Okeani su nekada bili zeleni, da li je moguće da postanu crveni?
Skoro tri četvrtine Zemlje prekriveno je okeanima, zbog čega planeta izgleda kao svetlo plava tačka iz svemira
Bez obzira kako pogled na nas izgleda iz svemira, što planeta deluje kao sitna svetlo plava tačka, japanski istraživači su izneli ubedljiv dokaz da su okeani nekada bili zeleni, u studiji objavljenoj u časopisu Nature.
Razlog zašto su Zemljini okeani možda izgledali drugačije u drevnoj prošlosti jeste njihova hemija i evolucija fotosinteze. Naime, trakaste formacije gvožđa deponovane su u arhejskom i paleoproterozojskom eonu, pre otprilike 3,8 do 1,8 milijardi godina. Tada je život bio ograničen na jednoćelijske organizme u okeanima. Kontinenti su bili neplodni predeo od sivih, smeđih i crnih stena i sedimenata. Kiša je padala na kontinentalne stene rastvorila je gvožđe koje su reke zatim nosile u okeane. Drugi izvori gvožđa bili su vulkani na dnu okeana.
Arhejski eon je bilo vreme kada su Zemljina atmosfera i okean bili lišeni gasovitog kiseonika, ali i kada su evoluirali prvi organizmi koji su proizvodili energiju iz sunčeve svetlosti. Ovi organizmi su koristili anaerobnu fotosintezu, što znači da mogu da vrše fotosintezu u odsustvu kiseonika. To je bilo uzrok promene jer je nusprodukt anaerobne fotosinteze gas kiseonika. Gas kiseonika vezan za gvožđe u morskoj vodi. Kiseonik je postojao kao gas u atmosferi samo kada gvožđe iz morske vode više nije moglo da neutrališe kiseonik. Na kraju je rana fotosinteza dovela do „velike oksidacije”, velike ekološke prekretnice koja je omogućila složen život na Zemlji. Označio je prelazak sa Zemlje uglavnom bez kiseonika na zemlju sa velikim količinama kiseonika u okeanu i atmosferi.
Sve ovo ukazuje da je logično što su okeani u jednoj ranijoj fazi bili zeleni.
Promene u hemiji okeana bile su postepene. Arhejski period je trajao 1,5 milijardi godina. Ovo je više od polovine istorije Zemlje. Poređenja radi, celokupna istorija uspona i evolucije složenog života predstavlja otprilike osminu istorije Zemlje.
Gotovo sigurno, navode naučnici, boja okeana se postepeno menjala tokom ovog perioda i potencijalno je oscilirala. Ovo bi moglo objasniti zašto su plavo-zelene alge razvile oba oblika fotosintetskih pigmenata. Hlorofil je najbolji za belo svetlo, što je vrsta sunčeve svetlosti koju danas imamo. Iskorištavanje zelenog i belog svetla bila bi evoluciona prednost.
Iako dluje neverovatno da okeani tek tako menjaju boje, ljubičasti okeani bi bili mogući na Zemlji kada bi nivoi sumpora bili visoki. Ovo bi moglo biti povezano sa intenzivnom vulkanskom aktivnošću i niskim sadržajem kiseonika u atmosferi, što bi dovelo do dominacije ljubičastih sumpornih bakterija.
Crveni okeani su takođe teoretski mogući pod intenzivnom tropskom klimom kada se crveno oksidovano gvožđe formira od raspadanja stena na kopnu i prenosi se u okeane rekama ili vetrovima. Na kraju, u geološkim vremenskim okvirima ništa nije trajno i stoga su promene u boji naših okeana neizbežne.
