Некад град ћилима, данас голфа

Шкотска је колевка голфа, али овај спорт није много популаран у Србији. Зато се многи изненаде да у граду ћилима, Пироту постоје чак две сениорске и једна јуниорска селекција голфера. За то је заслужан Немања Костадиновић, врстан спортиста, алпски скијаш и бивши репрезентативац Србије, освајач неколико трофеја. Овај педесеттрогодишњак већ петнaестак година живи у Аустрији, месту Салбах-Хинтерглем, близу Салцбурга и ради као тренер скијања.

Он има и шаљиво објашњење како се овај спорт „примио” у Пироту. Шкоти су, каже легенда, настали од најрасипнијег Пироћанца кога су суграђани протерали из града. Пошто крв није вода, тако су и Шкоти и Пироћанци наследили склоност према истоветној игри и постали голфери, једни већ традиционални, а други новопечени.

У пракси се то овако одиграло, и нема много везе са Шкотима. Салцбург у којем Немања живи познат је и по прелепим голф теренима, па је овај спорт привукао и Костадиновића и постао му главни хоби. Како време пролази, Немања све чешће се враћа у родни Пирот, па је одлучио да и своје Пироћанце подучи голфу.

Голфери с југа

Данас је председник Голф клуба Пирот, и све више времена проводи у свом крају популаришући овај спорт. Расте и број деце коју привлачи ова игра, тако да голфери југа Србије не брину о опстанку, већ о развоју и учешћу на све већем броју такмичења. Чести су гости и у Београду где постоји
мини-голф терен на Ади, као и у Жабљу код Новог Сада, али повремено одлазе и у Софију и такмиче се на међународним такмичењима.

Највећи им је проблем што немају ниједан голф терен, ни онај мањи с девет рупа, а камоли прави са 18, за сада ни неку нарочиту подршку градских власти да им помогну. Не преостаје им ништа друго него да се сналазе и тренирају на околним теренима и на фудбалском игралишту.

– Сви мисле да је голф скуп, али није. Не треба више од сто евра за опрему. За голф није потребан новац већ време, јер такмичења трају и по четири сата, а ако урачунамо и сат времена припреме, па још сат да се попије пиће и дружи после утакмице, то је онда шест сати. Толико времена имају само деца и пензионери, зато се они и најчешће виђају на теренима, а тако је и у земљама где је овај спорт развијен. У Холандији има седамсто голф терена, па је то можда и најпопуларнији индивидуални спорт на свету – каже Костадиновић.

У Србији се често одржавају скупови голфера, некада су то сусрети јуниора, некада сениора, а недавно је на београдској Ади Циганлији организован „Породични дан голфа”.

Док смо и даље на само два голф терена у целој Србији, земље у окружењу, а нарочито оне у Европи имају много више, на стотине и хиљаде.

Да би се спорт популаризовао, оно што је потребно пре свега је изградња нових игралишта. То би, кажу познаваоци, утицало и на туризам, јер људи који играју голф много путују. Оног тренутка када неко буде разумео да голф носи са собом и хотеле и луксузне виле и пуно странаца, онда ће тај спорт заживети и у правом облику и код нас у Србији.

Игра за деду и унука

– У клубовима на обуци све је више заинтересованих који желе да се опробају, сад је кренула нова сезона и већ се људи јављају. Долазе и деца од пет година, а имамо и доста чланова старијих од осамдесет година. То је један од ретких спортова који могу да играју и унук и деда заједно, и професионалац и аматер, свако из своје позиције – каже Ненад Симеуновић из београдске Голф академије, клуба који организује курсеве голфа. Цене за десет индивидуалних часова, колико је потребно да би се завршио курс, износе од 36.000 до 50.000 динара. У то је урачуната и опрема и свакодневно неограничено вежбање на терену. Групни часови су јефтинији.

Процењује се да у Србији има од три до пет хиљада људи који знају да играју голф. У Голф академији сваке године прође кроз обуку око двеста играча, а курсеви се организују две деценије.

Једна од предрасуда која успорава популарност јесте уврежено мишљење да је то спорт богатих. Као што се некад стављао знак једнакости између Вимблдона и тениса, тако се и у голфу прво помисли оно што нам нуде телевизијски преноси с врхунских терена САД, Аустралије, Енглеске. У Данској на шест милиона становника има двеста хиљада регистрованих голфера, а код нас само хиљаду. Зато пример с југа Србије показује на најбољи начин колико је ентузијазам појединаца користан за популаризацију.

– Голф терени могу постати доступни свима, али у нашем случају потребно је и нешто подршке да би се направили – каже Немања Костадиновић.

Поло мајица и сет штапова

За излазак на терен по правилима потребна је поло мајица, панталоне без џепова, каиш, патике, рукавица, лоптица и сет штапова. Да би неко постао добар играч потребно је да има између осам и десет хиљада радних сати тренинга, а то се постиже за неколико година.