Pakovan, unapred isečen hleb koji se prodaje u supermarketima mnogima je svakodnevna navika. Lako se čuva, traje danima, ne mrvi se i idealan je za brze sendviče. Iza te praktičnosti umotane u plastiku, često se krije dugačak popis sastojaka koji ne zvuče kao nešto što biste sami stavili u testo.

Hleb iz kese često se smatra ultra-prerađenom hranom, a razlog za to su razni dodaci poput emulgatora, konzervansa i stabilizatora koji mu produžavaju trajanje, čuvaju mekoću i sprečavaju stvaranje plesni.

„Pakovani hleb iz supermarketa jedna je od najprerađenijih namirnica koje možete kupiti – emulgatori, aditivi i konzervansi obično se dodaju kako ne bi brzo izgubio svežinu”, objašnjava nutricionistkinja Dejzi Nikomanis.

Slično upozorava i dr Džil Jeo sa kembridža, koji navodi da „nema puno dokaza da je hleb iz supermarketa direktno štetan za zdravlje”, ali ipak ističe da većina ima „previše soli i šećera”. Drugim rečima, sam hleb možda nije problem, ali su količina aditiva i nutritivni kvalitet u velikoj meri upitni, prenosi Indeks.

So, emulgatori, aditivi i konzervansi

Osim toga, britanska istraživanja su pokazala da čak tri od četiri pakovane vekne sadrže više soli po kriški nego jedna kesica čipsa, što potvrđuje koliko se skriveni sastojci često zanemaruju prilikom kupovine.

Nisu ni svi pakovani hlebovi isti – hleb od integralnih žitarica često sadrži više vlakana, manje dodatih sastojaka i ima bolji nutritivni profil.

Nutricionistkinja Keli Springer savetuje da biramo hleb sa popisom sastojaka koji prepoznajemo i razumemo:

„Idealno je da ih ima četiri do pet – brašno, voda, sol i kvasac su sasvim dovoljni”.

Ako hleb traje duže od nedelju dana bez znakova kvarenja, verovatno u sebi ima materije koje ne biste pronašli u domaćoj kuhinji. Zato je uvek dobra ideja da čitate deklaracije i – kad god je moguće – birate svež hleb bez ambalaže, iz lokalne pekare ili iz vlastite rerne.