Jagode dobre za dijabetičare

Prema botaničkoj klasifikaciji jagode (Fragaria sp. pripadaju porodici ruža (Rosaceae), važnoj i velikoj familiji drvenastih i zeljastih biljaka. Njeni pripadnici su ukrasne biljke kao ruža, voće: jabuka, kruška, dunja, šljiva, višnja, trešnja, breskva, kajsija, badem, malina, kupina i jagoda. U narodnoj medicini najčešće se koriste šumske jagode, jer po kvalitetu, broju vitamina i hranjivih materija znatno premašuju one gajene. Koristi se plod, lišće i koren. Plod se bere u maju i junu, lišće u maju, junu, julu i avgustu, a koren u septembru.

Ovo mnogima omiljeno voće predstavlja nepresušan izvor blagotvornih nutrijenata. U njima ima folata, biljnih fenola, antioksidanasa i vitamina Ce. Imaju dosta mineralnih materija: kalijuma, kalcijuma, gvožđa i fosfora.

Svi ovi sastojci čine plod jagode izvorom zaštitnih materija, koje omogućavaju normalan i pravilan razvoj dece, čuvaju zdravlje. Zato i nije čudno što je, iako joj nisu znali sastav, u narodnoj medicini od davnina korišćena za snižavanje krvnog pritiska, smanjenje holesterola, ali i visokog šećera u krvi, reumatske i bubrežne bolesti, za pojačano mokrenje.

Jagode obezbeđuju prehrambena vlakna usled čega blagotvorno deluju na probavni sistem, regulišu nivo holesterola u krvi i smanjuju rizik od srčanih oboljenja. Zahvaljujući udelu vitamina Ce i antioksidanasa, potiskuju slobodne radikale u organizmu i smanjuju mogućnost pojave mnogih oboljenja, ali i usporavaju procese starenja.

Prema nekim istraživanjima, količina antioksidanasa u jagodama dvostruko je veća nego u pomorandžama i grožđu, i čak sedam puta veća nego u bananama i jabukama. Kad jedemo jagode, podstičemo i proizvodnju kolagena u organizmu, zbog čega je koža blistavija, a hrskavice, nokti i kosa jačaju. Izbeljuju zube i ten.

U šumskim jagodama ima više gvožđa nego u domaćim, pa se posebno preporučuju malokrvnim osobama.

Rizom s korenjem i lišće šumske jagode pomaže kod proliva. Od lišća se prave čajevi izuzetne lekovitosti. Svež plod s mlekom, vinom ili limunovim sokom pomaže bubrežnim bolesnicima, leči od žutice, jača srce.

Sočni plodovi su izuzetno hranljivi, bogati pektinima, taninima, organskim kiselinama, flavonidima, vitaminima E, Be kompleksa i posebno vitaminom Ce. Jedna porcija od osam krupnijih jagoda sadrži 140 odsto dnevne potrebe za vitaminom Ce. Od šećera preovlađuju glukoza i levuloza, dok je saharoza vrlo malo zastupljena, pa ih mogu jesti i dijabetičari.

SOK OD JAGODA

Potrebni sastojci:

5 kg jagoda

2-3 l vode

3 kg šećera

5 limunova

Jagode izgnječiti, dodati sok od limunova i vodu pa ostaviti da stoji 24 sata. Sutradan propasirati kroz veću cediljku ili propustiti kroz sokovnik. Na litar dobijenog soka dodati 0,5 kilograma šećera. Sok kratko prokuvati, skidajući penu koja se nakupi i sipati u tople flaše. Flaše dobro zatvoriti i umotati u ćebe. Tako umotane flaše traba da odstoje jedan dan dok se dobro ne ohladi sok.

Recept priredila Gospava Nestorović, Beograd – Mirijevo