Industrija suplemenata je u procvatu. Tokom poslednjih 30 godina, naš kolektivni odnos prema suplementima se pretvorio u pravu opsesiju: više od polovine odraslih u SAD danas uzima suplemente za „lečenje“ gotovo svakog svog zdravstvenog problema ili psihološke muke.

TikTok kreatori gutaju „prirodne” dodatke da bi ubrzali svoj metabolizam, slavne ličnosti se kunu u morsku mahovinu za zdravlje creva, a biohakeri uzimaju kurkumin za dugovečnost.

Suplementi izgledaju kao prečica do boljeg raspoloženja ili obnovljene građe tela, ali dokazi koji se pojavljuju posle kliničkih ispitivanja sugerišu da ova jedinjenja mogu da nanesu više štete nego što mogu da pomognu.

Tokom poslednjih četvrt veka, naučnici su primetili nagli porast oštećenja jetre ili čak otkazivanja ovog važnog organa, povezanih sa upotrebom suplemenata, piše Nacionalna geografija.

Pacijenti se, takođe, javljaju u klinike i sa manje ozbiljnim neželjenim efektima, uključujući promene raspoloženja, gastrointestinalne tegobe, umor, kamenje u bubregu, gubitak kose i visok krvni pritisak.

Iza ovog zabrinjavajućeg trenda, kažu stručnjaci, kriju se tri ključna faktora: porast upotrebe suplemenata koji sadrže posebno toksična jedinjenja, štetne interakcije sa lekovima koje osoba inače uzima i fenomen poznat kao „megadoziranje“ - prelazak preko preporučene granice.

„Svi su u potrazi za magičnim metkom i eliksirom mladosti – nečim što vrlo lako može da se uzme kao pilula za usporavanje procesa starenja ili sprečavanje hroničnih bolesti”, kaže dr Džoen Menson, lekar epidemiolog i endokrinolog u Brigam i ženskoj bolnici u Masačusetsu i profesor medicine u Harvardu, i dodaje:

„Osamdeset četiri procenta potrošača je uvereno da su ovi proizvodi bezbedni i efikasni. Međutim, većina od desetina hiljada suplemenata na tržištu nije testirana na efikasnost ili bezbednost. To je praktično Divlji zapad”, upozorava.

Prirodna „uradi sam” medicina

Ljudi su hiljadama godina koristili prirodne lekove, biljke, minerale i metale za lečenje bolesti ili poboljšanje opšteg blagostanja. Sada, sastojci koji su nekada bili natopljeni drevnom mudrošću, ispunjavaju police u apotekama i sadržaje na društvenim mrežama - često u obliku tableta, kapsula, mekih gelova, pudera, prahova, pločica, gume ili tečnosti.

„Imamo globalnu krizu pojave bolesti u vezi sa ishranom i ljudi su zaista bolesni, slomljeni i pate”, kaže dr Dariuš Mozafarijan, kardiolog i dekan Tafts Fridman škole za nauku i politiku ishrane.

Tradicionalni zapadni medicinski sistem ih je „izneverio”, dodaje dr Mozafarijan, pa se mnogi okreću prirodnoj „uradi sam” medicini, koja često uključuje suplemente.

Ankete pokazuju da 52 odsto pacijenata u Sjedinjenim Državama smatra da su njihovi simptomi „ignorisani, odbačeni ili im se ne veruje” kada traže medicinski tretman.

Za određena zdravstvena stanja, nedostatke i životne faze, ciljana suplementacija može da bude korisna. Trudnice treba da uzimaju folnu kiselinu da bi sprečile urođene mane ploda, dok stariji ljudi često imaju koristi od dodatnog vitamina D ili B12.

Dokazi sugerišu da omega-3 masne kiseline mogu da poboljšaju zdravlje srca, a probiotici da ublaže sindrom iritabilnog creva. Brojne studije podržavaju upotrebu ovih suplemenata, ali popularnost većine drugih ne odgovara širokoj upotrebi.

 „Ne postoje ubedljivi podaci da su biljni suplementi uopšte potrebni za održavanje opšteg zdravlja”, kaže dr Marvan Gabril, hepatolog i profesor medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Indijani.

„Za većinu ljudi, uzimanje uobičajenih dijetetskih suplemenata u preporučenoj dozi je bezbedno i ne predstavlja ozbiljan zdravstveni rizik. Oni će jednostavno napraviti ‘skupi urin’ kada to popiju”, kaže Mozafarijan.

Opasnost od mikseva suplementa i velikih doza 

Korisnici često mešaju i kombinuju suplemente sa više bioaktivnih sastojaka, ponekad ih uzimaju u supervisokim dozama ili sa drugim lekovima, dok proizvođači efikasne sastojke zamenjuju jeftinijim, kako bi smanjili troškove.

U retkim slučajevima, analize su otkrile suplemente kontaminirane teškim metalima, kao što su olovo i arsen, sintetičkim lekovima, bakterijama, kvascem i gljivicama - agensima koji se povezuju sa demencijom, infekcijama, krhkošću kostiju i upalom slepog creva, posebno kod starijih osoba ili onih sa kompromitovanom imunološkom funkcijom.

Megadoziranje, kada potrošači uzimaju mikronutrijente koji premašuju preporučenu dnevnu dozu ili više nego što im je savetovao njihov lekar, takođe je rizično - posebno kada je jedinjenje rastvorljivo u mastima i kada se nakuplja u telu.

„Kada su u pitanju suplementi, više ne znači nužno i bolje“, kaže Mozafarijan.

Visoke doze vitamina mogu da ometaju normalne procese u telu, objašnjava on, što dovodi do neželjenih efekata kao što su gastrointestinalni simptomi, glavobolja, lupanje srca ili nesanica.

Žene mogu da budu posebno podložne toksičnim efektima megadoziranja zbog manjih veličina tela i razlika u metabolizmu i imunoj funkciji.

„Neželjene reakcije, takođe, mogu da budu zasnovane na pojedinačnim genima ili specifičnom imunološkom sistemu”, objašnjava Gabril.

Ekstrakt zelenog čaja može da bude sasvim u redu za jednu osobu, ali drugoj može da nanese ozbiljnu štetu.

„Jasni su dokazi da biljni i dijetetski suplementi mogu da izazovu povredu jetre baš kao i lekovi na recept”, ističe Gabril, i dodaje:

„Postoji jasna nezadovoljena potreba za dobrobiti i bezbednost našeg stanovništva kada su u pitanju marketing i upotreba suplemenata”.

Kako je došlo do ovoga? Kao prvo, nastavlja Nacionalna geografija, američka Uprava za hranu i lekove (FDA) ne reguliše dijetetske suplemente na isti način kao i lekove na recept ili lekove bez recepta. Proizvođači suplemenata ne moraju da dokazuju da su njihovi proizvodi bezbedni ili efikasni pre nego što uđu na tržište. To znači da potrošači ne mogu da budu sigurni šta je u bočici ili kako bi to tačno moglo da utiče na njih.

„Zaista je žalosno da u SAD kompanije za suplemente mogu da ostvare milione dolara profita bez testiranja svojih agenasa”, napominje Mozafarijan.

„Trebalo bi da zahtevamo od njih da iskoriste neki deo svog profita da pokažu da su njihovi proizvodi efikasni. Sa više od 80.000 jedinstvenih preparata u prodaji, teško je razlikovati visokokvalitetne proizvode od onih niskog kvaliteta”.

Dodaci nisu zamena za uravnoteženu ishranu i faktore zdravog načina života kao što su vežbanje i san, smatraju stručnjaci. I to je, na kraju, jedini pravi ključ za poboljšanje zdravlja.

„Vitamine iz moramo da dobijemo hrane. Čarobna formula za dug, zdrav život je dobro poznata: zdrava ishrana, uglavnom biljna, sa minimalno prerađene hrane, dosta vežbanja i sna, nizak nivo stresa, izbegavanje droga i pronalaženje smisla života”, kaže Mozafarijan.

Ova osnovna načela možda ne izgledaju tako privlačno kao suplementi „čuda u boci”, ali funkcionišu, ističe on dodaje:

„Razgovarajte sa svojim lekarom, nabavite suplemente od renomiranog provajdera uz testiranje treće strane, izbegavajte megadoziranje, unakrsno proverite sve potencijalne interakcije lekova ili kontaminacije i ne očekujte čudo”.

Ekstrakt zelenog čaja - najopasniji suplement

Određeni suplementi - i određene doze – zahtevaju, međutim, dodatni oprez.

Kako je industrija suplemenata porasla do meteorskih visina, tako su se pojavili i neželjeni efekti: 20 procenata oštećenja jetre izazvanih lekovima u SAD sada je povezano sa biljnim i dijetetskim suplementima, a neke analize pokazuju da taj broj iznosi čak 43 procenta.

U međuvremenu, u SAD, broj ljudi na listi za transplantaciju zbog otkazivanja jetre izazvanog lekovima i suplementima, porasla je sa jednog na 7 procenata između 1995. i 2020. Ovo je ogroman porast — sedmostruko povećanje — za 25 godina, ističe Nacionalna geografija.

Pojavili su se i medijski izveštaji o pacijentima koji završavaju u hitnoj pomoći sa žutim očima, bolom u stomaku, umorom - simptomima otkazivanja jetre povezanog sa unosom suplemenata, čak i od navodno „klinički potvrđenih“ brendova.

Određeni suplementi povezani su sa ovim efektima, najčešće uključuju ekstrakt zelenog čaja, koji se nalazi u suplementima za mršavljenje ili „pojačivačima“ metabolizma; anaboličke steroide i druge dodatke za bodibilding; dodatke ishrani sa više sastojaka koji se koriste za različite svrhe, od rasta kose do mentalnog zdravlja.

Istraživači su otkrili da je prošle godine 15 miliona Amerikanaca uzimalo jedinjenja za koja se zna da su toksična za jetru: kurkumu, ašvagandu, crni kohoš, garciniju kambodžu, zeleni čaj i crveni kvasac.

„Iako su jednostavni vitamini i minerali generalno u redu, uz određene mere opreza (niacin B3 može da bude hepatotoksičan u visokim dozama), u principu, izbegavao bih bilo kakve preparate sa biljnim sastojcima”, kaže dr Gabril.

Po njegovom mišljenju, ovi štetni agensi utiču na zdravlje na bezbroj načina: ekstrakt zelenog čaja može da prouzrokuje upalu jetre, dok dodaci za bodibilding mogu da uspore ili zaustave protok žuči. Suplementi sa više sastojaka su teži za proučavanje, jer je naučnicima teško da izoluju njihove aktivne komponente. Pogrešno označavanje i falsifikovanje su rasprostranjeni i u industriji suplemenata, pa je teško odrediti neželjene efekte, smatra američki hepatolog.