Sibirska „ledena mumija” stara 2.500 godina je istetovirana

Snimanje tetovaža visoke rezolucije pronađenih na sibirskoj „ledenoj mumiji” staroj 2.500 godina otkrilo je dekoracije koje bi savremeni majstori tetovaže smatrali teškim i komplikovanim za izradu.

Zamršene tetovaže leoparda, jelena, petla i mitskog stvorenja polulava i poluorla na telu žene bacaju svetlo na drevnu ratničku kulturu. Arheolozi su sarađivali sa tetouistom, koji reprodukuje drevne kožne ukrase na svom telu, kako bi razumeli kako su tačno napravljeni.

Tetovirana žena, stara oko 50 godina, bila je iz nomadskog naroda Pazirik, koji je jahao konje i živeo na prostranoj stepi između Kine i Evrope. Skeniranje je otkrilo „zamršeno, oštro i ujednačeno” tetovaže koje se nije moglo videti golim okom.

„Uvidi mi zaista ukazuju na to koliko su ovi ljudi bili sofisticirani”, rekao je za BBC glavni autor dr Đino Kaspari sa Instituta za geoantropologiju Maksa Planka i Univerziteta u Bernu.

Teško je otkriti detaljne informacije o drevnim društvenim i kulturnim praksama jer se većina dokaza vremenom uništava. Još je teže približiti se detaljima života jedne osobe. Paziričke „ledene mumije” pronađene su u ledenim grobnicama na Altajskim planinama u Sibiru u 19. veku, ali je bilo teško videti tetovaže. Sada, koristeći digitalnu fotografiju bliskog infracrvenog zračenja u muzeju Ermitaž u Sankt Peterburgu, Rusija, stručnjaci su prvi put napravili skeniranje dekoracija visoke rezolucije.

„Ovo me je navelo da se osećam kao da smo mnogo bliže ljudima koji stoje iza umetnosti, kako su radili i učili. Slike su oživele”, rekao je dr Kaspari.

Na desnoj podlaktici, žena iz Pazirika imala je sliku leoparda oko glave jelena. Na levoj ruci, mitsko stvorenje grifon sa telom lava i glavom i krilima orla izgleda kao da se bori sa jelenom.

„Uvijena zadnja tela i zaista intenzivne scene borbi divljih životinja tipične su za kulturu”, rekao je dr Kaspari.

Ali žena je takođe imala petla na palcu, pokazujući „intrigantan stil sa određenom jedinstvenošću”, kaže dr Kaspari.

Tim je radio sa istraživačem Danijelom Ridejem koji reprodukuje drevne dizajne tetovaža na njegovom telu koristeći istorijske metode. Njegovi uvidi u skeniranje naveli su ih na zaključak da se kvalitet rada razlikuje između dve ruke, što sugeriše da je druga osoba napravila tetovaže ili da su napravljene greške.

„Ako sam pogađao, verovatno je bilo četiri i po sata za donju polovinu desne ruke, a još pet sati za gornji deo”, kaže on dodajući da je u pitanju čvrsta posvećenost osobe.

„To bi morala da izvede osoba koja poznaje zdravlje i bezbednost, koja zna rizike šta se dešava kada se koža probuši”, dodaje on.

Analizirajući tragove na ženskoj koži, tim veruje da su tetovaže verovatno... šablonski utisnuti na kožu pre tetoviranja. Misle da je korišćen alat nalik igli sa malim višestrukim vrhovima verovatno napravljenim od životinjskog roga ili kostiju, kao i igla sa jednim vrhom, dok je pigment verovatno napravljen od spaljenog biljnog materijala ili čađi.

Dr Kaspari, koji sam nema tetovaže, kaže da rad baca svetlo na drevnu praksu koja je danas veoma važna za mnoge ljude širom sveta, prenosi BBC.

„A nekada je to već bila zaista profesionalna praksa gde su ljudi ulagali mnogo vremena, truda i vežbe u stvaranje ovih slika i one su izuzetno sofisticirane“, dodaje on.

Čini se da su neke od tetovaža isečene ili oštećene kada je telo pripremano za sahranu.

„To ukazuje na to da su tetovaže zaista bile nešto za žive sa značenjem tokom života, ali da zapravo nisu igrale veliku ulogu u zagrobnom životu“, objašnjava dr Kaspari.