More kao seansa
Boravak pored vode često se savetuje osobama sklonim depresiji, a naročito je za psihu delotvorno gledanje u morski horizont
Leto je prilika da se svako nađe na nekoj plaži, na obali mora, jezera, reke... Ne samo da većina ljudi hrli na obale tražeći spas od vrućine, već se tamo uglavnom i oseća opuštenije nego u svakodnevici. Boravak pored vodenih površina preporučuje se često i osobama sklonim depresiji.
Kako u svom nedavno objavljenom radu na tu temu piše psihoterapeut Ana Ristić, gledanje u vodu i boravak na obalama ima opuštajući efekat iz više razloga. Prvenstveno, zvuci talasa koje često zovu i opojnim, kako kaže, uvode nas kao kazaljke sata na neki način u harmoniju s prirodom, samim tim umiruju svojim taktom uznemirene osobe. Sličan efekat ima ujednačeni zvuk vesla ili žubor potoka.
Osećaj prostranstva
„Ovi zvuci smanjuju stres i napetost. Ali voda ima i lepotu koja privlači i kojom poziva na opuštanje, a da toga nismo ni svesni. Pogled na mirnu površinu, recimo na pučinu mora ili preko jezera na Adi Ciganliji na drugu obalu, definitivno je umirujući, a refleksija svetlosti i pokreti na mirnoj površini, kao i nemirni tok reke, odvlače pažnju i usmeravaju mozak na vizuelni doživljaj.”
Sam pogled na vodu, dodaje, povezuje nas s prirodom i svesno i podsvesno, zato što znamo da je ona od vitalne važnosti za naš život, tako da uglavnom tom prilikom osećamo sklad s okolinom. S druge strane, voda stvara osećaj prostranstva, što je lek protiv svakog osećanja skučenosti i teskobe u nama. Pogled na veliku reku, jezero, a naročito more – stvara utisak da smo deo prostranstva velike širine naspram koje ograničenja svakodnevnog života izgledaju neznatno, što je korak ka oslobađanju od stresa.
– Istraživanja su pokazala da je u tom smislu pogled na more izuzetno efektan. U Japanu su naučnici Univerziteta „Kobi” godinama radili analize koje su pokazale da su ljudi koji žive s pogledom na more generalno smireniji i mentalno zdraviji. Staro je uverenje da se pored morskog vazduha bolje i spava. Ali pre svega, po istraživanjima raznih stručnjaka, pogled na more kod svih izaziva strahopoštovanje i to najviše od svega utiče na psihu.
Po psiholozima koje navodi u svom radu, Ristićeva samo gledanje u more čija plava boja smiruje dovodi do stanja sličnog meditaciji. Pogotovo, divljenje prizoru, recimo horizontu, pruža osećaj savršenstva i izvesnog unutrašnjeg mira. Uz to, miris soli pomešan sa zvukom talasa idealan je za smanjenje napetosti i brige u nama, do te mere da nam se pored morske vode čini da, kako tvrde ovi psiholozi, postajemo humaniji i bolji. To je, kaže Ristićeva, idealna podloga za donošenje odmerenijih odluka, zbog čega mnogi odu da se osame pored mora, da razmisle o svemu ili o određenom problemu. Istraživanja su, kaže, pokazala tako i da ljudi koji provode više vremena na plaži imaju manje depresivnih trenutaka ili problema s depresijom.
Jedan od važnih razloga za sve te efekte na psihu jeste i taj što boravak na moru, s uticajem joda na funkciju štitaste žlezde, poboljšava i san za koji se u današnje vreme mnogi bore.
Na obalu s beležnicom
„Nije čudo ni da mnogi slikari i pisci nalaze inspiraciju za rad na obali mora. Osim retko lepih prizora i zvuk talasa je mnogima od njih odvajkada, bar kako smo čitali, bio inspiracija za umetničku kreaciju, koja trenutno odvlači misli od problema i stvara osećaj spokoja. Zato, depresivnim osobama terapeuti preporučuju da ponesu blok i olovku i u takvim trenucima razgovaraju iskreno sa sobom, tražeći rešenje za izlazak iz krize, a što bi se moglo posavetovati i svima nama koji delimo današnju svakodnevicu. Gledanje u more se danas, gledano iz ugla psihoterapeuta, može smatrati seansom.”
Priroda popravlja raspoloženje
Boravak u prirodi ima dokazano blagotvorne efekte na mentalno zdravlje: smanjuje nivo stresa, popravlja raspoloženje, poboljšava pažnju i povećava osećaj povezanosti sa sobom i drugima, rekla je u ime Udruženja „Prostor” Nastasija Stanković na otvaranju susreta „Priroda i društvo za mentalno zdravlje”, nedavno održanih u Botaničkoj bašti „Jevremovac”. Skup je okupio sve koji veruju da psihičko zdravlje nije samo medicinska već i društvena stvar, a da je povratak prirodi u velikim gradovima za to izuzetno važan. Održana je i prodajna izložba radova korisnika psihijatrijskih usluga – crteža, slika, unikatnih bukmarkera, šolja s porukama i stikera. Likovne radionice u prirodi, rečeno je, posebno na nekoj obali, korisnicima omogućavaju da kroz umetnički izraz razvijaju kreativnost, grade samopouzdanje i stiču nova interesovanja.
