U najlepšem kraju planine Maljen, na nadmorskoj visini od blizu hiljadu metara, smestile su se Divčibare, oaza čistog vazduha, mira i tišine, decenijama već poznate kao „đačka planina”, a poslednjih decenija mesto za odmor svih generacija. Dolaze ovde tokom cele godine izletnici i gosti iz Beograda, Novog Sada, Valjeva.

Privlače ih uz lepotu prirode i povoljna klima zimi i leti zahvaljujući strujanju vazdušnih masa iz pravca Jadranskog mora, Karpata i Panonske nizije. Uz tu pogodnost dočekuju ih od ranog proleća do kasno u jesen raznobojno poljsko cveće, od jeremička, jaglike, kaćuna (salepa), orhideja do lekovitog bilja, kao što je lincura. Posebnu lepotu Divčibarama daju polja belog narcisa koja svojom lepotom i mirisom dočekuju goste. Ovaj divčibarski narcis je najlepša vrsta, poznata kao pesnički narcis.

Dogovor mudrih Valjevaca

Sve do početka dvadesetog veka Divčibare su zbog svoje bujne trave služile za senokose i gajenje rogate stoke, posebno goveda i ovnova koje su turski trgovci izvozili u Mađarsku, Bosnu, Dalmaciju... To je potrajalo i kasnije, kada je knez Miloš Obrenović kupio Divčibare od Osmanlija. Brojne bačije koje su preplavile planinu služile su za smeštaj stoke i čobana za vreme nepogoda. Potrajalo je to sve do početka 20. veka.

Grupa umnih i preduzimljivih Valjevaca, koje je predvodio Nemanja Savić, učitelj, a svi dobri poznavaoci Divčibara, odlučili su da osnuju zdravstveno društvo koje je dobilo ime po ovoj lepoti. Ubrzo zatim, umesto bačija počele su da niču brvnare koje su gradili imućniji Valjevci, Beograđani, Pančevci i drugi.

Tek nakon Drugog svetskog rata ovde su preduzeća, među kojima su valjevski „Krušik”, zemunski „Zmaj” i beogradski IMT, Pošta Srbije, gradske opštine iz Beograda, Pančeva, Zrenjanina počeli da grade svoja odmarališta. Zamah razvoju Divčibara posebno je dala izgradnja savremenog hotela „Divčibare” s više od 200 ležaja koje je 1971. godine izgradilo beogradsko izvozno-uvozno preduzeće „Balkanija”, uvoznik automobila „škoda” i kamiona „tatra”. Na čelu ovog preduzeća bio je poznati privrednik Dragan Gođevac, rođen u selu Zarube kod Valjeva. On je želeo da Divčibare tako postanu turistički centar Srbije. Nažalost, izostalo je rešavanje osnovnih komunalnih problema jer za to, navodno, u budžetskoj kasi opštine Valjevo nije bilo dovoljno sredstava. Pre bi se moglo reći da nije bilo razumevanja za ovu privrednu granu.

Tek poslednju deceniju Divčibare dobijaju pravi zamah u svom razvoju. Tome je doprinela izgradnja hotela „Crni vrh”, s četiri zvezdice, koji je podigao naš proslavljeni košarkaški reprezentativac Miloš Teodosić, rodom iz Valjeva. Hotel sa 111 soba poseduje sve što je potrebno za odmor i zabavu (zatvoreni bazen, spa centar, sportske terene...). Uz njega je niklo još nekoliko hotela i na stotine apartmana za odmor. Rešeni su, pre svega, uz pomoć države Srbije i grada Valjeva, višegodišnji komunalni problemi bez kojih se ne može zamisliti razvoj savremenog turizma.

U razgovoru za „Magazin” Vladimir Blagojević, pomoćnik gradonačelnika Valjeva, kaže:

– Urađeno je mnogo, pre svega, put od Krčmara do Divčibara u dužini od 12 kilometara, zatim nova trafostanica, bušotine i rezervoari za vodu, savremeni parkinzi, pijaca, ulična rasveta. Postavljeno je 13 podzemnih kontejnera za odlaganje otpada koji se specijalnim vozilima odlaže na deponiju. Ovog proleća počinje izgradnja kanalizacione mreže u dužini od 12 kilometara. Tako će Divčibare biti prvo planinsko odmaralište u Srbiji koje je rešilo ovaj problem. Do sada je samo u ove radove investirano 30 miliona evra. Uspeli smo da izmenom urbanističkog plana sprečimo divlju gradnju, a ne dozvoljava se ni izgradnja „kuće na kuću” kako je to urađeno na mnogim planinskim odmaralištima – naglašava Blagojević. On dodaje da je pod zaštitu stavljen i poznati biodiverzitet – tresetno polje koje zauzima površinu od nekoliko hektara.

Mesta za 10.000 gostiju

Zahvaljujući svemu što je do sada urađeno i što se radi, Divčibare, po rečima nadležnih iz Turističke organizacije Valjevo, mogu da prihvate i do deset hiljada gostiju u jednoj smeni. Samo lane zabeleženo je više od 200.000 noćenja. Ako je suditi po interesovanju, ove godine se očekuje znatno više, jer su gotovo svi vikendi rezervisani. Cene iznajmljivanja apartmana kreću se od 60 evra pa naviše, a za hotelski smeštaj potrebno je izdvojiti od 10.000 do 61.000 dinara za dvokrevetnu sobu, zavisno od kategorije.

Uređene su pešačke i biciklističke staze, prilazi vidikovcima, posebno Crnom vrhu, odakle se vidi pola Srbije i deo Crne Gore. Najmlađe očekuje provod na sportskim terenima i muzičkim festivalima. U funkciji je i tubing staza, a goste očekuju i manifestacije poput „Dana gljiva”, berba lekovitog bilja, a ove godine obnoviće se, najverovatnije u junu, poznata manifestacija „Mis beli narcis” koja je trajala od 1961. godine do 2009. godine, a potom je neočekivano ugašena. Tokom ove jeseni održaće se Evropsko prvenstvo u streličarstvu.     

Prava je šteta što divčibarsku lepotu ruže nekadašnja odmarališta koja trenutno nisu u funkciji i prepuštena su zubu vremena. Porušeno je i odmaralište „Krušika” koje je kompanija „Vujić” iz Valjeva kupila da bi na tom prostoru izgradila savremeni kongresni centar, ali sve se, za sada, završilo na lepim željama.

Zahvaljujući izgrađenim novim saobraćajnicama, ovamo se može stići lako iz svih pravaca. S Divčibara, gde je nedavno izgrađena crkva posvećena Svetom Pantelejmonu, zaštitniku bolesnih, lako se može stići i do poznatih manastira u okolini Valjeva.

I Divčibare imaju svoju vilu

U krajevima podno Maljena, Povlena i drugih planina živi legenda da Divčibare imaju svoju vilu poznatu pod imenom Ravijojla. Njoj se pripisuju natprirodne moći kao što je za vreme Velikog potopa svojim dahom uspela da spase Nojevu barku i usmeri je u pravcu valjevskih planina. Takođe, njoj se pripisuje moć da upravlja vetrovima u ovim planinama, da budi prirodu, pomaže u lečenju. Predanje kaže da živi u šumi Vilin gaj, pored vodopada Skakalo, nedaleko od Crkve Svetog Nikole u Krčmaru. Njoj je teško prići, ako bi se neko i usudio da priđe, pao bi u maticu obližnje reke koja bi ga odnela. Legenda kaže da je Ravijojla pomogla caru Dušanu da u ovim krajevima izgradi utvrđenje u borbi protiv Evropljana, a da je posle Kosovskog boja Ravijojla uspela da zavede Andrijaša, brata Kraljevića Marka, kome je navodno dala snagu nepobedivog junaka.