To je život…
Posle osamnaest godina rada na televiziji, Jasna Đurović je prošle godine postala TV autor i veruje da će to tek doneti dobre rezultate. Njena prva autorska emisija emituje se nedeljom, na TV Una, u 18.30
Rođena je u Petrovcu na Mlavi. Rano je naučila jednu od najvažnijih lekcija u životu – da ceni dinar. U velikom Beogradu izborila se sama za svoje mesto pod suncem. Diplomirala je na Fakultetu političkih nauka. Kao apsolvent dobila je prvu ponudu za posao na TV Košava i od tada sve kreće uzlaznom linijom. Završila je i osnovne i master studije i još nije stekla zvanje doktora, ali kako kaže možda to bude njen sledeći korak pa da od medicine, koju je najpre želela da studira, uz njeno ime stoji bar „dr”.
Jasna Đurović je snimila više reportaže za emisiju „Eksploziv” TV Prva, koje su joj donele mnoga priznanja. Sa TV Prva je otišla 2022, posle dvanaeset godina rada, na Una TV, gde je bila prvo prezenterka centralne informativne emisije. Potom urednik „Gradskih priča”, a, evo, sada ima autorsku emisiju – „To je život”. Posle osamnaest godina rada na televiziji, postala je TV autor i veruje da će to tek doneti dobre rezultate.
– U životu je za sve potrebno vreme! – kaže naša sagovornica. – Pre godinu dana, kada sam dobila emisiju delovalo je kao slučajno. Onda sam shvatila da rečenica koju ljudi često izgovaraju a u direktnoj je vezi sa nazivom moje emisije vodi do onoga što ne možete baš uvek rečima da objasnite, a to je kako je moguće, kako to neko živi, kako to neko pobeđuje... Zapravo, to je život! To je i ono što mene inspiriše, neverovatne životne priče su svuda oko nas, a te u kojima čovek pobeđuje i kad gubi ne samo da me podstiču već sam ubeđena da menjaju društvo i imaju pozitivan uticaj.
Priča nam, ako se uzmu u obzir svi komentari na društvenim mrežama na račun emisije, mogla bi da kaže da se o onome što radi – daleko čulo.
Njena emisija „To je život” od 18. maja menja termin i emitovaće se svake nedelje, u 18.30, na TV Una. A u nastavku treće sezone emisije, kako naglašava Jasna Đurović, gledaoce mogu da vide „zapise koji podsećaju da u životu, ma koliko bio težak, uvek ima nade, ljubavi i pomirenja”.
– Nema sličnih priča, svaka je autentična i neponovljiva obojena neverovatnom ljudskom snagom. Ako uzmemo u obzir da čovek kog vidite naspram sebe ima očigledne i ozbiljne fizičke nedostatke jer mu je to dodelio život, a može ono što je nezamislivo i za onog za koga bismo rekli da nema nijednu prepreku – to vas razoružava. Stvarno, ne znate šta da kažete. Takva priča o pomirenju, iskrenom i velikom čeka gledaoce u jednoj od narednih emisija. Snimljena je među ljudima koje je podelio rat na dve obalu, ali su izgradili most na suvom, jer su to želeli. Inače, ove nedelje, u emisiji biće reči o jednoj porodici iz Trstenika. Iako su planirali samo jedno dete, Ivana i Dragan dobili su još jedanaestoro dece. Ovaj bračni par živi u planinskom selu Stublica u opštini Trstenik i apsolutni su rekorderi po pitanju brojčanosti porodice.
Na novom ciklusu se još uvek radi, čujemo, snimaće ga do kraja sezone…
– Ono što mala, ali odabrana ekipa emisije „To je život” radi u drugim medijimima ne bi moglo da funkcioniše bez deset članova. Uz mene kao novinara, snimatelj je Dejan Sinđelić a montažer Sanja Perišić Bosketa. Imali smo malu pauzu u emitovanju koja je pomogla da se snime nove priče, ali do leta nema stajanja.
Odakle crpi nadahnuće?
– Ja sam od onih osoba koje često idu preko granica svojih mogućnosti. Ako vam kažem da sam tri dana u montaži i da uporedno zakazujem sledeće snimanje, da idem na teren i vikendom preslušavam i pišem ono što je već snimljeno – malo ko bi na to pristao i malo ko bi to mogao da izdrži. Biti sedam dana neprestano u „pogonu” jeste teško, ali me drže ti neverovatni ljudi koje srećem i njihove sudbine. Kad pogledam krajnji proizvod mogu sebi da kažem – vredelo je.
Ponosna je na priče o Staši Srbulović, gluvonemoj teniserki koja je na putu da dosegne visine i postane broj jedan u svetu, poput Novaka Đokovića. Zatim o majci hrabrost Silvani Veselinović, Peđi i njegovoj babi Marici, srpskom supermenu Milovanu Milutinoviću, Omeru koji se spasio krvne osvete, braći Pavlović, prvim trojkama rođenim u Vranju. Predstavila je i jednog oca koji je šest puta pešačio od Kragujevca do Beograda da bi ostvario pravo da bude otac svoje dece.
Lično, šta joj znači emisija „To je život”?
– Verujem u novinarstvo u službi društva i čoveka. Nikada ne nosim spisak pitanja kada idem na intervju. Slušam svoje sagovornike, razgovaram s njima. Ove priče su zapravo ono zbog čega sam odlučila da se bavim novinarstvom i znam da će ostati i posle mene. Mene neće ni znati, mene se niko neće sećati, ja neću biti ni vest, ali ću živeti kroz sve te priče u to sam apsolutno sigurna.
Od šesnaest priznanja koliko je dobila do sada, koje joj je najmilije? Nagrade dođu i prođu, veli. Neke jesu bitne, drago joj je što ih je stekla, zna da su bile zaslužene.
– Najponosnija sam na četiri – jedna je zaista novinarska „Đoko Vještica” za novinarsku humanost, druga je predavanje koje sam 2019. držala na Fakultetu političkih nauka studentima novinarstva, treću i četvrtu dali su mi moji sagovornici Lazar Risar i Jovan Mitrović. Lazar je mladić iz Sombora, koji je istrčao polumaraton u starim cipelama, bez dana pripreme i bez kapi vode. U godinama koje su usledile svi su ga zloupotrebili jer Lazar, nažalost, nije dovoljno mentalno razvijen. Time su mu stopirali i budućnost, da bi onda na pravdi Boga nevin završio u zatvoru. Ja sam ga emisijom „To je život” vratila u život, a on mi se zahvalio divnom plaketom na kojoj piše da sam heroj čovečnosti. Jovan Mitrović je domar osnovne škole „Radoje Domanović”, koji pola veka radio pa otišao u penziju, a onda se opet vratio u školu jer niti ona može bez njega niti on bez nje. Od njega i škole „Radoje Domanović” dobila sam zahvalnicu za ljubav, pažnju i međusobno poštovanje. To je život, zar ne!
