У пустињама Унутрашње Монголије, Кина је открила више од милион тона торијума – природно радиоактивног елемента који би могао да направи револуцију у производњи чисте енергије. Према подацима Кинеске геолошке службе, торијум, када се користи у реакторима на истопљену со, пружа знатно сигурнију и стабилнију алтернативу уранијуму, уз знатно мању количину нуклеарног отпада. Управо то га чини једним од најперспективнијих горива будућности, потврђује и World Nuclear Association.

Кина, међутим, не стаје само на открићу. Пилот постројење реактора на истопљену со већ је у изградњи, а његово завршавање планирано је за 2029. годину. Циљ је да се у пракси покаже потенцијал торијума, наводи часопис Nature Energy. Ако пројекат успе, могао би озбиљно да угрози доминацију уранијума у нуклеарној енергетици и драстично смањи ослањање на фосилна горива – и то без високих безбедносних ризика које носе традиционални реактори.

Зашто торијум?

Торијум је сребрнкасто-бели метал, природно радиоактиван, који се у Земљиној кори јавља чешће него уранијум. Откривен је још 1828. године, а име је добио по нордијском богу грома, Тору. Дуго је био у сенци уранијума и плутонијума, који су доминирали нуклеарном индустријом 20. века. Последњих деценија, међутим, торијум све више привлачи пажњу научника, инжењера и енергетских стратега као потенцијално идеално нуклеарно гориво.
За разлику од уранијума, торијум сам по себи не може директно да започне нуклеарну ланчану реакцију, али када се изложи неутронима, претвара се у уранијум-233, изузетно ефикасан и стабилан нуклеарни извор енергије.

Кључне предности торијума укључују већу сигурност. Реактори на торијум могу да раде на нижим притисцима и имају уграђене сигурносне механизме, што значајно смањује ризик од хаварија.

Торијум генерише знатно мању количину дуговечног радиоактивног отпада од уранијума.

Уз то, отпадни материјал из торијумског циклуса теже се користи за израду нуклеарног оружја.

Торијум се налази широм света, често у монациту и другим минералима, а процењује се да су његове резерве неколико пута веће од уранијумских.

Највећи потенцијал торијума лежи у тзв. реакторима на истопљену со (molten salt reactors). У њима се гориво раствара у течној соли, што омогућава изузетну стабилност, лако одвођење топлоте и могућност заустављања реакције без опасности од топљења језгра. Ова технологија је испитивана још 60-их година у САД, али је напуштена због политичких и војних приоритета који су фаворизовали уранијум. Данас, уз притисак ка чистој енергији, интересовање се враћа.

Кина, Индија, Норвешка и Сједињене Државе у последње време доста улажу у истраживања торијумских реактора. Посебно Кина агресивно развија пилот постројења, са циљем да до краја деценије покаже одрживост технологије. Стручњаци сматрају да би, ако се торијумски циклус комерцијализује, могао да обезбеди практично неисцрпан, чист и сигуран извор енергије за наредна столећа.