Кроз свет на три точка
Холанђанку Јолису, решену да тук-туком пређе пут до Пакистана, упознали смо у Мартином Броду
Необичну Холанђанку Јолису, одлучну да на три точка, тук-туком, пређе пут од своје домовине до Пакистана, срели смо у Мартином Броду, лепом и прилично скривеном месту у Босни и Херцеговини, у Бихаћу. Туристи са свих меридијана стижу овамо да се диве нетакнутој природи, где се Увац улива у Уну, а река прави слапове, букове и брзаке.
Управо је Мартин Брод био и привремени дом за смелу Холанђанку. Док су јој само ноге вириле са сувозачког места, непрестано је куцкала по екрану телефона. Није остала непримећена.
По стварима на задњем седишту наслутило се да јој је чудно превозно средство и дом и дневна соба, гардеробер, а помало и кухиња. Душек, обућа и разни геџети свуда су на задњем делу жутог тук-тука.
Људи у пролазу окрећу се и загледају необичан призор.
Јолиса заправо има мисију – да упозна и пределе и људе, открила је у разговору за „Магазин”. Презиме је остало незаписано, а ову инфлуенсерку можете наћи на инстаграм налогу „Tuk Tuk Stories Jolies”.
Сазнајемо да је код куће аутобус „даблдекер” претворила у хостел, да је мопедом обишла своју Холандију, а онда је дуго размишљала којим превозним средством би било идеално да крене у нови подухват.
„Желела сам слободу, да будем сама на овом путу и да ни за кога не одговарам, а да ипак ако пожелим могу некога и да повезем. Зато аутобус и мопед нису долазили у обзир. Пошто сам пре три године ишла у туру мопедом, схватила сам да је избор возила важан да бисте били у контакту с природом, окружењем, дивним људима које имате прилику да срећете ако путујете на овакав начин. Била сам на Шри Ланци, где сам се возила тук-туком и схватила сам да је то одлично возило: имам комфор, а могу некада и некога да повезем”, наводи Јолиса.
Одушевљена је свиме што јој се догодило на путу. Гостопримство није изостало, нуде јој преноћиште и храну, зову на роштиљ, обавезну ракију.
„Чим ме виде, људи се осмехују. Изазивам радост у овом свом жутом тук-туку. Он може да буде и кампер, има кревет позади и ово је једно баш „пријатељско” возило. Нашла сам га и купила у Холандији, средила и поправила, јер није био у возном стању. Имала сам и сад доста кварова успут, али сам доста тога и сама савладала”, прича кроз смех.
Каже и како је њено путовање већ испунило очекивања и да баш ужива у сваком пређеном километру. Како пролази кроз државе, тако лепи налепнице као симболе своје мисије и свуда изазива пажњу и благонаклоност.
Кратка историја тук-тука
Термин тук-тук за моторизовану рикшу потиче од звука мотора тог возила. Старији модели ових рикши, које се често користе у југоисточној Азији, посебно на Тајланду, али и у Индији, на Шри Ланци, Филипинима, имали су двотактне моторе који су производили карактеристичан звук – нешто попут „тук-тук-тук” док раде у месту или у ходу. Ова реч се дубоко укоренила јер је кратка, лака за памћење, и с временом је постала популаран локални, па чак и туристички назив.
На Тајланду, на пример, локално становништво користи и друге називе, али тук-тук се толико одомаћио да га користе и туристи и медији. Данас чак и новији, тиши модели носе тај назив, иако више не производе тај типичан звук. Назив је постао бренд сам по себи.
