Od jutra do mraka u laboratoriji

Radni dan profesora dr Viktora Nedovića započinje, a nekada se i završava u laboratoriji, na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu gde je redovni profesor tehnologije piva i slada i bioprocesnog inženjerstva. Za „posebne zasluge i dostignuća u profesiji, za časnu posvećenost znanju, poštenju, porodici, duhovnim vrednostima srpskoga naroda, vaspitanju i obrazovanju mladih naraštaja, za svakodnevno postupanje u skladu s porukom udruženja: Misli srpski – delaj svetski”, profesor je nedavno dobio nagradu „Srpski krivak” za tehničke nauke za 2024. godinu.

Pre deset godina isto priznanje dobila je prof. dr Gordana Vunjak Novaković, jedna od naših najuspešnijih i najcitiranijih naučnica, s Univerziteta Kolumbija, u Njujorku. Ona je i bila uzor našem sagovorniku koji se rado seća dolaska u Beograd na Poljoprivredni fakultet iz rodnog Brusa, gde je završio osnovnu i srednju školu.

– Tehnološke operacije mi je predavao prof. dr Vladeta Pavasović, istraživač u Vinči, profesor na fakultetu i nekada jedan od naših najboljih stonotenisera. On mi je i predložio da magistarski rad radim na Tehnološko-metalurškom fakultetu (profil biohemijsko inženjerstvo) – seća se naš sagovornik.

Pamti kako mu je profesor Pavasović zakazao sastanak kod dekana, takođe vrhunskog sportiste, vaterpoliste Milana Galeta Muškatirovića, profesora organske hemije, koji je odmah pozvao Gordanu Vunjak Novaković i pitao je da li može da bude mentorka našem sagovorniku i da ga primi u svoj tim.

Sećanje na izuzetnu mentorku

Nedović se zaposlio na Poljoprivrednom fakultetu 1990, a 2012. godine postao je redovni profesor. Danas pamti kako je Gordana Vunjak Novaković davala pozitivan primer, svakog momenta prisutna u laboratoriji, spremna da sve pojasni, prodiskutuje, dogovori se s mladim istraživačima. Tako je izuzetna kolegijalna saradnja prerasla u prijateljstvo, pa i danas, iako se retko viđaju, uvek je spremna za dijalog, podršku, saradnju.

Nedović je danas istaknuti naučnik u oblasti biotehnologije, tehnologije hrane i biohemijskog inženjerstva, član Akademije inženjerskih nauka Srbije.

Specijalizovao se za primenu biokatalizatora u fermentacionim procesima (pivo, voćno vino, bioetanol), projektovanje bioreaktora, razvoj prehrambenih proizvoda. Učesnik je brojnih naučnoistraživačkih projekata, od kojih je više od 30 međunarodnih, objavio je više od 400 naučnih radova, a citirani su preko 10.700 puta, sa h-indeksom 55.

U inženjersko-stručnom radu profesor Nedović bavi se projektovanjem mini-pivara, rešavanjem praktičnih problema u industriji piva, projektovanjem, kreiranjem novih proizvoda… U svet pivarstva uvela ga je mentorka njegovog doktorata prof. dr Ida Leskošek Čukalović, doajen u ovoj oblasti.

Pivo voli da pije i, kako kaže, posebno mu prija zanatsko. Smatra i da su male zanatske pivare naš veliki potencijal. Povodom obeležavanja 100 godina Poljoprivrednog fakulteta puštena je u rad mini-pivara za koju je naš sagovornik obezbedio sredstva preko evropskog projekta, a važna je za rad studenata. Već godinama, sa grupom kolega entuzijasta, organizuje susret nauke i prakse u vidu simpozijuma „pivo, pivarske sirovine i tržište” koji se tradicionalno održava u zrenjaninu u sklopu manifestacije „dani piva”.

– Nedavno smo na Sajmu tehnike i tehničkih dostignuća u Beogradu osvojili nagradu za inovaciju za pivo obogaćeno semenkama grožđa – pohvalio nam se Nedović.

On je 2013. godine, na inicijativu Udruženja prehrambenih tehnologa Srbije, pokrenuo i akademsko takmičenje u kreiranju ekološki inovativnih prehrambenih proizvoda „Ekotrofelija”.

– Nismo otkrili „rupu na saksiji”, gledali smo šta rade u EU. Šta mogu mladi osnovnih i master studija da iznedre kao inovaciju u domenu hrane i realizuju. Tako se razvija duh preduzetništva – kaže profesor.

Dodaje i da u žiriju namerno ima više stručnjaka iz privrede nego iz akademskog sektora, da bi bolje ocenili koliko studentski proizvod ima vrednost na tržištu, jer nije suština da ima jedino naučni značaj, a da ga kupci ne primete. I još nešto: naši studenti su poslednjih godina osvajali prva i druga mesta na istoimenom evropskom takmičenju.

Naš sagovornik bio je i pomoćnik ministra za međunarodnu naučnotehnološku saradnju i evropske integracije, a u četiri saziva bio je u ministarstvu nadležnom za nauku u periodu od 2007. do 2020. godine. Bio je i član velikog broja različitih tela i komiteta pri Evropskoj komisiji koja se bave definisanjem politike u oblasti nauke, istraživanja i inovacija.

U okviru procesa pristupanja Srbije EU, u Briselu je 13. decembra 2016. otvoreno i privremeno zatvoreno Pregovaračko poglavlje 25 – nauka i istraživanje. Naš sagovornik je bio predsedavajući pregovaračke grupe za Poglavlje 25, prvo koje je Srbija uspešno zatvorila u pregovorima s EU. Šefica našeg pregovaračkog tima bila je prof. dr Tanja Miščević.

Danas profesor kroz SAIGE projekat s timom sjajnih saradnika i u bliskoj saradnji s ministarkom Jelenom Begović radi na unapređenju i startap ekosistema i stvaranja boljih uslova za bavljenje naukom.

Tokom 2017. urađeno je mapiranje našeg ekonomskog, istraživačkog i inovacionog potencijala, a nakon toga ušli smo u proces preduzetničkog otkrivanja i kroz cikluse radionica povezali istraživače, predstavnike privrede, vladinog sektora i civilnog društva.

Zarada od prodaje softvera i – malina

Nedović očekuje da sinergija između tih komponenata dovede do ozbiljnih iskoraka i investicija:

– Prošla su vremena kada su naučnici mogli da kažu da nema industrije i za koga da smišljaju tehnološke postupke, proizvode, poboljšanja i tako redom, a preduzetnici da uzvraćaju da profesori na fakultetima jedino jure naučne radove, citate (navođenje u časopisima). Nove ideje se ispituju u laboratorijama, potvrđuju u fabrikama i, na kraju, koriste narodu. Srbija je proteklih godina više zaradila od prodaje pameti (softvera) inostranstvu nego od malina.

Profesor gleda na sat, obaveze su neumoljive, kako ih usklađuje s porodicom?

– Teško. Ritam obaveza ne ostavlja mnogo prostora. Supruga je lekar, sin ajtijevac. Konkurisao je u francuskoj kompaniji „Ubisoft”, jednoj od najvećih za video-igrice, sad se penje korak po korak u toj hijerarhiji. Kada je reč o hobiju, poslednjih godina malo planinarim: Durmitor, Prokletije, Gradac… Volim da skijam, mada sve ređe stanem na skije. Kopaonik nam je iznad kuće, imali smo dobar klub, takmičili se dok smo bili mlađi. Nedavno je obeleženo 60 godina srednje škole u Brusu, kojoj sam prisustvovao s majkom Ljiljanom, koja je bila profesor gimnazije od njenog osnivanja i koja se obratila učesnicima svečanosti. Neverovatno koliko talentovane dece u tako maloj sredini – kaže naš sagovornik.