Legenda na biciklu
Sve u svoje vreme, pa tako i vremešni penzioner Hadži Toma Milenković, nekada državni prvak, učesnik i biciklističkog takmičenja Tur de Frans, danas popravlja dvotočkaše, piše knjige i vodi klub u Beogradu
Imao je svega devet godina kada je postao zaljubljenik u biciklizam. Bilo je to davne 1945. godine, kada je kroz Niš prolazila trka od Trsta do Varne, a on je na cilju radoznalo dočekivao bicikliste koji su se od blata jedva raspoznavali. Svako je morao da kaže koji broj nosi da bi bio upisan.
– Jednom takmičaru pridržao sam bicikl i zamolio ga da provozam jedan krug. Jako mi se svidelo i odlučio sam da i ja jednog dana postanem vozač i takmičar. Već s trinaest godina vozio sam svoju prvu trku i bio sam poslednji, ali se nisam predavao – seća se Hadži Toma Milenković svojih početaka.
Osam decenija kasnije i dalje je aktivan u biciklizmu, vodi Omladinski biciklistički klub „Beograd” kod Pančevačkog mosta i s vremena na vreme objavi i poneku knjigu.
– Starenje nije prijatno, ali je i lepo – kaže naš sagovornik.
Zidovi kluba su prepuni uramljenih fotografija koje svedoče o bogatoj sportskoj istoriji od osnivanja 1945. godine do danas. Na mnogima je i naš sagovornik, negde kao biciklista, negde kao trener, sekretar kluba, predsednik. Pokazuje nam debelu knjigu s tvrdim koricama koju je dugo pisao „Srbija kroz istoriju biciklizma od 1884. do 2019”, i još jednu „Znaci Božji po zemlji biblijskoj” nastaloj kao putopis s pokloničkog putovanja po Svetoj zemlji.
U iščekivanju je najnovije „Životom do mudrosti”, za koju je zapisivao misli, anegdote, pohvale koje je dobijao, životne mudrosti koje je čuo u kafani, za radnim stolom, na sportskoj stazi...
Hadži Toma je bio svestrani sportista. Takmičio se pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka u raznim sportovima. Najviše uspeha imao je u biciklizmu, skijanju i atletici. Kao standardni reprezentativac u biciklizmu učestvovao je na najvećim svetskim biciklističkim trkama: Varšava–Berlin–Prag, oko Tunisa, Tur de l’Avenir, Tur de Frans i drugim. Pobeđivao je na mnogim etapnim trkama, brdskim i prolaznim ciljevima, da bi kasnije bio dugogodišnji klupski trener, organizator velikog broja trka, predsednik Stručnog saveta, savezni kapiten i trener reprezentacije. Vodio je sportiste na nacionalna prvenstva, balkanske šampionate, mediteranske igre, olimpijske igre i svetska prvenstva.
Stigao je da igra i fudbal, rukomet, šah pa čak i da odboksuje nekoliko mečeva, jer su bokseri bili u posleratno doba u privilegovanoj grupi za „tačkice” za hranu.
Krajem pedesetih godina prošlog veka došao je u Beograd na studije medicine, ali posle samo mesec dana prešao je na Pravni fakultet. Završio je i fakultet za menadžere i godinama bio uspešan trgovački predstavnik brojnih firmi u to doba, od „Jugobicikla” do „Save” iz Kranja i „Partizana” iz Subotice.
Kada se penzionisao, postao je sve češći posetilac Ade Ciganlije, za beogradsko kupalište je i poslovno vezan, ali klub kod Pančevačkog mosta nikada nije zaboravio. A i kako bi, odavde je kretao u pobedničke pohode, prešao je biciklom celu Evropu, sedam puta bio je prvak Srbije, četiri puta drugi u Jugoslaviji.
– Družio sam se s raznim ljudima, osećao sam fizičku superiornost, ali sam se trudio da se razvijam i duhovno. Kao trener podigao sam mnoge bicikliste da naprave uzorne karijere. Ali da ne zaboravim još nešto: ja sam i jedan od najboljih majstora za popravku bicikala. Ako nemate i to znanje, da od ničega napravite nešto, od oštećenog ispravan bicikl, ne možete biti ni dobar takmičar. Retko koji biciklista nije uspešan i dovitljiv čovek, jer u ovom sportu morate i uzbrdo i nizbrdo, i za sve sami da se izborite – još jedna je od mudrosti starog majstora Hadži Tome Milenkovića.
Nagrada za životno delo
Za mnogobrojne svoje sportske uspehe, trenerski rad i dugogodišnje uspešno obavljanje raznih funkcija dobio je najviša sportska i društvena priznanja, a između ostalih dobio je, u društvu sa sportskim legendama, košarkaškim trenerom Aleksandrom Nikolićem i košarkaškim trenerom Borom Stankovićem Nagradu za životno delo grada Beograda. Nosilac je Spomenice Svete srpske carske lavre manastira Hilandar.
I sin i unuk – poznati sportisti
Od 1957. godine živi u Beogradu, na Voždovcu. S pokojnom suprugom Maricom proveo je više od šest decenija u braku. Sin Aleksandar nastavljač je porodične sportske tradicije i jedini sportista na svetu koji je učestvovao na tri olimpijade u tri različita sporta. Unuk Aleksa košarkaš je prvoligaša Mega Vizura.
Poznanstvo s Milanom Panićem
U biciklističkom klubu Hadži Toma Milenković nekoliko godina je proveo i s poznatim biznismenom i političarem Milanom Panićem. Panić je sedam godina stariji, pa nisu bili često rivali, ali i to se dešavalo. Panića pamti po šarmu i duhovitosti.
– Bio je vrlo inteligentan i snalažljiv. Umeo je i da pozajmi nekoliko bicikala iz kluba, koje je posle zaboravljao da vrati, ali zbog tog njegovog urođenog šarma nikada se nismo ljutili na njega – svedoči naš sagovornik.
