Istorija sačuvana u rovovima

Bajoneti, ašov, kockaste bombe, delovi granata, šnale za šinjele i sijaset drugih predmeta pronašao je i onomad izložio u lazarevačkoj biblioteci Dušan Milovanović iz Ćelija kod Lajkovca. Neobičan sabesednik, uporni tragač naše daleke prošlosti, zaljubljenik u istoriju, pre bi se reklo zanesenjak, jer ono što je pronašao u dubodolinama, na livadama i ogoljenim kosama Vračeg brda i Čovke više je nego dragoceno.

Sa zadovoljstvom pokazuje izložene predmete, delove vojničke opreme od pre 110 godina, kada se odigrala čuvena Kolubarska bitka. Bilo je teško gaziti kaljavim stazama kojima se nekad ratovalo i ginulo, ali traganje se isplatilo: u Dušanovoj „arhivi” veliki je broj predmeta, od ordenja i municije do ostataka projektila.

– Namera mi je bila da na osnovu ratnih dnevnika srpskih i austrougarskih snaga obelodanim podatke o rasporedu i kretanju dve vojske, posle prelaska srpskih boraca preko Kolubare i zauzimanja položaja na desnoj obali reke, u rejonu Vrače brdo i Čovke. Reč je o deset dana krvavih borbi, od 15. do 25. novembra 1914. godine – podseća naš sagovornik. – Podaci se odnose na pukove divizija. Kad je čovek na licu mesta, kad istražuje u arhivima, u prilici je da sačini beleške o položajima rovova, rasporedu korišćene i nekorišćene municije obe vojske. Na ovom području pronalazio sam i tragove oružja koje je obično imao treći poziv.Brine Dušan o svakom pronađenom predmetu. Nije lako istražiti veliku površinu ovog podneblja i pronaći delove opreme naše i austrougarske vojske, među kojima su ordenje, novčići, alke šatorskih krila, fišeklije. Svaki eksponat je očišćen.

– U Velikom ratu je područje Vrače brdo i Čovka bilo izloženo jakoj artiljerijskoj vatri austrougarske vojske – pokazuje neke od vojnih mapa. – Dolinu uz reke Ljig i Kolubaru, ćelijansku kosu, zapadni plato i obronke Vračeg brda gađala je i srpska artiljerija, najpre da bi sprečila austrougarsku vojsku u daljem napredovanju, ali i kao podrška svojoj vojsci u kontranapadu.

Pronašao je i neke arheološke predmete: bronzana dleta, vrhove strela, rimski i srednjovekovni novac. Sve je to predao Zavodu za zaštitu spomenika u Valjevu. Njegov prijatelj Zoran Antonijević iz Lazarevca (o kome je „Magazin” pisao) takođe je priredio dokumentarnu izložbu u biblioteci „Dimitrije Tucović”, s fotografijama i predmetima, a sve povodom značajnog datuma Kolubarske bitke. Bilo je tu mnogo fotografija, ličnih predmeta vojnika, odlikovanja i priznanja koje su Kolubarci dobili zbog učešća u oslobodilačkim ratovima 1912–1920. godine.

– Moj trud nagrađen je pronalaskom mnogih originalnih dokumenata, slika, odličja, izveštaja. Kruna tih saznanja su zapisi Dragomira Lukića, koji je pribeležio sećanja preživelih solunaca, i stvaralaštvo hroničara i učitelja Aleksandra Stefanovića koje sam dobio zahvaljujući njegovom sinu Draganu. Aleksandar je napisao nekoliko knjiga o Lazarevcu i okolini – kaže Antonijević, koji za sebe kaže da je Vreočanin, hroničar i čuvar sećanja.

SEĆANjE NA 7.000 VOJNIKA

U spomen-crkvi s kosturnicom manastira Ćelije kolubarske su kosti više od 7.000 vojnika obe vojske. Izgradnjom spomen-kosturnice u Lazarevcu deo posmrtnih ostataka je tamo premešten. Nakon obnove crkve i uspostavljanja manastira, 2013. godine je postavljeno zvono, poklon Ministarstva odbrane Češke, u znak sećanja na poginule vojnike Moravskog puka 9. praške divizije.