Riskantni raj

Meksiko važi za jednu od opasnijih destinacija u Latinskoj Americi, pre svega zbog čestih sukoba moćnih narko-kartela s kojima država teško izlazi na kraj. Otuda su se mnogi naši prijatelji začudili što smo supruga i ja rešili da baš tamo odemo ove zime, ali Jukatan koji smo izabrali ipak je nešto drugo u odnosu na ostatak zemlje.

Kako je reč o velikoj turističkoj destinaciji, mere obezbeđenja su znatno pojačane, vrlo vidljive i otuda je bezbednost ovde na neuporedivo višem nivou: džipovi s naoružanim vojnicima mogu se videti i na plažama, dok su policajci s dugim cevima te policijska kola sa stalno upaljenim rotacionim svetlima svakodnevni prizor posvuda.

Najpoznatije letovalište Kankun

Sam položaj Jukatana je takav da izlazi na dve velike vodene površine. Sever poluostrva je u Meksičkom (neki ga odskora zovu Američkom) zalivu, dok je južni deo u Karipskom moru. U južnom delu, koji važi za mnogo lepši, nalaze se i glavne turističke atrakcije: pre svega najpoznatije letovalište Kankun, a onda i Tulum, Plaja del Karmen, kao i obližnja ostrva Isla Muheres i Kozumel… I u tri nedelje ne tako napornog obilaska, jer rastojanja nisu velika – uspeli smo sve da ih obiđemo.

Karipsko more je zaista očaravajuće – boja vode se preliva od zelene ka tirkiznoj i tamnoplavoj. Plaže su duge i peščane, zapravo tle je sačinjeno od sitnih ostataka korala, tako da se i na jakom tropskom suncu taj „pesak” uopšte ne pregreva i vrlo je prijatan za hodanje. Vegetacija je fantastična, uglavnom su to palme i neko drveće, koje kod nas znamo kao biljke u saksijama, a tamo dostiže impozantnu veličinu.

Ono što ovo more bitno razlikuje od Mediterana jeste da su na tim dugim plažama talasi prilično veliki, tako da na većini plaža ne može da se pliva i uz to postoji opasnost od davljenja što mi se umalo i nije desilo prvog dana boravka u Kankunu.

Kankun je najveći magnet za turiste: na nekoliko kilometara od samog grada nalazi se uska, više kilometara duga plaža na kojoj su načičkani hoteli najpoznatijih svetskih lanaca – ogromne hotelske zgrade, impozantni ulazi, uredno podšišana trava i negovano rastinje. Amerikanci ovde čine ogromnu većinu među turistima, otuda je sve jako „amerikanizovano”, a i ambijent jako podseća na Floridu.

Nešto dalje ka jugu nalazi se prelepa Plaja del Karmen koja je s razvojem turizma poslednjih nekoliko decenija naprosto „eksplodirala” povećavajući broj stanovnika za gotovo dvadeset puta u isto toliko godina. Više kilometara duga Peta avenija u Plaji s mnoštvom restorana, prodavnica, uličnih svirača jedno je od najživljih mesta na celom Jukatanu.

Iz Kankuna se odlazi na maleno ostrvo Isla Muheres gde je jedna od najlepših plaža Kariba – Plaja Norte. More je tu mirno, ali je lepa plaža naružena ležaljkama postavljenim do same vode. Iz Plaje se ide do nešto udaljenijeg i većeg ostrva Kozumel, poznatog po koralima, zbog čega važi za odlično mesto za ronjenje. Još južnije, na sat vožnje od Plaje, nalazi se Tulum – hoteli su tu u nacionalnom parku, na dugačkoj predivnoj plaži koja se završava arheološkim nalazištem.

Valjadolid i Merida

Nedaleko odatle je i Valjadolid, lep i miran gradić koji ima ulicu s najotmenijim radnjama i restoranima koje smo videli na ovom putu. Dalje ka severu je Merida, glavni grad te kulturni i finansijski centar države Jukatan s preko milion stanovnika, uključujući i njegovu okolinu. U samom gradu nalazi se mnoštvo spomenika, nekoliko crkava, velika katedrala, a iz grada je interesantno posetiti ekološki park El Korčito, kao i neku od poznatih senota.

Boravak u Meksiku nije jeftin s obzirom na to da su cene u hotelima i restoranima prilagođene uglavnom američkim turistima za koje – u poređenju s cenama u SAD – Jukatan verovatno i nije skup.

Skeleti kao suveniri

Interesantna je opsednutost Meksikanaca smrću. I to u tolikoj meri da su najčešće lutke u izlozima imitacija ljudskog skeleta, a skeleti obučeni u šarene nošnje kao i ljudske lobanje od plastike vrlo čest suvenir. Osim što su kuće jarkih boja, prolazeći pored groblja zapazili smo i da su spomenici ili minijaturne kapelice obojene u vrlo žive boje – očito da se ovde na smrt drugačije gleda i ona drugačije doživljava.

Kupanje u senotama 

Posebna specifičnost Jukatana su senote: velike rupe u poroznoj zemlji koja propušta vodu. Kada naiđe na nepropusni sloj, voda se skuplja, „tavanice” takvih rupa padnu i iznad njih se ukaže nebo. Tako nakupljena voda je jedina koju Jukatan ima, jer reka na ovom poluostrvu nema pošto sva voda prođe kroz poroznu zemlju. Voda u senotama je čista, do vode se uvek silazi deset, dvadeset i više metara i ljudi se u toj vodi kupaju. Senota ima na stotine, neke su manje, druge veće – i to je, uz more i plaže, nešto po čemu je Jukatan prepoznatljiv.

Iz doba Maja

Unutrašnjost Jukatana takođe ima dosta toga da ponudi radoznalom turisti. Pre svega, tu je poznata Čičen Ica, jedno od nedavno proglašenih sedam svetskih čuda. Arheološko nalazište s poznatom piramidom (El Kastiljo) i ostacima grada iz doba Maja – koji su tu živeli u periodu od 6. do 12. veka – nalazi se u centralnom delu poluostrva, otprilike dva sata vožnje od Kankuna. Od ovoga je, naravno, napravljena velika turistička atrakcija s obzirom na to da se radi o jednom od najvećih gradova ove nestale civilizacije.

Gvakamole i visoke napojnice (foto)

Buritosi, takosi i ostali meksički specijaliteti su na repertoaru svih restorana, dok se u manjim samouslugama kojih ima dosta teško mogu naći proizvodi na koje smo navikli, poput voća, povrća, mlečnih proizvoda, hleba – uglavnom su to razne grickalice i gazirana pića s upozorenjima da to nije zdravo, ali drugog i nema. Lokalno stanovništvo se verovatno snabdeva u velikim supermarketima – ali turisti ponekad željni tamošnje kuhinje teško ih pronalaze. Otuda restorani s manje-više istom ponudom ostaju kao praktično jedina opcija – a ono što u njima dodatno podseća na američki stil poslovanja jesu i visoke napojnice (do 20 odsto) koje se očekuju od gosta. Ukusni gvakamole – izgnječeni avokado s lukom, paradajzom, limetom – skoro pa je obavezni deo obroka. U svakom slučaju, rekao bih – mada o ukusima ne treba raspravljati – da hrana nije motiv da se poseti ova zemlja.