Svaki izlet novi doživljaj

Svetsko a naše, moglo bi se reći za Mokru Goru, a uveliko se nadamo da će i Tršić na teritoriji opštine Loznica, Rudno u ataru Kraljeva i Bistrica kod Petrovca na Mlavi ući na listu najlepših turističkih sela sveta, tako da nam stranci pozavide što ne moramo da stojimo na granici u kilometarskoj koloni da bi uživali u čarima ovih i njima sličnih mesta širom Srbije.

Istina, ima i onih koji bi radije uživali uz žuboru Drine ili vodopada Lisine, u plovidbi Obedskom barom ili skelom preko Ibra do tvrđave Maglič.

Nezaobilazni su manastiri čije cvetne porte prosto mame vernike kao i turiste. Ni oni koji se odluče da posete Narodni muzej u Valjevu, Subotici, Vršcu ili Požarevcu, Muzej Žeravica ili Muzej Krupnja i jedinstven crkveni kompleks u Dobrom Potoku neće zažaliti. Kustosi su se potrudili da gostima ponude zanimljive stalne postavke, još ako se nađu tu da koju prozbore, ugođaj će da bude kompletan.

Sami ili u grupi

Ima šta da se vidi, za svačiji ukus i džep, blizu i daleko, ali…

Prvo pitanje je da li bi išli organizovano, s grupom ili u vlastitoj režiji. Zašto je to važno?

– Grupi su „sva vrata otvorena”, kaže Radmila Katalina, predsednica društva „Izletnik”, koja se već pet decenija bavi istraživačkim turizmom postavljajući na turističku mapu Srbije nova malo poznata mesta poput sela Bistrica. Tu, u ambijentu netaknute prirode na 10. kilometru od Petrovca na Mlavi nalazi se deset sačuvanih vodenica i dve valjavice, od kojih osam radi. Poznato je ovo selo i po Dragutinu Tomaševiću, čuvenom maratoncu i našem prvom olimpijcu.

– Bistricu, koju je Ministarstvo turizma kandidovalo zajedno sa selima Tršić i Rudno na ovogodišnjem konkursu Svetske turističke organizacije Ujedinjenih nacija za „Najbolja turistička sela 2025” posetila sam sa grupom izletnika pre 15 godina. Posle teksta u „Magazinu”. Bila je to prva grupa turista. Jedan od meštana je ispred nas kosio travu ručnom kosom da bismo prošli do vodenica i valjarica. Da se nismo najavili i rekli da dolazi grupa, pitanje je da li bi ikoga našli – priseća se Katalina.

Bolje je najaviti dolazak

Isto je i u Rajačkim pivnicama (pimnicama). Miroslavu Karamančiću, vlasniku Nacionalnog restorana „Sveti Trifun” na Rajačkim pivnicama, smo se najavili, pa nas je sačekao sa đakonijama ovog kraja i tamjanikom, aromatičnim belim vinom.

– Do Rajca i Rajačkih pivnica najjednostavnije je doći preko Negotina, odakle ima još oko 25 kilometara. Usput obratite pažnju na šest prelaza preko pruge – savetovao nas je Miroslav pri dolasku.

Rajac je selo sa dva života. U jednom žive ljudi, u drugom živi vino.

– Koliko kuća ima u selu, toliko ovde ima podruma. Kad neko ovde prvi put dođe, bude očaran narodnim graditeljstvom. Svi podrumi su od kamena, peščara koji je „zadužen” da čuva vino, jer je izvanredan termički izolator, a ima ga u izobilju na ovim prostorima – kaže Karamančić.

Pred polazak na izlet, najbolje je pozvati turističku organizaciju i raspitati se o detaljima počev od toga da li imaju vodiča, u koje vreme se organizuje razgledanje grada i okoline, da li se kustosi u muzejima dodatno plaćaju.

Ulaz na Golubačku tvrđavu je 700 dinara, pojedinačna karta, a za grupu s vodičem 800.

Recimo za atraktivnu vožnju kroz 22 tunela i preko pet mostova „Šarganskom osmicom” na relaciji Mokra gora – Šargan Vitasi – Mokra gora, koja traje oko dva i po sata turističkim vozom „Nostalgija”, zbog ogromnog interesovanja, dobro je unapred rezervisati mesto.

Ukoliko želite da izbliza vidite Trajanovu tablu, koja se nalazi u okviru Nacionalnog parka Đerdap, cena karte na brodskoj turističkoj turi je 1.700 dinara, ali ako na brodu bude manje od šest putnika vožnja košta devet hiljada dinara. Tabla se može videti i sa vidikovca Ploče, na planini Miroč.

Cena u restoranima nije ista ako se poruči po slobodnom izboru (a la kart) ili za grupu, kao i noćenje u jednokrevetnoj ili višekrevetnoj sobi.

Znači prednost odlaska na izlet organizovan preko turističke agencije, planinarskog društva ili udruženja je što neko drugi brine o brojnim stvarima. Zauzvrat se treba uskladiti s grupom i pridržavati nekih pravila. Neki biraju da prvo odu sa grupom, a posle za svoju dušu već uhodanom stazom.

Sve više restorana pokušava da se predstavi kao „etno”, kačeći ćilime, preslice i slične tradicionalne motive po zidovima, dok u ponudi retko možete poručiti zelje, koprive, puževe, sremuš, štrudlu i druga jela koja su pripremljena na tradicionalan način. Ovaj vid turizma je sve popularniji, ali bi etnolozi možda mogli da pomognu da se odredi šta može da se svrsta u ovu kategoriju.

Izuzetno zanimljiva turistička atrakcija je „Terzića avlija”, etno-park u selu Zlakusa, koje se nalazi na pola puta između Požege i Užica. Predstavlja seosko turističko domaćinstvo s početka 20. veka. „Tiganjica” se nalazi u selu Stajićevo, na periferiji Zrenjanina. Etno-selo „Babina reka”, između Lazarevca i Aranđelovca bila je omiljena „stanica” Dobrice Erića. Na mestu gde je nekada bila seoska divlja deponija u bizini Velike Plane, uz puno rada i ulaganja niklo je sada već poznato

Etno-selo „Moravski konaci”, sa restoranom domaće kuhinje i vajatima za duži boravak. Podno Gučeva, na obali Drine, nalazi se Etno-selo „Sunčana reka”, kome je kumovao režiser Zdravko Šotra. Ovde je snimao scene za televizijske serije: „Greh njene majke”, „Nepobedivo srce” i „Šešir profesora Koste Vujića”.

Na ručak na salaš

Ako prednost dajete dobrom zalogaju i opuštenoj atmosferi, vojvođanski salaši bi mogli biti dobar izbor. Jedan od popularnijih je Salaš 137, nalazi se na putu od Novog Sada prema Čeneju. Na jelovniku ima svega, od sataraša do guščije paštete. Tu je i konjički klub, za sportsko jahanje, vožnja starinskim fijakerom.

Majkin salaš – Palić poznat je po tamburašima. Stojšić salaš mami domaćinskom atmosferom. Na pola puta je između Beške i Krčedina.

Kraljeva crkva na Oplencu

Oplenac i Topola su savršen izbor za izlet, na svega 80 km udaljenosti od Beograda. U blizini su Gornji Milanovac, Aranđelovac i Kragujevac. Čim se približite Topoli, s koje god strane da dolazite, videćete na uzvišenju blistavo belo zdanje, okruženo gustom šumom. Brdo se zove Oplenac, a na vrhu, se uzdiže Crkva Svetog Đorđa. Sagradio ju je kralj Petar Prvi Karađorđević, kao svoju zadužbinu.

Unutrašnjost crkve je prekrivena sa 40 miliona mozaičnih kockica koje predstavljaju kopije fresaka iz 60 manastira. U kripti hrama počiva šest generacija porodice Karađorđević.

Ulaznica se kupuje za ceo kompleks po ceni od 400 dinara.

Pirot grad meraka

Poslednjih godina sve atraktivnija je Stara planina, njeni vodopadi su praznik za oči, a onda ako odete do Pirota, imate šansu da iznajmljenim terenskim vozilima (nas je to zadovoljstvo koštalo 20 evra) vidite i mnoge druge zanimljivosti ovog kraja. Za iznajmljivanje terenaca najbolje je obratiti se TO Pirot, u protivnom može sve da bude „papreno” plaćeno.

Istočna Srbija je biser koji vredi otkriti. Bilo da ste u Knjaževcu gradu sa sedam mostova, Požarevcu poznatom po ergeli „Ljubičevo”, Viminacijumu… Ko ne prošeta Čačalicom i ne popne se do Tulba, ne poseti rodnu kuću Milene Pavlović Barili, Kuću Dobrnjčevih, nije bio u sedištu Braničevskog okruga.