Острог на Дунаву

Чудотворна Богородица, икона донета из Русије коју некад и хиљаде људи дневно целива у нади да ће им помоћи, била је на двору Романових. После метежа у тој земљи, преносили су је из цркве у цркву одбегли руски монаси, а после једног пожара, два крадљивца утекли су с њом, али не тако далеко, јер се запалио воз којим су покушали да побегну, те ју је један од њих уплашен вратио у храм.

Ову легенду чули смо кроз шапат, чим смо ушли у цркву манастира Тумане. Стигли смо брзо, након што смо код Голупца скренули десно на свега девет километара дугачак пут до ове светиње.

Иконе руских монаха

Како нам је објаснио стари монах Зосим, назван по свецу чије су мошти у цркви похрањене, Богородицу су руски монаси у овај храм донели 1936. године, након пребега и тумарања свештенства и око 77.000 белогардејаца после Црвене револуције. По једном предању, монаси су је најпре пронашли нетакнуту када је манастир код града Курска до темеља спаљен. Њој долазе да се помоле парови који не могу лако да добију децу.

Поред ове иконе у манастиру се налазе кости више исцелитеља, због чега га, смештеног надомак велике реке, зову и Острог на Дунаву.

Како нам је свештеник Зосим испричао, манастир је основан у 14. веку у време Косовског боја, ктитор је Милош Обилић, рођен у оближњем селу Малешево.

„Припадао је највишем реду витезова Огњеног змаја и пред сам бој с атом Ждралом у лову нехотице је стрелу одапео тако да је уместо дивљачи погодио старца монаха Зосима. Милош је следио траг и нашао инока са забоденом стрелом у грудима. Понео га је у своје дворе где су видари покушали све, али је монах издахнуо с речима 'Ту ме мани', односно остави ме да умрем, а које доводе у везу с именом манастира.”

Из покајања, наставља саговорник легенду, Милош почиње да зида цркву коју је посветио архангелу Михаилу, али кад је завршавао кров, позива га кнез Лазар да дође у Крушевац речима „Мани цркву, да се договоримо у вези са битком на Лабу и Ситници.” Након битке чији је исход и данас енигма, мештани су завршили прву цркву, на њеним темељима касније ниче и друга, која страда након сеоба Срба 1690, а трећа, то јест садашња подигнута је и освештена пре тачно 101 годину, 1924. када долазе братија из Русије.

Манастир данас поседује кивот или ковчег за мошти Светога Зосима из средњега века, као и кивот с моштима Светога Јакова, монаха који се родио на измаку 19. века у подјаворском селу Кушићи као Радоје Арсовић. Завршио је велике школе и докторирао на Сорбони на филозофији и у Монпељеу на правима. „Радио је у посланству Краљевине Југославије у Паризу, али је своју дипломатску одежду заменио скромном монашком мантијом замонашивши се прво у Жичи где се седам Немањића крунисало ”, рекао је Зосим.

Он подсећа да је манастирска вредност и део руке Светог Нектара Егинског.

Манастир су крајем 20. века 1994. године осликали Бата Кадишевић и Аранђеловчанин Гаврило Марковић. Радили су то средњовековном техником на свежем малтеру, боје су добијене из млевеног камена и туцане земље. По оцу Зосиму, грађен је у српско-византијском стилу, а данашњи храм пример је градње у моравском, у којем су се градиле и обнављале богомоље после Првог светског рата јер је ктитор ове светиње у обнови био краљ Александар Карађорђевић. Преласком монаха из Русије 1936. у овај манастир дошло је и до изградње руског конака. На месту садашње гостопримнице била је стара воденица, али је манастир у обнови која почиње од 2014. добио нову. Поред воденице је некад била и школа.

Историја запуштеног манастира, оронуле цркве с неколико пчелињих кошница, наставља се када овде долази наш домаћин архимандрит Димитрије, игуман манастира Тумане, са својом вредном братијом. Дочекује нас раширених руку. Познат по доброти, али и строгости, у данашњем „рајском врту”, како зову порту манастира, ред нису поквариле све веће реке туриста.

Он је подсетио на спасовданску традицију: „Недељу о Спасовдану обележили смо  литијом и пресвлачењем моштију Светог Зосима Туманског Чудотворца. Када их пресвлачимо у нову одежду, комадиће старе поделимо верницима који ће пратити ношење моштију до испоснице Светог Зосима. Традиција се одржава од 1936. године, када су његове мошти први пут положене у кивот. Установили су је руски монаси, а трајала је до деведесетих година прошлога века, када је прекинута. Обичај смо обновили 2017. године, када смо и испосницу. Од тада спасовданска недеља постаје један од најзначајнијих дана у манастиру Тумане. Од прве обновљене литије долазе десетине хиљада људи, тај број је све већи, али многи стижу и ноћу на догађај. Наиме, верницима смо омогућили да током 24 часа могу да целивају мошти чудотворца.”

Овогодишња светковина употпуњена је великим догађајем – отварањем и освећивањем новоизграђеног гостинског конака, прилагођеног, од ултрасавременог лифта у огледалима до модерних лустера и винског подрума, најсавременијим захтевима. Смештен уз обалу реке, преко пута манастира, моћи ће да прими велики број поклоника.

До конака смо од цркве прошли преко мостића испод којег по чистој речици пливају лабудови.

Како су пред отварање најавили, смештај ће се плаћати на добровољној бази, али уз цену испод које не може да се иде. Грађен у периоду од 2021. године до сада, располаже са 90 места у двокреветним, четворокреветним и петокреветним собама. Собе су опремљене модерним купатилима и климатизацијом, а у новом конаку видели смо и раскошну мермерно-дрвену салу за теолошке и научне саборе. Поред ње је и библиотека са око 50.000 наслова. У изградњи је нова менза за госте, како каже отац Димитрије, надомак конака.

Дух великих људи

Прошетали смо и до зоолошког врта иза, у којем деца хране јариће и магаре.

„Манастир је живо место које не враћа људе само у историју, већ снагом Христовог васкрсења и љубави, као и наше воље и све ново твори. А ново увек треба да се ослони на освештену, древну и препознатљиву традицију”, поручио је архимандрит Димитрије.

У манастиру је пет монаха и четири монахиње. Мати Марта говорила нам је о манастирском газдинству на којем се производи домаћа храна, понудивши нам да пробамо манастирско кисело млеко и лековито уље. На причу једног новинара да је додирнувши икону Светог Зосима осетио чудесну енергију, кратко је рекла: „На месту сте на којем осећате дух великих људи.”