Рискантни рај

Мексико важи за једну од опаснијих дестинација у Латинској Америци, пре свега због честих сукоба моћних нарко-картела с којима држава тешко излази на крај. Отуда су се многи наши пријатељи зачудили што смо супруга и ја решили да баш тамо одемо ове зиме, али Јукатан који смо изабрали ипак је нешто друго у односу на остатак земље.

Како је реч о великој туристичкој дестинацији, мере обезбеђења су знатно појачане, врло видљиве и отуда је безбедност овде на неупоредиво вишем нивоу: џипови с наоружаним војницима могу се видети и на плажама, док су полицајци с дугим цевима те полицијска кола са стално упаљеним ротационим светлима свакодневни призор посвуда.

Најпознатије летовалиште Канкун

Сам положај Јукатана је такав да излази на две велике водене површине. Север полуострва је у Мексичком (неки га одскора зову Америчком) заливу, док је јужни део у Карипском мору. У јужном делу, који важи за много лепши, налазе се и главне туристичке атракције: пре свега најпознатије летовалиште Канкун, а онда и Тулум, Плаја дел Кармен, као и оближња острва Исла Мухерес и Козумел… И у три недеље не тако напорног обиласка, јер растојања нису велика – успели смо све да их обиђемо.

Карипско море је заиста очаравајуће – боја воде се прелива од зелене ка тиркизној и тамноплавој. Плаже су дуге и пешчане, заправо тлe је сачињено од ситних остатака корала, тако да се и на јаком тропском сунцу тај „песак” уопште не прегрева и врло је пријатан за ходање. Вегетација је фантастична, углавном су то палме и неко дрвећe, које код нас знамо као биљке у саксијама, a тамо достиже импозантну величину.

Оно што ово море битно разликује од Медитерана јесте да су на тим дугим плажама таласи прилично велики, тако да на већини плажа не може да се плива и уз то постоји опасност од дављења што ми се умало и није десило првог дана боравка у Канкуну.

Канкун је највећи магнет за туристе: на неколико километара од самог града налази се уска, више километара дуга плажа на којој су начичкани хотели најпознатијих светских ланаца – огромне хотелске зграде, импозантни улази, уредно подшишана трава и неговано растиње. Американци овде чине огромну већину међу туристима, отуда је све јако „американизовано”, а и амбијент јако подсећа на Флориду.

Нешто даље ка југу налази се прелепа Плаја дел Кармен која је с развојем туризма последњих неколико деценија напросто „експлодирала” повећавајући број становника за готово двадесет пута у исто толико година. Више километара дуга Пета авенија у Плаји с мноштвом ресторана, продавница, уличних свирача једно је од најживљих места на целом Јукатану.

Из Канкуна се одлази на малено острво Исла Мухерес где је једна од најлепших плажа Кариба – Плаја Норте. Море је ту мирно, али је лепа плажa наружена лежаљкама постављеним до саме воде. Из Плаје се иде до нешто удаљенијег и већег острва Козумел, познатог по коралима, због чега важи за одлично место за роњење. Још јужније, на сат вожње од Плаје, налази се Тулум – хотели су ту у националном парку, на дугачкој предивној плажи која се завршава археолошким налазиштем.

Ваљадолид и Мерида

Недалеко одатле је и Ваљадолид, леп и миран градић који има улицу с најотменијим радњама и ресторанима које смо видели на овом путу. Даље ка северу је Мерида, главни град те културни и финансијски центар државе Јукатан с преко милион становника, укључујући и његову околину. У самом граду налази се мноштво споменика, неколико цркава, велика катедрала, а из града је интересантно посетити еколошки парк Ел Корчито, као и неку од познатих сенота.

Боравак у Мексику није јефтин с обзиром на то да су цене у хотелима и ресторанима прилагођене углавном америчким туристима за које – у поређењу с ценама у САД – Јукатан вероватно и није скуп.

Скелети као сувенири

Интересантна је опседнутост Мексиканаца смрћу. И то у толикој мери да су најчешће лутке у излозима имитација људског скелета, а скелети обучени у шарене ношње као и људске лобање од пластике врло чест сувенир. Осим што су куће јарких боја, пролазећи поред гробља запазили смо и да су споменици или минијатурне капелице обојене у врло живе боје – очито да се овде на смрт другачије гледа и она другачије доживљава.

Купање у сенотама 

Посебна специфичност Јукатана су сеноте: велике рупе у порозној земљи која пропушта воду. Када наиђе на непропусни слој, вода се скупља, „таванице” таквих рупа падну и изнад њих се укаже небо. Тако накупљена вода је једина коју Јукатан има, јер река на овом полуострву нема пошто сва вода прође кроз порозну земљу. Вода у сенотама је чиста, до воде се увек силази десет, двадесет и више метара и људи се у тој води купају. Сенота има на стотине, неке су мање, друге веће – и то је, уз море и плаже, нешто по чему је Јукатан препознатљив.

Из доба Маја

Унутрашњост Јукатана такође има доста тога да понуди радозналом туристи. Пре свега, ту је позната Чичен Ица, једно од недавно проглашених седам светских чуда. Археолошко налазиште с познатом пирамидом (Ел Кастиљо) и остацима града из доба Маја – који су ту живели у периоду од 6. до 12. века – налази се у централном делу полуострва, отприлике два сата вожње од Канкуна. Од овога је, наравно, направљена велика туристичка атракција с обзиром на то да се ради о једном од највећих градова ове нестале цивилизације.

Гвакамоле и високе напојнице (фото)

Буритоси, такоси и остали мексички специјалитети су на репертоару свих ресторана, док се у мањим самоуслугама којих има доста тешко могу наћи производи на које смо навикли, попут воћа, поврћа, млечних производа, хлеба – углавном су то разне грицкалице и газирана пића с упозорењима да то није здраво, али другог и нема. Локално становништво се вероватно снабдева у великим супермаркетима – али туристи понекад жељни тамошње кухиње тешко их проналазе. Отуда ресторани с мање-више истом понудом остају као практично једина опција – а оно што у њима додатно подсећа на амерички стил пословања јесу и високе напојнице (до 20 одсто) које се очекују од госта. Укусни гвакамоле – изгњечени авокадо с луком, парадајзом, лиметом – скоро па је обавезни део оброка. У сваком случају, рекао бих – мада о укусима не треба расправљати – да храна није мотив да се посети ова земља.