksiju. Pamuk će lako upiti vodu i sprovoditi je do biljaka.

Budite spremni da tokom celog leta svako jutro, odnosno svako veče zalivate baštu. Trudite se da voda ne pada po lišću, jer vlaga na njemu može da privuče gljivice, a i drugi problemi se javljaju zbog toga. Ako imate mogućnosti da baštu, pa makar i u saksiji ili voćnjak zastrete malčom od pokošene trave, možda slamom ili iseckanim drvetom, uštedećete sebi puno truda.