Сваки излет нови доживљај

Светско а наше, могло би се рећи за Мокру Гору, а увелико се надамо да ће и Тршић на територији општине Лозница, Рудно у атару Краљева и Бистрица код Петровца на Млави ући на листу најлепших туристичких села света, тако да нам странци позавиде што не морамо да стојимо на граници у километарској колони да би уживали у чарима ових и њима сличних места широм Србије.

Истина, има и оних који би радије уживали уз жубору Дрине или водопада Лисине, у пловидби Обедском баром или скелом преко Ибра до тврђаве Маглич.

Незаобилазни су манастири чије цветне порте просто маме вернике као и туристе. Ни они који се одлуче да посете Народни музеј у Ваљеву, Суботици, Вршцу или Пожаревцу, Музеј Жеравица или Музеј Крупња и јединствен црквени комплекс у Добром Потоку неће зажалити. Кустоси су се потрудили да гостима понуде занимљиве сталне поставке, још ако се нађу ту да коју прозборе, угођај ће да буде комплетан.

Сами или у групи

Има шта да се види, за свачији укус и џеп, близу и далеко, али…

Прво питање је да ли би ишли организовано, с групом или у властитој режији. Зашто је то важно?

– Групи су „сва врата отворена”, каже Радмила Каталина, председница друштва „Излетник”, која се већ пет деценија бави истраживачким туризмом постављајући на туристичку мапу Србије нова мало позната места попут села Бистрица. Ту, у амбијенту нетакнуте природе на 10. километру од Петровца на Млави налази се десет сачуваних воденица и две ваљавице, од којих осам ради. Познато је ово село и по Драгутину Томашевићу, чувеном маратонцу и нашем првом олимпијцу.

– Бистрицу, коју је Министарство туризма кандидовало заједно са селима Тршић и Рудно на овогодишњем конкурсу Светске туристичке организације Уједињених нација за „Најбоља туристичка села 2025” посетила сам са групом излетника пре 15 година. После текста у „Магазину”. Била је то прва група туриста. Један од мештана је испред нас косио траву ручном косом да бисмо прошли до воденица и ваљарица. Да се нисмо најавили и рекли да долази група, питање је да ли би икога нашли – присећа се Каталина.

Боље је најавити долазак

Исто је и у Рајачким пивницама (пимницама). Мирославу Караманчићу, власнику Националног ресторана „Свети Трифун” на Рајачким пивницама, смо се најавили, па нас је сачекао са ђаконијама овог краја и тамјаником, ароматичним белим вином.

– До Рајца и Рајачких пивница најједноставније је доћи преко Неготина, одакле има још око 25 километара. Успут обратите пажњу на шест прелаза преко пруге – саветовао нас је Мирослав при доласку.

Рајац је село са два живота. У једном живе људи, у другом живи вино.

– Колико кућа има у селу, толико овде има подрума. Кад неко овде први пут дође, буде очаран народним градитељством. Сви подруми су од камена, пешчара који је „задужен” да чува вино, јер је изванредан термички изолатор, а има га у изобиљу на овим просторима – каже Караманчић.

Пред полазак на излет, најбоље је позвати туристичку организацију и распитати се о детаљима почев од тога да ли имају водича, у које време се организује разгледање града и околине, да ли се кустоси у музејима додатно плаћају.

Улаз на Голубачку тврђаву је 700 динара, појединачна карта, а за групу с водичем 800.

Рецимо за атрактивну вожњу кроз 22 тунела и преко пет мостова „Шарганском осмицом” на релацији Мокра гора – Шарган Витаси – Мокра гора, која траје око два и по сата туристичким возом „Носталгија”, због огромног интересовања, добро је унапред резервисати место.

Уколико желите да изблиза видите Трајанову таблу, која се налази у оквиру Националног парка Ђердап, цена карте на бродској туристичкој тури је 1.700 динара, али ако на броду буде мање од шест путника вожња кошта девет хиљада динара. Табла се може видети и са видиковца Плоче, на планини Мироч.

Цена у ресторанима није иста ако се поручи по слободном избору (а ла карт) или за групу, као и ноћење у једнокреветној или вишекреветној соби.

Значи предност одласка на излет организован преко туристичке агенције, планинарског друштва или удружења је што неко други брине о бројним стварима. Заузврат се треба ускладити с групом и придржавати неких правила. Неки бирају да прво оду са групом, а после за своју душу већ уходаном стазом.

Све више ресторана покушава да се представи као „етно”, качећи ћилиме, преслице и сличне традиционалне мотиве по зидовима, док у понуди ретко можете поручити зеље, коприве, пужеве, сремуш, штрудлу и друга јела која су припремљена на традиционалан начин. Овај вид туризма је све популарнији, али би етнолози можда могли да помогну да се одреди шта може да се сврста у ову категорију.

Изузетно занимљива туристичка атракција је „Терзића авлија”, етно-парк у селу Злакуса, које се налази на пола пута између Пожеге и Ужица. Представља сеоско туристичко домаћинство с почетка 20. века. „Тигањица” се налази у селу Стајићево, на периферији Зрењанина. Етно-село „Бабина река”, између Лазаревца и Аранђеловца била је омиљена „станица” Добрице Ерића. На месту где је некада била сеоска дивља депонија у бизини Велике Плане, уз пуно рада и улагања никло је сада већ познато

Етно-село „Моравски конаци”, са рестораном домаће кухиње и вајатима за дужи боравак. Подно Гучева, на обали Дрине, налази се Етно-село „Сунчана река”, коме је кумовао режисер Здравко Шотра. Овде је снимао сцене за телевизијске серије: „Грех њене мајке”, „Непобедиво срце” и „Шешир професора Косте Вујића”.

На ручак на салаш

Ако предност дајете добром залогају и опуштеној атмосфери, војвођански салаши би могли бити добар избор. Један од популарнијих је Салаш 137, налази се на путу од Новог Сада према Ченеју. На јеловнику има свега, од сатараша до гушчије паштете. Ту је и коњички клуб, за спортско јахање, вожња старинским фијакером.

Мајкин салаш – Палић познат је по тамбурашима. Стојшић салаш мами домаћинском атмосфером. На пола пута је између Бешке и Крчедина.

Краљева црква на Опленцу

Опленац и Топола су савршен избор за излет, на свега 80 км удаљености од Београда. У близини су Горњи Милановац, Аранђеловац и Крагујевац. Чим се приближите Тополи, с које год стране да долазите, видећете на узвишењу блиставо бело здање, окружено густом шумом. Брдо се зове Опленац, а на врху, се уздиже Црква Светог Ђорђа. Саградио ју је краљ Петар Први Карађорђевић, као своју задужбину.

Унутрашњост цркве је прекривена са 40 милиона мозаичних коцкица које представљају копије фресака из 60 манастира. У крипти храма почива шест генерација породице Карађорђевић.

Улазница се купује за цео комплекс по цени од 400 динара.

Пирот град мерака

Последњих година све атрактивнија је Стара планина, њени водопади су празник за очи, а онда ако одете до Пирота, имате шансу да изнајмљеним теренским возилима (нас је то задовољство коштало 20 евра) видите и многе друге занимљивости овог краја. За изнајмљивање теренаца најбоље је обратити се ТО Пирот, у противном може све да буде „папрено” плаћено.

Источна Србија је бисер који вреди открити. Било да сте у Књажевцу граду са седам мостова, Пожаревцу познатом по ергели „Љубичево”, Виминацијуму… Ко не прошета Чачалицом и не попне се до Тулба, не посети родну кућу Милене Павловић Барили, Кућу Добрњчевих, није био у седишту Браничевског округа.