Nekad grad ćilima, danas golfa

Škotska je kolevka golfa, ali ovaj sport nije mnogo popularan u Srbiji. Zato se mnogi iznenade da u gradu ćilima, Pirotu postoje čak dve seniorske i jedna juniorska selekcija golfera. Za to je zaslužan Nemanja Kostadinović, vrstan sportista, alpski skijaš i bivši reprezentativac Srbije, osvajač nekoliko trofeja. Ovaj pedesettrogodišnjak već petnaestak godina živi u Austriji, mestu Salbah-Hinterglem, blizu Salcburga i radi kao trener skijanja.

On ima i šaljivo objašnjenje kako se ovaj sport „primio” u Pirotu. Škoti su, kaže legenda, nastali od najrasipnijeg Piroćanca koga su sugrađani proterali iz grada. Pošto krv nije voda, tako su i Škoti i Piroćanci nasledili sklonost prema istovetnoj igri i postali golferi, jedni već tradicionalni, a drugi novopečeni.

U praksi se to ovako odigralo, i nema mnogo veze sa Škotima. Salcburg u kojem Nemanja živi poznat je i po prelepim golf terenima, pa je ovaj sport privukao i Kostadinovića i postao mu glavni hobi. Kako vreme prolazi, Nemanja sve češće se vraća u rodni Pirot, pa je odlučio da i svoje Piroćance poduči golfu.

Golferi s juga

Danas je predsednik Golf kluba Pirot, i sve više vremena provodi u svom kraju popularišući ovaj sport. Raste i broj dece koju privlači ova igra, tako da golferi juga Srbije ne brinu o opstanku, već o razvoju i učešću na sve većem broju takmičenja. Česti su gosti i u Beogradu gde postoji
mini-golf teren na Adi, kao i u Žablju kod Novog Sada, ali povremeno odlaze i u Sofiju i takmiče se na međunarodnim takmičenjima.

Najveći im je problem što nemaju nijedan golf teren, ni onaj manji s devet rupa, a kamoli pravi sa 18, za sada ni neku naročitu podršku gradskih vlasti da im pomognu. Ne preostaje im ništa drugo nego da se snalaze i treniraju na okolnim terenima i na fudbalskom igralištu.

– Svi misle da je golf skup, ali nije. Ne treba više od sto evra za opremu. Za golf nije potreban novac već vreme, jer takmičenja traju i po četiri sata, a ako uračunamo i sat vremena pripreme, pa još sat da se popije piće i druži posle utakmice, to je onda šest sati. Toliko vremena imaju samo deca i penzioneri, zato se oni i najčešće viđaju na terenima, a tako je i u zemljama gde je ovaj sport razvijen. U Holandiji ima sedamsto golf terena, pa je to možda i najpopularniji individualni sport na svetu – kaže Kostadinović.

U Srbiji se često održavaju skupovi golfera, nekada su to susreti juniora, nekada seniora, a nedavno je na beogradskoj Adi Ciganliji organizovan „Porodični dan golfa”.

Dok smo i dalje na samo dva golf terena u celoj Srbiji, zemlje u okruženju, a naročito one u Evropi imaju mnogo više, na stotine i hiljade.

Da bi se sport popularizovao, ono što je potrebno pre svega je izgradnja novih igrališta. To bi, kažu poznavaoci, uticalo i na turizam, jer ljudi koji igraju golf mnogo putuju. Onog trenutka kada neko bude razumeo da golf nosi sa sobom i hotele i luksuzne vile i puno stranaca, onda će taj sport zaživeti i u pravom obliku i kod nas u Srbiji.

Igra za dedu i unuka

– U klubovima na obuci sve je više zainteresovanih koji žele da se oprobaju, sad je krenula nova sezona i već se ljudi javljaju. Dolaze i deca od pet godina, a imamo i dosta članova starijih od osamdeset godina. To je jedan od retkih sportova koji mogu da igraju i unuk i deda zajedno, i profesionalac i amater, svako iz svoje pozicije – kaže Nenad Simeunović iz beogradske Golf akademije, kluba koji organizuje kurseve golfa. Cene za deset individualnih časova, koliko je potrebno da bi se završio kurs, iznose od 36.000 do 50.000 dinara. U to je uračunata i oprema i svakodnevno neograničeno vežbanje na terenu. Grupni časovi su jeftiniji.

Procenjuje se da u Srbiji ima od tri do pet hiljada ljudi koji znaju da igraju golf. U Golf akademiji svake godine prođe kroz obuku oko dvesta igrača, a kursevi se organizuju dve decenije.

Jedna od predrasuda koja usporava popularnost jeste uvreženo mišljenje da je to sport bogatih. Kao što se nekad stavljao znak jednakosti između Vimbldona i tenisa, tako se i u golfu prvo pomisli ono što nam nude televizijski prenosi s vrhunskih terena SAD, Australije, Engleske. U Danskoj na šest miliona stanovnika ima dvesta hiljada registrovanih golfera, a kod nas samo hiljadu. Zato primer s juga Srbije pokazuje na najbolji način koliko je entuzijazam pojedinaca koristan za popularizaciju.

– Golf tereni mogu postati dostupni svima, ali u našem slučaju potrebno je i nešto podrške da bi se napravili – kaže Nemanja Kostadinović.

Polo majica i set štapova

Za izlazak na teren po pravilima potrebna je polo majica, pantalone bez džepova, kaiš, patike, rukavica, loptica i set štapova. Da bi neko postao dobar igrač potrebno je da ima između osam i deset hiljada radnih sati treninga, a to se postiže za nekoliko godina.