Zalečeni, nikad izlečeni

Ne idem više ni na svadbe, ni na sahrane, reči su P.Z. koji je  uspeo da se izvuče iz kandži alkohola. Svoju životnu priču, put od alkoholizma do zalečenja i razloge zašto se latio čaše, ispričao je na nedavno organizovanoj Tribini posvećenoj zloupotrebi alkohola - na kojoj su stručnjaci govorili gde je granica tolerancije, kako  narušava  zdravlje, kada potražiti pomoć, o statistici zalečenih (kako se stručno kaže)...

- Shvatio sam da sam u problemu nakon 10 godina konzumiranja, u početku nije bilo konstantno kao u zadnjih 5 – 6 godina, reči su P.Z. koji ne krije da je  mlad počeo da pije.

– Svaki dan malo po malo dok nisam dotakao skoro dno. Pokušavao sam sam i uz pomoć supruge da prestanem da pijem ali nije išlo. Teško je osloboditi se zavisnosti bez stručne pomoći. Pri tom sam prvo morao sam sebi da prizna da ima problem,  kaže P. Z. dodajući da čovek kada nije pod dejstvom alkohola drugačije gleda na svet, a kada stalno pije on samo razmišlja o piću. Utiče alkoholizam i na porodicu, ali alkoholičar vrlo malo obraća pažnju na to.

– Zalečenje mi je donelo stabilnost i mir. Nisam dotako baš dno, ali sam osetio da više to ne mogu da podnesem. Jedna čaša je bila dovoljna da se opijem. Javio sam se u Drajzerovu - Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti. Doktor mi je preporučio da idem na hosliptalizaciju, 15 – 20 dana. Smatrao je da je to za mene bolje nego da mi da lekove, a ja koliko sutra ponovim isto. U bolnici je sve dobro organizovano, ima tu ljudi sa raznim bolestima zavisnosti. Svi su sa nekim problemima, navodno. Zapravo su svi sami sebi to napravili, kao i ja. Nije nas niko terao, ni mene da pijem, niti njih da se kockaju, drogiraju, iskreno priznaje svoj porok P.Z.

– Radim na građevini. Ljudi dosta piju. Donesu piće i na posao. Nema ozbiljnijih provera. Naravno, sve zavisi gde se radi. U ozbiljnijim firmama ili kod stranca alkohol je strogo zabranjen. Šta je razlog da se toliko pije, ne znam. Moje društvo danas su kolege koje ne piju. Oni znaju za moj problem. Zna i moj poslodavac. On me je podržao i njegov otac je imao istu muku i preminuo je baš zbog alkohola. Ne pijem 2,5 godine. Ne idem na slave, samo na mesta gde se ne služi alkohol – svoje sam popio, zaključio je P.Z. zalečeni alkoholičar.

– Alkoholizam ima faze razvoja. Kada se pređe iz jedne u drugu nema povratka. Jednom u životu izgubljena sposobnost umerenog pijenja ostaje doživotno. Zato je jedini način i jedini uspešni tretman apstinencija od pića koja podrazumeva i promenu ponašanja. Kada bi smo rekli da smo izlečeni to bi značilo - ja sada mogu da pijem umereno, ali to ne može, objasnila je Milena Despotović, socijalni radnik i master u oblasti javnog zdravlja Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti.

Devojčica pije sve više

Alkoholizam je svuda oko nas i onda kada ga ne primećujemo ili ne umemo da uočimo parametre. Statistike su loše! Žene i mladi sve više piju.

Rezultati studije Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” iz Srbije pokazuju da pije čak 50 odsto mladih, petina njih se povremeno opija, dok sedam odsto redovno konzumira alkohol.

Porastao je i procenat devojčica uzrasta od 11 do 13 godina koje piju alkohol, ukazuje isto istraživanje, rađeno 2022. godine.

 Iako se upozorava na štetnost konzumiranja alkohola mladi i dalje potcenjuju taj rizik, što je u skladu sa njihovim uzrastom. Prof. dr Tamara Alempijević, gastroenterolog Kliničkog centra Srbije, naglašava da se kod adolescenata do 18 godina svako pijenje smatra rizičnim, odnosno zloupotrebom alkohola, jer može da utiče na njihov razvoj.

Ipak se za neke količine alkohola kaže da su prihvatljive. To je pogotovo prisutno u zemljama gde je alkohol deo kulture kao što je Italija, Francuska, pod izgovorom – ako skroz zabranite alkohol mi ćemo izumreti kao nacija. S obzirom na efekat alkohola na ponašanje i tu  je definisano jedna jedinica (13 gr) alkohola dnevno za žene  i dve za muškarce – sigurna količina.

– Imala sam pacijentkinju kojoj je kardiolog rekao da pije čašu crnog vina (prokorden) dnevno i digla je transaminaze. Kada je prestala da pije vino više nije imala problem sa jetrom. Zašto? Rađamo se sa različitim potencijalom enzima za razgradnju alkohola, žene ga po svojoj genetici imaju u manjku. Pritom je potencijal za razgradnju alkohola različit od osobe do osobe, kod nekoga će brže da dođe do ozbiljne bolesti, a neko može da pije dosta i da nikada ne završi kod nas. Ne postoji univerzalno pravilo, ali to što neko nije kod nas ne znači da nema problem sa centralnim nervnim sistemom,  sa kortikalnom atrofijom, bubrežnim oštećenjem, oštenjem pluća, sa kardiomiopatijama koje alkohol može da napravi, sa oštećenjima živaca.., spisak bolesti kako kaže doktorka je poduži.

Šta ako neko pije malo više i uplaši se za svoje zdravlje, šta bi trebalo prvo da ispita?  Pitanje koje doktorka kao da je jedva dočekala da prisutnima, a sala u Skadarskoj ulici u Beogradu, a bila je prepuna, održi lekciju čak i ako su protivnici alkohola.

– Redovan sistematski pregled, važi za sve. Mi jednom  godišnje vozimo auto na servis, a meni dolaze  pacijenti koji se hvale da 30 godina nisu videli lekare. Time ne treba da se hvalite – jednom godišnje laboratorija, ultra zvuk trebalo da bude na nivou osnovne zdravstvene zaštite. Privilegija je  otići privatno ali postoje i Domovi zdravlja. Stajimo u redu za ovo i ono, pa možemo i za svoje zdravlje. Kod jetre veliki problem je što ne postoje nikakve tegobe dok ne dođe do stadijuma ciroze. Važno je da se bolest registruje u ranim stadijumima, tada možemo da promenimo tok i ishod. Zato su prevetivni pregledi bitni, objasnila  je prof. dr Alempijević.

Samo lečenje od kog boli gava

– Alkohol je kriv i za oštećenje pluća, digestivnog trakta. Povećava rizik za  razvoj karcinoma na digestivnom traktu. U suštini sve moje kolege raznih specijalizacija mogu da sede ovde i pričaju o lečenju tela ove kategorije pacijenata, zaključila je prof. dr Tamara Alempijević, koja proučava alkoholizam kao uzrok nastanka kancera.

I kada se prestane sa pićem ostaju posledice. Međutim, ostaje pitanje kada sa siguzrnošću može da se kaže on ima problem sa alkoholom.

– Kaada ne može da se kontroliše. Odnosno kada svako pijenje vodi do opijenosti ili napijanja. Često imam teškoće da razjasnim šta znači opijenost. Pošto je to društveno prihvatljivo uz izgovor „svi pijemo”. Na slavama, svadbama, sahrani – valja da se nešto popije. Alkoholičar je uglavnom neko ko se ne trezni, tetura po ulici, ne može da funkcioniše ni na jednom planu. Kada se dođe do tog stadijuma više ne može da se leči ni somatski, ni psihijatrijski, ni psihološki. Stanje opijenosti je ono u kome se, na bilo koji način, menja svest. Jedan pacijent je žestinu nazvao „socijalni lubrikant” uz nju kaže možemo da se družimo, smejemo, zanimljiviji sam, lakše ulazim u kontakte… To stanje opijenosti niko ne tretira kao nešto što je kritično. Struktura zavisnika od alkohola je takva da oni posežu za pićem kao za vidom samo lečenja - da bi se lakše uspavao, da bi smanjio napetost… Puno je zabluda – kada te boli zub popij čašicu rakije, kada boli stomak. Čašu vina za kardiološke probleme. Tolerancija postepeno raste, pa su potrebne dve čaše, tri, pa polako stignu do flaše ili do mešanja pića jer taj efekat više ne može da se psotigne, upozorava Marija Jovanović, psiholog i Geštalt psihoterapeut Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti.

Koja je to mera ili  trenutak kada neko treba da se javi za pomoć stručnjacima?

 – U onim trenucima kada za slične situacije iznova koriste alkohol, bilo da mora sve da proslavi alkoholom, da popije da bi zaspao, zato što u socijalnim kontekstima to jednostavno tako ide, ili zato što određene probleme leči na taj način. Osećaj prisilne radnje i nemogućnosti da se odupremo čak i ako je to retko, znak je za uzbunu. Imamo određeni tip alkoholičara koji ne piju često, nekoliko  puta godišnje, ali kada krene veže nekoliko dana. Neko bi mogao  da kaže da to ne izaziva velike posledice – ali mera jeste taj neizdrž da se odupre, pokušaj da prestane a ne može, pojašnjava Marija Jovanović.

Ono što je važno pomenuti su  posletdice koje mogu da budu simptomatske, a koje mladi uopšte ne primećuju. Kada neko kaže  nemoj da puješ umrećeš mlad – za njih je 40 godina mator čovek. Prosto, njima je smrt daleka, apstraktna stvar. I  to ne može da ih motiviše da prestanu. Ali različite druge posledice, recimo mladi se sve teže motivišu da uče, da ispune neke porodične obavetze,  ne samo mladi već i stariji. Onda ne mogu da odrade posao do kraja, pa onda dok apstiniraju – odlažu svoje obaveze, ne poštuju dogovore. Dolazi do socijalne izolacije, samim tim i anksioznost, a depresivno raspoloženje raste. Treba piće, da se to popravi i tako se ulazi u začaran krug. Znači posledice su glavni razlog zbog koga neko dolazi kod nas, zaključuje psiholškinja napominjući da često porodica i sam pacijent nesvesno odlažu momenat odlaska na lečenje.

- Ljudi se stide da odu na lečenje – mada je to psihijatrijska bolest. Ima svoj hronični karakter, kako se razvija,  način na koji se  leči, vrlo je kompleksna i na nju utiču različiti faktori.

 Lečenje ima svoj tok. Pacijent mora da se javi, da ode u savetovalište, da se upozna sa procedurama. Nakon toga se javi na lekarski pregled i dogovori model lečenja. Neki pacijenti prvo idu na bolnički tretman i onda dalje nastave dispanzerski ili se uključe u dnevnu bolnicu koja im pomaže da prihvate i upoznaju svoju bolest i kako da se nose sa izazovima,  ako dođe do krize kako da je prevaziđu. Potom se radi na uključivanju u širu zajednicu.

Kako smo čuli na Tribini zainteresovani u Savetovalište mogu da se jave i bez zdravstvene knjižice. Prvi dolazak se zakaže telefonom. Nekada dođe pacijent sam, nekada neko od članova porodice. Kada su u pitanju članovi porodice često ih upute kako da motivišu pacijenta da dođe na lečenje.

– Naše iskustvo je da pacijenti koji  prođu rehabilitacioni program, traje najmanje dve godine, u 75 posto slučajeva uspostave apstinenciju. Ako se recidiv desi važno je da se odmah jave,  rekla je Milena Despotović.

Standardno piće

Kao standardno računa se alkoholno piće sa 13 grama etanola.  Na primer, standarno piće je: jedna flaša piva (330 ml sa 5% alkohola), čaša vina (140 ml sa 12% alkohola) i čaša žestokog pića (40 ml sa 40% alkohola).

Spor i podmukao

Iako je alkoholizam vrlo rasprostranjen i predstavlja jedan od najozbiljnijih problema javnog zdravlja, često ostaje neotkriven. Razvoj alkoholizma je spor i podmukao, a u proseku je potrebno 11-13 godina da bi se razvila zavisnost od alkohola.  Stoga ne iznenađuje što lekari opšte medicine u primarnoj zdravstvenoj zaštiti prepoznaju samo 20-50 odsto pacijenata zavisnih od alkohola koji im se obrate za pomoć.