Kroz svet na tri točka
Holanđanku Jolisu, rešenu da tuk-tukom pređe put do Pakistana, upoznali smo u Martinom Brodu
Neobičnu Holanđanku Jolisu, odlučnu da na tri točka, tuk-tukom, pređe put od svoje domovine do Pakistana, sreli smo u Martinom Brodu, lepom i prilično skrivenom mestu u Bosni i Hercegovini, u Bihaću. Turisti sa svih meridijana stižu ovamo da se dive netaknutoj prirodi, gde se Uvac uliva u Unu, a reka pravi slapove, bukove i brzake.
Upravo je Martin Brod bio i privremeni dom za smelu Holanđanku. Dok su joj samo noge virile sa suvozačkog mesta, neprestano je kuckala po ekranu telefona. Nije ostala neprimećena.
Po stvarima na zadnjem sedištu naslutilo se da joj je čudno prevozno sredstvo i dom i dnevna soba, garderober, a pomalo i kuhinja. Dušek, obuća i razni gedžeti svuda su na zadnjem delu žutog tuk-tuka.
Ljudi u prolazu okreću se i zagledaju neobičan prizor.
Jolisa zapravo ima misiju – da upozna i predele i ljude, otkrila je u razgovoru za „Magazin”. Prezime je ostalo nezapisano, a ovu influenserku možete naći na instagram nalogu „Tuk Tuk Stories Jolies”.
Saznajemo da je kod kuće autobus „dabldeker” pretvorila u hostel, da je mopedom obišla svoju Holandiju, a onda je dugo razmišljala kojim prevoznim sredstvom bi bilo idealno da krene u novi poduhvat.
„Želela sam slobodu, da budem sama na ovom putu i da ni za koga ne odgovaram, a da ipak ako poželim mogu nekoga i da povezem. Zato autobus i moped nisu dolazili u obzir. Pošto sam pre tri godine išla u turu mopedom, shvatila sam da je izbor vozila važan da biste bili u kontaktu s prirodom, okruženjem, divnim ljudima koje imate priliku da srećete ako putujete na ovakav način. Bila sam na Šri Lanci, gde sam se vozila tuk-tukom i shvatila sam da je to odlično vozilo: imam komfor, a mogu nekada i nekoga da povezem”, navodi Jolisa.
Oduševljena je svime što joj se dogodilo na putu. Gostoprimstvo nije izostalo, nude joj prenoćište i hranu, zovu na roštilj, obaveznu rakiju.
„Čim me vide, ljudi se osmehuju. Izazivam radost u ovom svom žutom tuk-tuku. On može da bude i kamper, ima krevet pozadi i ovo je jedno baš „prijateljsko” vozilo. Našla sam ga i kupila u Holandiji, sredila i popravila, jer nije bio u voznom stanju. Imala sam i sad dosta kvarova usput, ali sam dosta toga i sama savladala”, priča kroz smeh.
Kaže i kako je njeno putovanje već ispunilo očekivanja i da baš uživa u svakom pređenom kilometru. Kako prolazi kroz države, tako lepi nalepnice kao simbole svoje misije i svuda izaziva pažnju i blagonaklonost.
Kratka istorija tuk-tuka
Termin tuk-tuk za motorizovanu rikšu potiče od zvuka motora tog vozila. Stariji modeli ovih rikši, koje se često koriste u jugoistočnoj Aziji, posebno na Tajlandu, ali i u Indiji, na Šri Lanci, Filipinima, imali su dvotaktne motore koji su proizvodili karakterističan zvuk – nešto poput „tuk-tuk-tuk” dok rade u mestu ili u hodu. Ova reč se duboko ukorenila jer je kratka, laka za pamćenje, i s vremenom je postala popularan lokalni, pa čak i turistički naziv.
Na Tajlandu, na primer, lokalno stanovništvo koristi i druge nazive, ali tuk-tuk se toliko odomaćio da ga koriste i turisti i mediji. Danas čak i noviji, tiši modeli nose taj naziv, iako više ne proizvode taj tipičan zvuk. Naziv je postao brend sam po sebi.
