Да ли се чујемо
Учесници у конфликту треба да постану сарадници у решавању настале ситуације, а не супарници
Поручили сте капућино, а конобар вам је донесо „домаћу“. У таквим приликама треба знати мирно и са смешком рећи – не, савет је стручњака за асертивну психологију. У овом случају то значи љубазно замолити конобара да исправи грешку, и да вам донесе капућино. Тако сте се заузели за себе, а да при томе нисте повредили другог. Понели сте се, како би ова школа психологије рекла – асертивно.
Асертивност, или асертивно понашање, су термини англосаксонског порекла и значе поуздано и одговорно понашање личности када су угрожена њена права. Спремност на сарадњу, договор и извињење је битна карактеристика асертивног понашања. Ако вам је нелагодно када треба да се одбраните од увреда или да тражите неку услугу за себе то је знак да нисте асертивни.
Истраживања у овој области су показала да асертивни појединци значајно брже напредују у пословној каријери него њихове једнако стручне неасертивне колеге. Зато многе велике компаније обучавају своје запослене овој методи са циљем стварања што бољих међуљудских односа међу запосленима што резултира порастом профита.
Тренери асеривности истичу да је ова техника настала 60-тих година прошлог века са упоредо са Покретом за људска права, као одговор на различите облике дискриминације, а и данас је популарна.
Шта доносе тренинзи асертивности?
Особа која прође овај тренинг смањује социјалне фобије, боље функционише и комуницира са својом околином, а млади се лакше одупиру притисцима који долазе из групе, самосвојнији су и спремнији да се заштите од разних злоупотреба, показују истраживања.
У нашој култури људи као да су „превише васпитани” па попуштају и увек се слажу са мишљењем других, нерпијатно им је кад их хвале. Честе су и прејаке реакције, неспремност да се саслуша критика. Асертивно понашање се налази на пола пута између агресивног понашања и бежања из конфликтне ситуације.
Конфликти увек постоје и нису нужно негативни ни по појединца ни по међусобни однос. Они само указују да постоји проблем и зато учесници у конфликту треба да постану сарадници у решавању настале ситуације, а не супарници. То је такозвана „вин-вин” позиција у којој обе стране побеђују, јер нису више међусобно супротстављени већ су удружени против проблема
Тако ћемо научити да лакше заузмемо чврсти став и да се решимо особа које пуно причају, лакше ћемо изразити неслагање, одбранити се од личних увреда и нећемо имати проблем када треба да одбијемо нечије нереалне захтеве. Наравно, људи могу изабрати да увек попуштају другима, важно је само да такав избор не смета њима самима.