Ostrog na Dunavu

Čudotvorna Bogorodica, ikona doneta iz Rusije koju nekad i hiljade ljudi dnevno celiva u nadi da će im pomoći, bila je na dvoru Romanovih. Posle meteža u toj zemlji, prenosili su je iz crkve u crkvu odbegli ruski monasi, a posle jednog požara, dva kradljivca utekli su s njom, ali ne tako daleko, jer se zapalio voz kojim su pokušali da pobegnu, te ju je jedan od njih uplašen vratio u hram.

Ovu legendu čuli smo kroz šapat, čim smo ušli u crkvu manastira Tumane. Stigli smo brzo, nakon što smo kod Golupca skrenuli desno na svega devet kilometara dugačak put do ove svetinje.

Ikone ruskih monaha

Kako nam je objasnio stari monah Zosim, nazvan po svecu čije su mošti u crkvi pohranjene, Bogorodicu su ruski monasi u ovaj hram doneli 1936. godine, nakon prebega i tumaranja sveštenstva i oko 77.000 belogardejaca posle Crvene revolucije. Po jednom predanju, monasi su je najpre pronašli netaknutu kada je manastir kod grada Kurska do temelja spaljen. Njoj dolaze da se pomole parovi koji ne mogu lako da dobiju decu.

Pored ove ikone u manastiru se nalaze kosti više iscelitelja, zbog čega ga, smeštenog nadomak velike reke, zovu i Ostrog na Dunavu.

Kako nam je sveštenik Zosim ispričao, manastir je osnovan u 14. veku u vreme Kosovskog boja, ktitor je Miloš Obilić, rođen u obližnjem selu Maleševo.

„Pripadao je najvišem redu vitezova Ognjenog zmaja i pred sam boj s atom Ždralom u lovu nehotice je strelu odapeo tako da je umesto divljači pogodio starca monaha Zosima. Miloš je sledio trag i našao inoka sa zabodenom strelom u grudima. Poneo ga je u svoje dvore gde su vidari pokušali sve, ali je monah izdahnuo s rečima 'Tu me mani', odnosno ostavi me da umrem, a koje dovode u vezu s imenom manastira.”

Iz pokajanja, nastavlja sagovornik legendu, Miloš počinje da zida crkvu koju je posvetio arhangelu Mihailu, ali kad je završavao krov, poziva ga knez Lazar da dođe u Kruševac rečima „Mani crkvu, da se dogovorimo u vezi sa bitkom na Labu i Sitnici.” Nakon bitke čiji je ishod i danas enigma, meštani su završili prvu crkvu, na njenim temeljima kasnije niče i druga, koja strada nakon seoba Srba 1690, a treća, to jest sadašnja podignuta je i osveštena pre tačno 101 godinu, 1924. kada dolaze bratija iz Rusije.

Manastir danas poseduje kivot ili kovčeg za mošti Svetoga Zosima iz srednjega veka, kao i kivot s moštima Svetoga Jakova, monaha koji se rodio na izmaku 19. veka u podjavorskom selu Kušići kao Radoje Arsović. Završio je velike škole i doktorirao na Sorboni na filozofiji i u Monpeljeu na pravima. „Radio je u poslanstvu Kraljevine Jugoslavije u Parizu, ali je svoju diplomatsku odeždu zamenio skromnom monaškom mantijom zamonašivši se prvo u Žiči gde se sedam Nemanjića krunisalo ”, rekao je Zosim.

On podseća da je manastirska vrednost i deo ruke Svetog Nektara Eginskog.

Manastir su krajem 20. veka 1994. godine oslikali Bata Kadišević i Aranđelovčanin Gavrilo Marković. Radili su to srednjovekovnom tehnikom na svežem malteru, boje su dobijene iz mlevenog kamena i tucane zemlje. Po ocu Zosimu, građen je u srpsko-vizantijskom stilu, a današnji hram primer je gradnje u moravskom, u kojem su se gradile i obnavljale bogomolje posle Prvog svetskog rata jer je ktitor ove svetinje u obnovi bio kralj Aleksandar Karađorđević. Prelaskom monaha iz Rusije 1936. u ovaj manastir došlo je i do izgradnje ruskog konaka. Na mestu sadašnje gostoprimnice bila je stara vodenica, ali je manastir u obnovi koja počinje od 2014. dobio novu. Pored vodenice je nekad bila i škola.

Istorija zapuštenog manastira, oronule crkve s nekoliko pčelinjih košnica, nastavlja se kada ovde dolazi naš domaćin arhimandrit Dimitrije, iguman manastira Tumane, sa svojom vrednom bratijom. Dočekuje nas raširenih ruku. Poznat po dobroti, ali i strogosti, u današnjem „rajskom vrtu”, kako zovu portu manastira, red nisu pokvarile sve veće reke turista.

On je podsetio na spasovdansku tradiciju: „Nedelju o Spasovdanu obeležili smo  litijom i presvlačenjem moštiju Svetog Zosima Tumanskog Čudotvorca. Kada ih presvlačimo u novu odeždu, komadiće stare podelimo vernicima koji će pratiti nošenje moštiju do isposnice Svetog Zosima. Tradicija se održava od 1936. godine, kada su njegove mošti prvi put položene u kivot. Ustanovili su je ruski monasi, a trajala je do devedesetih godina prošloga veka, kada je prekinuta. Običaj smo obnovili 2017. godine, kada smo i isposnicu. Od tada spasovdanska nedelja postaje jedan od najznačajnijih dana u manastiru Tumane. Od prve obnovljene litije dolaze desetine hiljada ljudi, taj broj je sve veći, ali mnogi stižu i noću na događaj. Naime, vernicima smo omogućili da tokom 24 časa mogu da celivaju mošti čudotvorca.”

Ovogodišnja svetkovina upotpunjena je velikim događajem – otvaranjem i osvećivanjem novoizgrađenog gostinskog konaka, prilagođenog, od ultrasavremenog lifta u ogledalima do modernih lustera i vinskog podruma, najsavremenijim zahtevima. Smešten uz obalu reke, preko puta manastira, moći će da primi veliki broj poklonika.

Do konaka smo od crkve prošli preko mostića ispod kojeg po čistoj rečici plivaju labudovi.

Kako su pred otvaranje najavili, smeštaj će se plaćati na dobrovoljnoj bazi, ali uz cenu ispod koje ne može da se ide. Građen u periodu od 2021. godine do sada, raspolaže sa 90 mesta u dvokrevetnim, četvorokrevetnim i petokrevetnim sobama. Sobe su opremljene modernim kupatilima i klimatizacijom, a u novom konaku videli smo i raskošnu mermerno-drvenu salu za teološke i naučne sabore. Pored nje je i biblioteka sa oko 50.000 naslova. U izgradnji je nova menza za goste, kako kaže otac Dimitrije, nadomak konaka.

Duh velikih ljudi

Prošetali smo i do zoološkog vrta iza, u kojem deca hrane jariće i magare.

„Manastir je živo mesto koje ne vraća ljude samo u istoriju, već snagom Hristovog vaskrsenja i ljubavi, kao i naše volje i sve novo tvori. A novo uvek treba da se osloni na osveštenu, drevnu i prepoznatljivu tradiciju”, poručio je arhimandrit Dimitrije.

U manastiru je pet monaha i četiri monahinje. Mati Marta govorila nam je o manastirskom gazdinstvu na kojem se proizvodi domaća hrana, ponudivši nam da probamo manastirsko kiselo mleko i lekovito ulje. Na priču jednog novinara da je dodirnuvši ikonu Svetog Zosima osetio čudesnu energiju, kratko je rekla: „Na mestu ste na kojem osećate duh velikih ljudi.”