Između vradžbina i leka

Sakupljanjem lekovitog bilja u Srbiji bavi se oko pet hiljada stanovnika. Smatra se da na našoj teritoriji raste sedamsto lekovitih vrsta, dok se u prometu nalazi tek trećina. Lekovito bilje je, kazaće mnogi botaničari i farmaceuti, neiskorišćena šansa, posebno u brdsko-planinskim, nerazvijenim predelima.

U Sokobanji i Rtnju revnosno čuvaju uspomenu na savete čuvenog profesora i akademika Jovana Tucakova, koji je govorio da se u terenskom radu i neposrednom kontaktu s prirodom kriju dragocena saznanja.

Već 31 godinu ovde se organizuje višednevna manifestacija „Biljober” u kojoj učestvuju i botaničari i farmakolozi, ali i početnici koji bi želeli da se posvete sakupljanju plemenitih vrsta flore, a do sada nisu imali priliku da to nauče. Ove godine početkom jula ponovo će se pešačiti visokim stazama Rtnja i vidikovcima kako bi se što više naučilo o dragocenom biljnom svetu nekada i nepravedno potcenjenom.

Verovanje u moć leka

– Pogrešna je, a kod nas često proturana teza, da se lekovitim biljem leče siromašni, ili narodi niže zdravstvene kulture. Naprotiv, upotreba lekovitog bilja i preparata na bazi bilja pre svega u prevenciji bolesti, ali i u terapiji nekih hroničnih, pa čak i akutnih stanja odlika je visoke zdravstvene svesti i mudre socijalne politike – ističe farmaceut mr Slavoljub Tasić.  

Kada se govori o lekovitom bilju, zađe se i u mitove, legende o čudesnim izlečenjima, koje se prenose s kolena na koleno. Tu je izmešano i božansko i kosmičko, i naučnici, šarlatani, varalice i proroci. I to traje vekovima jer, kako narod kaže, bolesnik se i za slamku hvata, on žudi i veruje u moć leka koji dobija.

– Zvanična medicina danas prihvata neke lekove na bazi lekovitog bilja, u nekim slučajevima je skeptična, a negde kategorična da nema opravdanja za upotrebu. Njegovu upotrebu prati dvojstvo koje se kreće od potpunog nepriznavanja i nevere do potpunog uvažavanja i slepog verovanja, od magijskog i vradžbinskog do klinički potvrđenog. Stoga je zadatak svih nas koji se biljkama bavimo da običnom čoveku pružimo pravu informaciju. Da stručnjaci, pre svega farmaceuti i lekari, približe svet biljaka i na popularan način ukažu na njegovo mesto u terapiji. Prepoznati određenu vrstu, upoznati njeno stanište, znati koji deo ubrati, kada, kako – to je praksa, koja se ne uči u kabinetu i laboratoriji – kaže Slavoljub Tasić.

Naš sagovornik ističe da je druženje s kolegama farmaceutima, botaničarima, planinarima i ekolozima po planinskim proplancima i šumama uvek prelepo iskustvo. Ali nekako su mu u sećanju ponajviše ostali entuzijasti i zaljubljenici koji su u svet biljaka ušli iz nekih drugih profesija. Njih se ponajčešće seti. I vrlo često ih vezuje sa određene predele, čak za određene biljke. Pominje Danijela Vinceka, ekonomistu i planinara, alpinistu i zaljubljenika u biljke koji ga je uveo u svet crnogorskih planina. Milutina–Miću Praščevića iz Brezojevice kod Plava s kojim je prokrstario Prokletije uživajući u prelepim, često surovim predelima i upoznajući njegovu čarobnu floru. Ili, Nebojšu Stanojevića iz Sokobanje i njegovih 30 godina neumornog angažovanja u organizaciji „Biljobera”, koja pokriva obronke Rtnja, Device i Ozrena.

Samo pomoćno ili preventivno sredstvo

Da li povratak prirodi i prirodnim resursima postaje sve aktuelnija tema, posebno kada je reč o primeni lekovitog i aromatičnog bilja kao sirovine u farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji?

– Bilje se za lečenje koristilo od pamtiveka, a danas doživljava svoj procvat. Međutim, da bi nam biljke bili saveznici moramo objektivno sagledati njihovu pravu vrednost. Jer, one su i dalje najčešće samo pomoćno ili preventivno sredstvo u lečenju bolesti. I zbog toga fitoterapija nije alternativa, već komplementarna oficijelnoj medicini. Lično mislim da je najveća snaga fitoterapije, lekovitog bilja i samim tim biljnih čajeva i fitopreparata u preventivi i u slučajevima početnih stadijuma nekih bolesti – zaključuje naš razgovor mr Slavoljub Tasić.

Čaj za svaki dan

Čajeve blagog delovanja, kao što su nana, kamilica, majčina dušica, ili rtanjski čaj možemo piti svakodnevno, umesto vode, kao blagotvorne napitke koje osvežavaju i toniziraju naš organizam.

Određene čajne mešavine možemo piti kao preventivu nastanku oboljenja, posebno u slučajevima kada naginjemo određenoj bolesti. Osobe koje imaju, na primer, vrednosti šećera u krvi na gornjoj granici, mogu da piju mlade izbojke borovnice, list duda, pasuljevinu. Za one sklone visokom holesterolu, preporučuje se artičoka.

Čajevi su kod nekih hroničnih poremećaja veoma efikasni. Recimo majčin list ili krušina kod hroničnih opstipacija. Valerijana (odoljen) i matičnjak su blagi sedativi, hajdučka trava i bokvica koriste se protiv različitih upala.

– Konačno, čajeve i preparate od bilja koristimo kao adjuvantnu, tj. dodatnu terapiju klasičnim lekovima. I tu već zalazimo u delikatnu oblast kada lekar i fitoterapeut moraju da blisko sarađuju, da su upoznati sa stanjem bolesnika i da mu predlože najbolju terapiju – saveti su mr Tasića.

„Biljober” u Sokobanji

Oni koji žele da počnu s izučavanjima biljnog sveta nije zgoreg da prvi korak učine baš na manifestaciji „Biljober” u Sokobanji od 4. do 7. Jula, gde će im u svakodnevnom pešačenju vodiči i edukatori biti profesor Bojan Zlatković (botaničar) i Slavoljub Tasić (farmaceut).

Polaznici uče kako da biljku prepoznaju, kako se pravi herbarijum, koji deo se sakuplja, u koje vreme... Akcenat je uvek na onim biljnim vrstama koji su lekovite, otrovne, začinske, ili interesantne iz nekog drugog razloga. Uz česta ponavljanja i razgovor, na ovaj način se prezentuje stotinak različitih biljaka. Ukoliko su neke od vrsta retke, zaštićene, ili endemske, skreće se pažnja da ih ne treba brati. Popodnevni sati su predviđeni za kratka predavanja s popularnim temama u vezi sa lekovitim biljkama. Na kraju manifestacije predviđen je i neobavezni test prepoznavanja biljaka.

Isplativo umeće

Sakupljanje lekovitog bilja može da bude isplativo umeće, hobi, čak i posao, ali to zavisi od izbora biljne vrste, prinosa, načina prerade i pakovanja, kao i kanala prodaje i pristupa tržištu. Uspeh zavisi umnogome i od potražnje iz inostranstva. Prema podacima Zavoda za zaštitu prirode Srbije, interesovanje za brojne biljke raste u poslednjih pet godina. Tako je prošle godine sakupljeno 7.775 tona lekovitog bilja, što je više nego duplo u odnosu na 2020. godinu. Najplodonosnija je bila 2023, za četvrtinu više nego lane.

Od sezone do sezone dešavaju se usponi, ali i padovi, koji su razlozi za to?

– Razlozi smanjenja sakupljanja lekovitog bilja iz prirode mogu biti i smanjeno interesovanje i znanje, jer tradicionalno znanje o sakupljanju i korišćenju lekovitog bilja se gubi, jer mlađe generacije preferiraju farmaceutske preparate. Manji pronos u vezi je i s prekomernim branjem i eksploatacijom, jer intenzivno i nekontrolisano sakupljanje pojedinih biljnih vrsta dovodi do njihovog ugrožavanja i smanjenja prirodnih populacija. Bitan faktor čini i promena klime kao što su globalno zagrevanje, suše i ekstremni klimatski uslovi – kaže Slavica Stevanetić iz Udruženja za biljnu i prehrambenu proizvodnju.

Za razliku od sakupljača postoje i proizvođači jer, kako i stručnjaci Privredne komore Srbije ističu, ova grana poljoprivrede može biti isplativa.

Uspeh zavisi od nekoliko ključnih faktora: izbora biljne vrste, kvaliteta i kvantiteta prinosa, načina prerade i pakovanja, kanala prodaje, kao i pristupa tržištu.

Preko otkupljivača, kompanija koje se kod nas bave otkupom ili izvoznika, proizvedeno lekovito bilje može biti prodato, a najisplativije biljne vrste su kamilica, žalfija, matičnjak, lavanda, neven, nana, majčina dušica.

– Eterična ulja i sušeno bilje imaju višu cenu nego sirov biljni materijal. Ukoliko se kompanija bavi i sušenjem, preradom, pakovanjem, dobija se dodata vrednost, a samim tim i povećava zarada – kaže naša sagovornica.

Ona podseća da proizvođači dobijaju subvencije od države u iznosu od 18.000 dinara po hektaru, kao i kod drugih kultura.

Lekovito bilje u Srbiji se plantažno najviše gaji u Vojvodini. U severnoj srpskoj pokrajini nalazi se četvrtina ukupnih zasejanih površina pod ovim biljem. Najveće plantaže su u selu Bavaništu, na jugu Banata gde se gaje kamilica, nana, bosiljak, matičnjak.

Što se tiče sakupljanja biljaka iz prirode, u Srbiji se najveći broj sakupljača tradicionalno nalazi u planinskim i brdsko-ruralnim područjima, gde priroda još nije zagađena i gde postoji duga tradicija u korišćenju lekovitog bilja. Ključne regije poznate po sakupljanju lekovitog bilja su, između ostalih, Zlatar, Pešter, Vlasina, Stara planina, Knjaževac, Tara, Zlatibor.

Savet za početnike koji žele da se bave proizvodnjom lekovitog bilja je da počnu proizvodnju na 10 do 20 ari, s tim da idu postepeno. Znači s ručnim branjem i sušenjem u manjoj sušari, a potom se može proširiti proizvodnja kada se steknu iskustvo i uslovi za plasman. Ipak, treba napomenuti, da u mnogim krajevima Srbije nema dovoljno funkcionalnih i profesionalnih sušara, posebno kada je reč o manjim proizvođačima koji tek započinju proizvodnju. Veće kompanije imaju svoje sušare koje nisu dostupne za korišćenje drugim proizvođačima, dok neke poljoprivredne zadruge imaju zajedničke sušare koje članovi mogu koristiti.