Kada su savremeni ljudi stigli na svaki od 7 kontinenata?

Savremeni ljudi žive na svim kontinentima osim na Antarktiku, ali nije uvek bilo tako. Nakon što se Homo sapiens pojavio u Africi pre najmanje 300.000 godina, neki su se na kraju odvažili, pešačili i putovali širom sveta. Dakle, kada su prvi moderni ljudi stigli na svaki od sedam kontinenata?

Iz Afrike

Prihvaćene ideje o ljudskoj evoluciji danas su teorije „van Afrike”, koje predlažu da je Homo sapiens evoluirao u Africi i proširio se na druge kontinente, ponekad raseljavajući se ili pareći se sa drugim pripadnicima roda Homo — poznatim kao hominini. Neki naučnici su nekada razmatrali „multiregionalnu” hipotezu koja je sugerisala da je Homo sapiens evoluirao i na drugim mestima, uključujući Evropu i Aziju. Ali multiregionalna hipoteza je sada odbačena, rekao je paleoantropolog Majkl Petraglia, direktor Australijskog istraživačkog centra za evoluciju čoveka na Univerzitetu Grifit u Brizbejnu.

„Ne postoji podrška za multiregionalni ili kandelabarski model ljudske evolucije. Svi dokazi ukazuju na poreklo i kretanje Homo sapiensa iz Afrike", rekao je dodajući da se ljudski rod raširio iz Afrike pre oko 200.000 godina, ili otprilike 100.000 godina nakon što je vrsta evoluirala.

U Aziju

Ljudi su se prvo proširili iz Afrike u region istočnog Mediterana, verovatno kroz region Sinaja između Egipta, Jordana i Izraela. Iako je Sinaj sada pustinja, naučnici misle da je bio mnogo zeleniji kada su anatomski moderni ljudi prvi put putovali tamo.

Druga hipoteza je sugerisala da su ljudi migrirali iz Afrike preko kopnenog mosta na južnom kraju Crvenog mora, preko Bab el Mandeba i na Arapsko poluostrvo, za koje se takođe smatra da je bilo zelenije pre stotinama hiljada godina. Studija objavljena 2006. godine, međutim, pokazala je da nije postojao takav kopneni most. Ali istraživači su primetili da je Bab el Mandeb oduvek bio širok samo nekoliko milja, pa je moguće da su ljudi plutali ili veslali.

Iz istočnog Mediterana, Homo sapiens se brzo proširio na istok u Aziju. Između pre 54.000 godina i pre 44.000 godina, neki Homo sapiens su se razmnožavali sa Denisovancima, drugom ranom ljudskom vrstom, i tako se varijante gena Denisovana sada pojavljuju u genomima mnogih Azijata.

U Evropu

Najraniji dokaz o Homo sapiensu u Evropi potiče iz pećine Apidima u južnoj Grčkoj i datira pre oko 210.000 godina, rekao je Martin Ričards, evolucioni genetičar sa Univerziteta Hadersfild u Velikoj Britaniji. Kako prenosi Live Science, naučnici uglavnom prihvataju da je ljudska vrsta trajno stigla u Evropu pre između 50.000 i 60.000 godina i da su se za to vreme razmnožavala i zamenjivala postojeću populaciju svojih bliskih rođaka, neandertalaca.

U Okeaniju

Datiranje mitohondrijske DNK pokazalo je da je Homo sapiens stigao u jugoistočnu Aziju pre oko 60.000 godina. Odatle su se proširili u praistorijske oblasti Sunde i Sahul koje su postale jugoistočna Azija i Australija, koje su u to vreme bile uglavnom suvo zemljište. Arheološki dokazi ukazuju na to da moderni humbili su u regionu Nove Gvineje pre do 50.000 godina. Naučnici sada misle da su se odatle proširili širom pacifičkih ostrva u talasima migracije koji su uključivali ekspanziju Lapita pre oko 3.000 godina i polinezijsku ekspanziju od pre oko 1.500 godina.

U Severnu Ameriku

Vodeća teorija o poreklu domorodaca Severne Amerike nekada je bila da su „paleoindijanci” stigli pre oko 13.000 godina iz Sibira putujući preko kopnenog mosta zvanog Beringija, na Aljasku. Ali arheolozi su sada otkrili dokaze o naseljima pre Klovisa i čak starijim ljudskim otiscima iz Novog Meksika koji sugerišu da su prvi Severnoamerikanci stigli tim putem, a možda i duž obale Pacifika, pre najmanje 23.000 godina.

U Južnu Ameriku

Arheološki i genetski dokazi ukazuju na to da su se ljudi ranog modernog doba proširili od Severne Amerike preko Centralne Amerike do Južne Amerike, gde fosili i arheološki artefakti sugerišu da su stigli pre oko 15.000 godina; dobro proučeno nalazište Monte Verde u južnom Čileu, na primer, datira od pre oko 14.550 godina. Međutim, neki naučnici raspravljaju o datumu prvog dolaska čoveka u Južnu Ameriku.