Од јутра до мрака у лабораторији

Радни дан професора др Виктора Недовића започиње, а некада се и завршава у лабораторији, на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду где је редовни професор технологије пива и слада и биопроцесног инжењерства. За „посебне заслуге и достигнућа у професији, за часну посвећеност знању, поштењу, породици, духовним вредностима српскога народа, васпитању и образовању младих нараштаја, за свакодневно поступање у складу с поруком удружења: Мисли српски – делај светски”, професор је недавно добио награду „Српски кривак” за техничке науке за 2024. годину.

Пре десет година исто признање добила је проф. др Гордана Вуњак Новаковић, једна од наших најуспешнијих и најцитиранијих научница, с Универзитета Колумбија, у Њујорку. Она је и била узор нашем саговорнику који се радо сећа доласка у Београд на Пољопривредни факултет из родног Бруса, где је завршио основну и средњу школу.

– Технолошке операције ми је предавао проф. др Владета Павасовић, истраживач у Винчи, професор на факултету и некада један од наших најбољих стонотенисера. Он ми је и предложио да магистарски рад радим на Технолошко-металуршком факултету (профил биохемијско инжењерство) – сећа се наш саговорник.

Памти како му је професор Павасовић заказао састанак код декана, такође врхунског спортисте, ватерполисте Милана Галета Мушкатировића, професора органске хемије, који је одмах позвао Гордану Вуњак Новаковић и питао је да ли може да буде менторка нашем саговорнику и да га прими у свој тим.

Сећање на изузетну менторку

Недовић се запослио на Пољопривредном факултету 1990, а 2012. године постао је редовни професор. Данас памти како је Гордана Вуњак Новаковић давала позитиван пример, сваког момента присутна у лабораторији, спремна да све појасни, продискутује, договори се с младим истраживачима. Тако је изузетна колегијална сарадња прерасла у пријатељство, па и данас, иако се ретко виђају, увек је спремна за дијалог, подршку, сарадњу.

Недовић је данас истакнути научник у области биотехнологије, технологије хране и биохемијског инжењерства, члан Академије инжењерских наука Србије.

Специјализовао се за примену биокатализатора у ферментационим процесима (пиво, воћно вино, биоетанол), пројектовање биореактора, развој прехрамбених производа. Учесник је бројних научноистраживачких пројеката, од којих је више од 30 међународних, објавио је више од 400 научних радова, а цитирани су преко 10.700 пута, са х-индексом 55.

У инжењерско-стручном раду професор Недовић бави се пројектовањем мини-пивара, решавањем практичних проблема у индустрији пива, пројектовањем, креирањем нових производа… У свет пиварства увела га је менторка његовог доктората проф. др Ида Лескошек Чукаловић, доајен у овој области.

Пиво воли да пије и, како каже, посебно му прија занатско. Сматра и да су мале занатске пиваре наш велики потенцијал. Поводом обележавања 100 година Пољопривредног факултета пуштена је у рад мини-пивара за коју је наш саговорник обезбедио средства преко европског пројекта, а важна је за рад студената. Већ годинама, са групом колега ентузијаста, организује сусрет науке и праксе у виду симпозијума „пиво, пиварске сировине и тржиште” који се традиционално одржава у зрењанину у склопу манифестације „дани пива”.

– Недавно смо на Сајму технике и техничких достигнућа у Београду освојили награду за иновацију за пиво обогаћено семенкама грожђа – похвалио нам се Недовић.

Он је 2013. године, на иницијативу Удружења прехрамбених технолога Србије, покренуо и академско такмичење у креирању еколошки иновативних прехрамбених производа „Екотрофелија”.

– Нисмо открили „рупу на саксији”, гледали смо шта раде у ЕУ. Шта могу млади основних и мастер студија да изнедре као иновацију у домену хране и реализују. Тако се развија дух предузетништва – каже професор.

Додаје и да у жирију намерно има више стручњака из привреде него из академског сектора, да би боље оценили колико студентски производ има вредност на тржишту, јер није суштина да има једино научни значај, а да га купци не примете. И још нешто: наши студенти су последњих година освајали прва и друга места на истоименом европском такмичењу.

Наш саговорник био је и помоћник министра за међународну научнотехнолошку сарадњу и европске интеграције, а у четири сазива био је у министарству надлежном за науку у периоду од 2007. до 2020. године. Био је и члан великог броја различитих тела и комитета при Европској комисији која се баве дефинисањем политике у области науке, истраживања и иновација.

У оквиру процеса приступања Србије ЕУ, у Бриселу је 13. децембра 2016. отворено и привремено затворено Преговарачко поглавље 25 – наука и истраживање. Наш саговорник је био председавајући преговарачке групе за Поглавље 25, прво које је Србија успешно затворила у преговорима с ЕУ. Шефица нашег преговарачког тима била је проф. др Тања Мишчевић.

Данас професор кроз SAIGE пројекат с тимом сјајних сарадника и у блиској сарадњи с министарком Јеленом Беговић ради на унапређењу и стартап екосистема и стварања бољих услова за бављење науком.

Током 2017. урађено је мапирање нашег економског, истраживачког и иновационог потенцијала, а након тога ушли смо у процес предузетничког откривања и кроз циклусе радионица повезали истраживаче, представнике привреде, владиног сектора и цивилног друштва.

Зарада од продаје софтвера и – малина

Недовић очекује да синергија између тих компонената доведе до озбиљних искорака и инвестиција:

– Прошла су времена када су научници могли да кажу да нема индустрије и за кога да смишљају технолошке поступке, производе, побољшања и тако редом, а предузетници да узвраћају да професори на факултетима једино јуре научне радове, цитате (навођење у часописима). Нове идеје се испитују у лабораторијама, потврђују у фабрикама и, на крају, користе народу. Србија је протеклих година више зарадила од продаје памети (софтвера) иностранству него од малина.

Професор гледа на сат, обавезе су неумољиве, како их усклађује с породицом?

– Тешко. Ритам обавеза не оставља много простора. Супруга је лекар, син ајтијевац. Конкурисао је у француској компанији „Убисофт”, једној од највећих за видео-игрице, сад се пење корак по корак у тој хијерархији. Када је реч о хобију, последњих година мало планинарим: Дурмитор, Проклетије, Градац… Волим да скијам, мада све ређе станем на скије. Копаоник нам је изнад куће, имали смо добар клуб, такмичили се док смо били млађи. Недавно је обележено 60 година средње школе у Брусу, којој сам присуствовао с мајком Љиљаном, која је била професор гимназије од њеног оснивања и која се обратила учесницима свечаности. Невероватно колико талентоване деце у тако малој средини – каже наш саговорник.