Ispod ekvatora Marsa pronađen led
Slika koju je snimila svemirska sonda „Mars Ekspres”, prikazuje krater Koroljov, strukturu širine 82 kilometra, koja se nalazi u severnim nizijama Marsa.
Krater Koroljov podseća na ogromno snežno polje, ali je zapravo ispunjen ledom. Krater, koji se nalazi u blizini polja dina „Olimpija Unde”, ima centralni ledeni deo debljine do 1,8 kilometara, koji ostaje zaleđen tokom cele godine zbog jedinstvenog fenomena „hladne zamke”.
Ovo se dešava zato što dno kratera, duboko gotovo dva kilometra, hladi vazduh iznad leda, stvarajući stabilan sloj hladnog vazduha koji sprečava topljenje leda. Ovaj efekat je pojačan, jer je vazduh loš provodnik toplote, što krater trajno drži pod ledom.
Fotografije koje je napravila stereo kamera visoke rezolucije (HRSC), obeležavaju 15 godina od početka misije letelice, odnosno, ulaska u Marsovu orbitu 25. decembra 2003. godine.
Krater Koroljov je dobio ime po Sergeju Koroljovu, pioniru sovjetske svemirske tehnologije, poznatom po svom radu na programima Sputnjik i Vostok, kao i ranim međuplanetarnim misijama.
Druge misije, poput programa EgzoMars Evropske svemirske agencije (ESA), takođe su pokazale interesovanje za ovaj region, kako bi istražile mogućnost postojanja života na Marsu u prošlosti, prenosi Curiosity.
EgzoMars Trace Gas Orbiter, koji radi od aprila 2018. godine, snimio je detaljnu sliku severnog oboda kratera, ističući njegov jedinstveni ledeni pejzaž.
„Uzbudljivo je što se radarski signali podudaraju sa onim šta očekujemo da vidimo od slojevitog leda i slični su signalima koje vidimo sa polarnih kapa Marsa, za koje znamo da su veoma bogate ledom”, rekao je vodeći istraživač Tomas Voters iz Smitsonijan instituta u Sjedinjenim Državama u saopštenju ESA-e.
„Naslage su debele, protežu se 3,7 km pod zemljom, a prekrivene su korom očvrslog pepela i suve prašine debljine nekoliko stotina metara. Led nije čisti blok, već je jako kontaminiran prašinom”, dodao je.
Iako je prisustvo leda blizu ekvatora Marsa lokacija lakše dostupna budućim misijama sa posadom, činjenica da je zakopan tako duboko znači da bi pristup ledu bio težak.
Geografija Marsa je podeljena između severnih visoravni i južnih nizija, a ogromna “Meduzina jama” (Medusae Fossae Formation – MFF), duga 5.000 km, nalazi se blizu granice između njih. Sumnja se da je sama MMF nastala u poslednje 3 milijarde godina od tokova lave i bila je prekrivena vulkanskim pepelom tokom davne ere kada je Mars bio vulkanski aktivan.
Šta znači pronalazak leda na Marsu
Otkriće leda u krateru Koroljov ima veliki naučni i tehnološki značaj, kako za razumevanje istorije Marsa, tako i za buduće misije na Crvenoj planeti. Pre svega, prisustvo stabilnog leda na površini ukazuje na to da Mars nije potpuno suva i mrtva planeta, kako se dugo verovalo. Voda u obliku leda sugeriše da su nekada na Marsu mogli postojati uslovi povoljni za život, pa čak i da se tragovi tog života možda još uvek mogu pronaći u njegovim „zamrznutim arhivama”.
Pored naučne vrednosti, led na Marsu predstavlja i ključni resurs za buduće ljudske misije. Voda je neophodna za piće, ali i za dobijanje kiseonika i vodonika — važnih komponenti za disanje i proizvodnju goriva. To znači da bi lokacije kao što je krater Koroljov mogle u budućnosti eventualno da postanu logističke baze za duže boravke na Marsu ili polazne tačke za dalja istraživanja.
Fenomen „hladne zamke”, koji omogućava da led ostane stabilan i u relativno otvorenom krateru, pruža dodatnu inspiraciju za naučnike. Razumevanje ovog procesa može pomoći u pronalaženju drugih sličnih lokacija širom Crvene planete, ali i u dizajniranju sistema za očuvanje resursa u vanzemaljskim uslovima.
Ovakva otkrića približavaju čovečanstvo korak bliže jednom od najambicioznijih ciljeva — da čovek nastani druge planete Sunčevog sistema.
