Упецане рибе умиру у агонији
Нова студија открива ужасне последице убијања пастрмки без адекватног омамљивања
Иако често не добијају исту пажњу као копнене животиње, рибе су подложне озбиљној патњи у тренутку када бивају ухваћене и убијене. Нова студија објављена у престижном часопису Сциентифиц Репортс открива да рибе, попут пастрмке дугиних боја (раинбоw троут), могу трпети изузетно јак бол у трајању од 2 до чак 20 минута током процеса клања.
Аутори истраживања се надају да ће ова открића помоћи у унапређењу добробити више од 2,2 билиона дивљих и 171 милијарде узгајаних риба које се годишње убијају за исхрану људи, пише Индепендент.
Научници су се фокусирали на уобичајену методу убијања риба познату као „гушење на ваздуху“, која подразумева вађење рибе из воде и ускраћивање кисеоника док не изгуби свест. Ова пракса, на коју већ годинама упозоравају организације за добробит животиња, сада је додатно оспорена научним доказима.
„На основу прегледа истраживања о стресним одговорима током гушења, процењујемо да свака пастрмка у просеку трпи 10 минута умереног до интензивног бола”, навели су аутори у студији.
Време патње зависи од више фактора, укључујући величину рибе и температуру воде. У неким случајевима, бол може трајати и до 22 минута. Иако се у индустрији често користи метода хлађења на леду као „хуманији” начин убијања, студија упозорава да ова метода може да продужи бол.
„Снижавањем метаболичких процеса, ниже температуре могу да продуже време до губитка свести”, истичу аутори.
Постоје, ипак, и ефикасније и хуманије методе које би могле драстично да смање патњу риба. Електрично омамљивање, ако се правилно примени, може да спречити од 1 до 20 сати умереног до јаког бола по сваком долару уложеном у овај начин убијања.
Друга метода, позната као перкусивно омамљивање – ударац у главу специјалним уређајима – може тренутно да усмрти рибу уз минималну патњу, али аутори упозоравају да се ова техника суочава са „изазовима у примени”.
Додатно, предкланичне праксе попут превоза риба у пренатрпаним условима, изазивају још већу патњу него сам чин убијања. Научници су у овом истраживању користили такозвани Welfare Footprint Framework, иновативну методологију за мерење добробити животиња.
„Ова метода пружа ригорозан и транспарентан приступ заснован на доказима за мерење добробити животиња и омогућава доношење информисаних одлука о томе где треба уложити ресурсе за највећи могући утицај”, рекао је један од аутора студије, др Владимир Алонсо.
„Ова открића пружају транспарентне, на доказима засноване и упоредиве показатеље који могу да утичу на одлуке у вези са регулативом и праксом убијања пастрмки”, закључује он.
