Da li se čujemo
Učesnici u konfliktu treba da postanu saradnici u rešavanju nastale situacije, a ne suparnici
Poručili ste kapućino, a konobar vam je doneso „domaću“. U takvim prilikama treba znati mirno i sa smeškom reći – ne, savet je stručnjaka za asertivnu psihologiju. U ovom slučaju to znači ljubazno zamoliti konobara da ispravi grešku, i da vam donese kapućino. Tako ste se zauzeli za sebe, a da pri tome niste povredili drugog. Poneli ste se, kako bi ova škola psihologije rekla – asertivno.
Asertivnost, ili asertivno ponašanje, su termini anglosaksonskog porekla i znače pouzdano i odgovorno ponašanje ličnosti kada su ugrožena njena prava. Spremnost na saradnju, dogovor i izvinjenje je bitna karakteristika asertivnog ponašanja. Ako vam je nelagodno kada treba da se odbranite od uvreda ili da tražite neku uslugu za sebe to je znak da niste asertivni.
Istraživanja u ovoj oblasti su pokazala da asertivni pojedinci značajno brže napreduju u poslovnoj karijeri nego njihove jednako stručne neasertivne kolege. Zato mnoge velike kompanije obučavaju svoje zaposlene ovoj metodi sa ciljem stvaranja što boljih međuljudskih odnosa među zaposlenima što rezultira porastom profita.
Treneri aserivnosti ističu da je ova tehnika nastala 60-tih godina prošlog veka sa uporedo sa Pokretom za ljudska prava, kao odgovor na različite oblike diskriminacije, a i danas je popularna.
Šta donose treninzi asertivnosti?
Osoba koja prođe ovaj trening smanjuje socijalne fobije, bolje funkcioniše i komunicira sa svojom okolinom, a mladi se lakše odupiru pritiscima koji dolaze iz grupe, samosvojniji su i spremniji da se zaštite od raznih zloupotreba, pokazuju istraživanja.
U našoj kulturi ljudi kao da su „previše vaspitani” pa popuštaju i uvek se slažu sa mišljenjem drugih, nerpijatno im je kad ih hvale. Česte su i prejake reakcije, nespremnost da se sasluša kritika. Asertivno ponašanje se nalazi na pola puta između agresivnog ponašanja i bežanja iz konfliktne situacije.
Konflikti uvek postoje i nisu nužno negativni ni po pojedinca ni po međusobni odnos. Oni samo ukazuju da postoji problem i zato učesnici u konfliktu treba da postanu saradnici u rešavanju nastale situacije, a ne suparnici. To je takozvana „vin-vin” pozicija u kojoj obe strane pobeđuju, jer nisu više međusobno suprotstavljeni već su udruženi protiv problema
Tako ćemo naučiti da lakše zauzmemo čvrsti stav i da se rešimo osoba koje puno pričaju, lakše ćemo izraziti neslaganje, odbraniti se od ličnih uvreda i nećemo imati problem kada treba da odbijemo nečije nerealne zahteve. Naravno, ljudi mogu izabrati da uvek popuštaju drugima, važno je samo da takav izbor ne smeta njima samima.
