Teško je bilo ostati bez plate
Nikada ne bih mogla ni da probam da budem hrabra bez roditeljske moralne i finansijske podrške. Razumeli su moju rečenicu - da želim da se bavim onim za čim mi srce žudi, kaže ova glumica i pijanistkinja
„U budućnosti bih volela da imam ozbiljne dramske uloge u kojima bih mogla da se iskažem i samo kao glumica. Za sada nisam imala tu priliku, jer su me uvek angažovali da dam svoj doprinos i kao pijanistkinja“ – kaže u razgovoru za „Politiku“ školovana muzičarka i glumica Nina Martinović koja nas je u upravo završenoj pozorišnoj sezoni zadivila svojom svestranošću kao Roksana u predstavi „Sirano“ Gorčina Stojanovića na velikoj sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
Muzika i gluma su neodvojivi deo njenog bića, iako je glumu otkrila tek u zrelijem dobu, sa 24, 25 godina. Prošla joj je nekako, kako u šali kaže, ispod radara.
Iako joj roditelji nisu iz umetničkog sveta, pružili su joj punu podršku na njenom sasvim neizvesnom putu, na čemu im je neizmerno zahvalna.
- Nikada ne bih mogla ni da probam da budem hrabra bez njihove, pre svega moralne, a zatim i finansijske podrške. Razumeli su moju rečenicu - da želim da se bavim onim za čim mi srce žudi – iskreno nam priča Martinovićeva.
Hrabra svakako jeste bila, pomalo zahvaljujući i svom avanturističkom duhu. Jer, nije lako bilo napustiti posao, koji je već imala kao profesor u muzičkoj školi „Stanković“ i ostati bez plate...
Danas, pored glume i muziciranja, Nina predaje studentima glume na Akademiji umetnosti u Beogradu. Uživa i u ovom poslu jer su joj studenti generacijski bliži, pa samim tim može da razume sve njihove nesigurnosti, kroz koje je i sama prolazila.
Možda bi sledeći korak u njenoj karijeri trebalo da bude mjuzikl, zbog njenih veština, ali, tvrdi, ne voli ukalupljivanje i zadovoljna je i zahvalna na svim šansama koje su joj do sada pružene.
Kastinzi, nažalost, dalje naglašava, nisu uvek otvoreni u ovim krugovima.
- Nemaju svi iste socijalne veštine, neko ume da se nametne, neko ne. Nisam sigurna ni da li je to pravi put. Ima onih koji su se nametali, ali ne znam koliko su dobro prošli – otvoreno razmišlja.
Ogroman je podvig bio, kaže, zaigrati uz pozorišne i filmske velikane na sceni JDP-a. Zauvek će pamtiti kako joj je Anita Mančić, koja joj je nakon zahtevne predstave, na jutarnjoj probi „Sirana“, iako vidno umorna i iscrpljena, posvetila pažnju, izdvojila je u pauzi, i pomogla da reši neke glumačke nedoumice.
- To je za mene velika stavka u biografiji, ali i velika vera u kolege, ljude, partnerstvo i lekcija kako ja treba da se ponašam – ponosno kazuje.
Tokom leta prepustiće se još jednoj petodnevnoj „hajlender“ avanturi, kada će spavati u šatoru. Imaće i gostovanja u Srbiji i regionu sa predstavom „Ljubav iza kulisa“ Mine Lazarević i Vladimira Posaveca Tušeka u kojoj je u ulozi pijaniste, a ima i svojih „pet glumačkih minuta“. Takođe, u narednom periodu namerava da sa kolegama Marijom Vicković i gitaristom Mihajlom Ristićem, organizuje svirke.
- Važno je održavati avanturistički duh jer u suštini - šta smo bez toga nego uplašeni! Strah nestaje onog trenutka kad se upustimo u neku avanturu. A mi glumci ne smemo da dozvolimo da strah prevlada – poručuje Nina Martinović.
