Upecane ribe umiru u agoniji
Nova studija otkriva užasne posledice ubijanja pastrmki bez adekvatnog omamljivanja
Iako često ne dobijaju istu pažnju kao kopnene životinje, ribe su podložne ozbiljnoj patnji u trenutku kada bivaju uhvaćene i ubijene. Nova studija objavljena u prestižnom časopisu Scientific Reports otkriva da ribe, poput pastrmke duginih boja (rainbow trout), mogu trpeti izuzetno jak bol u trajanju od 2 do čak 20 minuta tokom procesa klanja.
Autori istraživanja se nadaju da će ova otkrića pomoći u unapređenju dobrobiti više od 2,2 biliona divljih i 171 milijarde uzgajanih riba koje se godišnje ubijaju za ishranu ljudi, piše Independent.
Naučnici su se fokusirali na uobičajenu metodu ubijanja riba poznatu kao „gušenje na vazduhu“, koja podrazumeva vađenje ribe iz vode i uskraćivanje kiseonika dok ne izgubi svest. Ova praksa, na koju već godinama upozoravaju organizacije za dobrobit životinja, sada je dodatno osporena naučnim dokazima.
„Na osnovu pregleda istraživanja o stresnim odgovorima tokom gušenja, procenjujemo da svaka pastrmka u proseku trpi 10 minuta umerenog do intenzivnog bola”, naveli su autori u studiji.
Vreme patnje zavisi od više faktora, uključujući veličinu ribe i temperaturu vode. U nekim slučajevima, bol može trajati i do 22 minuta. Iako se u industriji često koristi metoda hlađenja na ledu kao „humaniji” način ubijanja, studija upozorava da ova metoda može da produži bol.
„Snižavanjem metaboličkih procesa, niže temperature mogu da produže vreme do gubitka svesti”, ističu autori.
Postoje, ipak, i efikasnije i humanije metode koje bi mogle drastično da smanje patnju riba. Električno omamljivanje, ako se pravilno primeni, može da sprečiti od 1 do 20 sati umerenog do jakog bola po svakom dolaru uloženom u ovaj način ubijanja.
Druga metoda, poznata kao perkusivno omamljivanje – udarac u glavu specijalnim uređajima – može trenutno da usmrti ribu uz minimalnu patnju, ali autori upozoravaju da se ova tehnika suočava sa „izazovima u primeni”.
Dodatno, predklanične prakse poput prevoza riba u prenatrpanim uslovima, izazivaju još veću patnju nego sam čin ubijanja. Naučnici su u ovom istraživanju koristili takozvani Welfare Footprint Framework, inovativnu metodologiju za merenje dobrobiti životinja.
„Ova metoda pruža rigorozan i transparentan pristup zasnovan na dokazima za merenje dobrobiti životinja i omogućava donošenje informisanih odluka o tome gde treba uložiti resurse za najveći mogući uticaj”, rekao je jedan od autora studije, dr Vladimir Alonso.
„Ova otkrića pružaju transparentne, na dokazima zasnovane i uporedive pokazatelje koji mogu da utiču na odluke u vezi sa regulativom i praksom ubijanja pastrmki”, zaključuje on.
