U pustinjama Unutrašnje Mongolije, Kina je otkrila više od milion tona torijuma – prirodno radioaktivnog elementa koji bi mogao da napravi revoluciju u proizvodnji čiste energije. Prema podacima Kineske geološke službe, torijum, kada se koristi u reaktorima na istopljenu so, pruža znatno sigurniju i stabilniju alternativu uranijumu, uz znatno manju količinu nuklearnog otpada. Upravo to ga čini jednim od najperspektivnijih goriva budućnosti, potvrđuje i World Nuclear Association.

Kina, međutim, ne staje samo na otkriću. Pilot postrojenje reaktora na istopljenu so već je u izgradnji, a njegovo završavanje planirano je za 2029. godinu. Cilj je da se u praksi pokaže potencijal torijuma, navodi časopis Nature Energy. Ako projekat uspe, mogao bi ozbiljno da ugrozi dominaciju uranijuma u nuklearnoj energetici i drastično smanji oslanjanje na fosilna goriva – i to bez visokih bezbednosnih rizika koje nose tradicionalni reaktori.

Zašto torijum?

Torijum je srebrnkasto-beli metal, prirodno radioaktivan, koji se u Zemljinoj kori javlja češće nego uranijum. Otkriven je još 1828. godine, a ime je dobio po nordijskom bogu groma, Toru. Dugo je bio u senci uranijuma i plutonijuma, koji su dominirali nuklearnom industrijom 20. veka. Poslednjih decenija, međutim, torijum sve više privlači pažnju naučnika, inženjera i energetskih stratega kao potencijalno idealno nuklearno gorivo.
Za razliku od uranijuma, torijum sam po sebi ne može direktno da započne nuklearnu lančanu reakciju, ali kada se izloži neutronima, pretvara se u uranijum-233, izuzetno efikasan i stabilan nuklearni izvor energije.

Ključne prednosti torijuma uključuju veću sigurnost. Reaktori na torijum mogu da rade na nižim pritiscima i imaju ugrađene sigurnosne mehanizme, što značajno smanjuje rizik od havarija.

Torijum generiše znatno manju količinu dugovečnog radioaktivnog otpada od uranijuma.

Uz to, otpadni materijal iz torijumskog ciklusa teže se koristi za izradu nuklearnog oružja.

Torijum se nalazi širom sveta, često u monacitu i drugim mineralima, a procenjuje se da su njegove rezerve nekoliko puta veće od uranijumskih.

Najveći potencijal torijuma leži u tzv. reaktorima na istopljenu so (molten salt reactors). U njima se gorivo rastvara u tečnoj soli, što omogućava izuzetnu stabilnost, lako odvođenje toplote i mogućnost zaustavljanja reakcije bez opasnosti od topljenja jezgra. Ova tehnologija je ispitivana još 60-ih godina u SAD, ali je napuštena zbog političkih i vojnih prioriteta koji su favorizovali uranijum. Danas, uz pritisak ka čistoj energiji, interesovanje se vraća.

Kina, Indija, Norveška i Sjedinjene Države u poslednje vreme dosta ulažu u istraživanja torijumskih reaktora. Posebno Kina agresivno razvija pilot postrojenja, sa ciljem da do kraja decenije pokaže održivost tehnologije. Stručnjaci smatraju da bi, ako se torijumski ciklus komercijalizuje, mogao da obezbedi praktično neiscrpan, čist i siguran izvor energije za naredna stoleća.