Индустрија суплемената је у процвату. Током последњих 30 година, наш колективни однос према суплементима се претворио у праву опсесију: више од половине одраслих у САД данас узима суплементе за „лечење“ готово сваког свог здравственог проблема или психолошке муке.

ТикТок креатори гутају „природне” додатке да би убрзали свој метаболизам, славне личности се куну у морску маховину за здравље црева, а биохакери узимају куркумин за дуговечност.

Суплементи изгледају као пречица до бољег расположења или обновљене грађе тела, али докази који се појављују после клиничких испитивања сугеришу да ова једињења могу да нанесу више штете него што могу да помогну.

Током последњих четврт века, научници су приметили нагли пораст оштећења јетре или чак отказивања овог важног органа, повезаних са употребом суплемената, пише Национална географија.

Пацијенти се, такође, јављају у клинике и са мање озбиљним нежељеним ефектима, укључујући промене расположења, гастроинтестиналне тегобе, умор, камење у бубрегу, губитак косе и висок крвни притисак.

Иза овог забрињавајућег тренда, кажу стручњаци, крију се три кључна фактора: пораст употребе суплемената који садрже посебно токсична једињења, штетне интеракције са лековима које особа иначе узима и феномен познат као „мегадозирање“ - прелазак преко препоручене границе.

„Сви су у потрази за магичним метком и еликсиром младости – нечим што врло лако може да се узме као пилула за успоравање процеса старења или спречавање хроничних болести”, каже др Џоен Менсон, лекар епидемиолог и ендокринолог у Бригам и женској болници у Масачусетсу и професор медицине у Харварду, и додаје:

„Осамдесет четири процента потрошача је уверено да су ови производи безбедни и ефикасни. Међутим, већина од десетина хиљада суплемената на тржишту није тестирана на ефикасност или безбедност. То је практично Дивљи запад”, упозорава.

Природна „уради сам” медицина

Људи су хиљадама година користили природне лекове, биљке, минерале и метале за лечење болести или побољшање општег благостања. Сада, састојци који су некада били натопљени древном мудрошћу, испуњавају полице у апотекама и садржаје на друштвеним мрежама - често у облику таблета, капсула, меких гелова, пудера, прахова, плочица, гуме или течности.

„Имамо глобалну кризу појаве болести у вези са исхраном и људи су заиста болесни, сломљени и пате”, каже др Дариуш Мозафаријан, кардиолог и декан Тафтс Фридман школе за науку и политику исхране.

Традиционални западни медицински систем их је „изневерио”, додаје др Мозафаријан, па се многи окрећу природној „уради сам” медицини, која често укључује суплементе.

Анкете показују да 52 одсто пацијената у Сједињеним Државама сматра да су њихови симптоми „игнорисани, одбачени или им се не верује” када траже медицински третман.

За одређена здравствена стања, недостатке и животне фазе, циљана суплементација може да буде корисна. Труднице треба да узимају фолну киселину да би спречиле урођене мане плода, док старији људи често имају користи од додатног витамина Д или Б12.

Докази сугеришу да омега-3 масне киселине могу да побољшају здравље срца, а пробиотици да ублаже синдром иритабилног црева. Бројне студије подржавају употребу ових суплемената, али популарност већине других не одговара широкој употреби.

 „Не постоје убедљиви подаци да су биљни суплементи уопште потребни за одржавање општег здравља”, каже др Марван Габрил, хепатолог и професор медицине на Медицинском факултету Универзитета у Индијани.

„За већину људи, узимање уобичајених дијететских суплемената у препорученој дози је безбедно и не представља озбиљан здравствени ризик. Они ће једноставно направити ‘скупи урин’ када то попију”, каже Мозафаријан.

Опасност од миксева суплемента и великих доза 

Корисници често мешају и комбинују суплементе са више биоактивних састојака, понекад их узимају у супервисоким дозама или са другим лековима, док произвођачи ефикасне састојке замењују јефтинијим, како би смањили трошкове.

У ретким случајевима, анализе су откриле суплементе контаминиране тешким металима, као што су олово и арсен, синтетичким лековима, бактеријама, квасцем и гљивицама - агенсима који се повезују са деменцијом, инфекцијама, крхкошћу костију и упалом слепог црева, посебно код старијих особа или оних са компромитованом имунолошком функцијом.

Мегадозирање, када потрошачи узимају микронутријенте који премашују препоручену дневну дозу или више него што им је саветовао њихов лекар, такође је ризично - посебно када је једињење растворљиво у мастима и када се накупља у телу.

„Када су у питању суплементи, више не значи нужно и боље“, каже Мозафаријан.

Високе дозе витамина могу да ометају нормалне процесе у телу, објашњава он, што доводи до нежељених ефеката као што су гастроинтестинални симптоми, главобоља, лупање срца или несаница.

Жене могу да буду посебно подложне токсичним ефектима мегадозирања због мањих величина тела и разлика у метаболизму и имуној функцији.

„Нежељене реакције, такође, могу да буду засноване на појединачним генима или специфичном имунолошком систему”, објашњава Габрил.

Екстракт зеленог чаја може да буде сасвим у реду за једну особу, али другој може да нанесе озбиљну штету.

„Јасни су докази да биљни и дијететски суплементи могу да изазову повреду јетре баш као и лекови на рецепт”, истиче Габрил, и додаје:

„Постоји јасна незадовољена потреба за добробити и безбедност нашег становништва када су у питању маркетинг и употреба суплемената”.

Како је дошло до овога? Као прво, наставља Национална географија, америчка Управа за храну и лекове (ФДА) не регулише дијететске суплементе на исти начин као и лекове на рецепт или лекове без рецепта. Произвођачи суплемената не морају да доказују да су њихови производи безбедни или ефикасни пре него што уђу на тржиште. То значи да потрошачи не могу да буду сигурни шта је у бочици или како би то тачно могло да утиче на њих.

„Заиста је жалосно да у САД компаније за суплементе могу да остваре милионе долара профита без тестирања својих агенаса”, напомиње Мозафаријан.

„Требало би да захтевамо од њих да искористе неки део свог профита да покажу да су њихови производи ефикасни. Са више од 80.000 јединствених препарата у продаји, тешко је разликовати висококвалитетне производе од оних ниског квалитета”.

Додаци нису замена за уравнотежену исхрану и факторе здравог начина живота као што су вежбање и сан, сматрају стручњаци. И то је, на крају, једини прави кључ за побољшање здравља.

„Витамине из морамо да добијемо хране. Чаробна формула за дуг, здрав живот је добро позната: здрава исхрана, углавном биљна, са минимално прерађене хране, доста вежбања и сна, низак ниво стреса, избегавање дрога и проналажење смисла живота”, каже Мозафаријан.

Ова основна начела можда не изгледају тако привлачно као суплементи „чуда у боци”, али функционишу, истиче он додаје:

„Разговарајте са својим лекаром, набавите суплементе од реномираног провајдера уз тестирање треће стране, избегавајте мегадозирање, унакрсно проверите све потенцијалне интеракције лекова или контаминације и не очекујте чудо”.

Екстракт зеленог чаја - најопаснији суплемент

Одређени суплементи - и одређене дозе – захтевају, међутим, додатни опрез.

Како је индустрија суплемената порасла до метеорских висина, тако су се појавили и нежељени ефекти: 20 процената оштећења јетре изазваних лековима у САД сада је повезано са биљним и дијететским суплементима, а неке анализе показују да тај број износи чак 43 процента.

У међувремену, у САД, број људи на листи за трансплантацију због отказивања јетре изазваног лековима и суплементима, порасла је са једног на 7 процената између 1995. и 2020. Ово је огроман пораст — седмоструко повећање — за 25 година, истиче Национална географија.

Појавили су се и медијски извештаји о пацијентима који завршавају у хитној помоћи са жутим очима, болом у стомаку, умором - симптомима отказивања јетре повезаног са уносом суплемената, чак и од наводно „клинички потврђених“ брендова.

Одређени суплементи повезани су са овим ефектима, најчешће укључују екстракт зеленог чаја, који се налази у суплементима за мршављење или „појачивачима“ метаболизма; анаболичке стероиде и друге додатке за бодибилдинг; додатке исхрани са више састојака који се користе за различите сврхе, од раста косе до менталног здравља.

Истраживачи су открили да је прошле године 15 милиона Американаца узимало једињења за која се зна да су токсична за јетру: куркуму, ашваганду, црни кохош, гарцинију камбоџу, зелени чај и црвени квасац.

„Иако су једноставни витамини и минерали генерално у реду, уз одређене мере опреза (ниацин Б3 може да буде хепатотоксичан у високим дозама), у принципу, избегавао бих било какве препарате са биљним састојцима”, каже др Габрил.

По његовом мишљењу, ови штетни агенси утичу на здравље на безброј начина: екстракт зеленог чаја може да проузрокује упалу јетре, док додаци за бодибилдинг могу да успоре или зауставе проток жучи. Суплементи са више састојака су тежи за проучавање, јер је научницима тешко да изолују њихове активне компоненте. Погрешно означавање и фалсификовање су распрострањени и у индустрији суплемената, па је тешко одредити нежељене ефекте, сматра амерички хепатолог.