Od Indije do svoje bašte

Lako je sebi ugoditi kada znamo šta želimo i čega smo spremni da se odreknemo, poput četvoročlane porodice Tot iz Ade, na severu Bačke. Oni su pre 14 godina odlučili da nedaleko od peskovite plaže na Tisi gaje povrće i prave zimnicu.

Pre nego što su se tu skrasili, supružnici Tamara i Ištvan Tot dosta su putovali, u Indiji su proveli 10 godina.

– U vreme monsunskih kiša vraćali smo se u Adu – kaže naša sagovornica, rođena Somborka.

U vikend-naselju pored Tise, tada su Ištvanovi roditelji imali kuću s baštom. Gajili su paradajz i rotkvice i prodavali ih na pijaci. U tome su im pomagali Ištvan i Tamara, naravno, kad nisu bili na putovanju. Uskoro se i kod njih rodila želja da gaje povrće. U Srbiju su se vratili pre 14 godina kada su dobili prvo dete, ali i tada je Ištvan sezonski radio kao kuvar u restoranu u Austriji. Pandemija virusa korona promenila je sve.

– Odlučili smo da postanemo baštovani. Dobili smo od prijatelja seme interesantne sorte paradajza. Ja sam bila amater, ali je suprug odmalena pomagao u bašti – priča Tamara.

Ona kaže da se od bašte može živeti, skromno i uz puno rada.

Bašta porodice Tot prostire se na dve parcele, jedna je od 800 i druga manja od 400 kvadrata. Opredelili su se za organski način proizvodnje, bez upotrebe hemije, istina uz manje roda. Tako dobijaju kvalitetno povrće za zimnicu. Tamara kaže da naoko njihov paradajz možda ne izgleda najlepše, ali je za sok ili sos odličan. Istina, nemaju sertifikat da je to povrće organski proizvedeno jer zbog okoline ne ispunjavaju uslove, ali u svojoj bašti ne koriste hemijska sredstva, pridržavaju se plodoreda…

Ističe da su dobili semena starih sorti, razmenjuju semena, uvećavaju asortiman. I hvale se da danas imaju paradajz šljivar, paprikar, jabučar, volovsko srce, crni, žuti... Kombinovanjem različitih sorti paradajza i svežeg začinskog bilja pripremaju zimnicu.

Porodica Tot počela je da proizvodi i rasad paradajza, iako to zahteva puno posla. Krajem februara sade, a u maju se rasad prebacuje na otvoreno.

Tamara otkriva i šta joj je rekao prijatelj baštovan:
– Setva paradajza je kao osnovna škola, setva paprike je srednja, a celera fakultet. I tako je familija Tot stigla i do fakulteta, pa za potrebe svog domaćinstva gaji celer i šargarepu.

I svoju decu su uključili u posao.

Ne smeta joj ni što je sve ovo, zapravo, sezonski posao, jer je, kako kaže, navikla na periode kada se puno radi ili, pak, više se odmara.

– Bitno nam je i da nemamo gazde – dodaje i priznaje da je lepo kad može da se bira kad će i koliko da se radi,

mada se zna kada se nešto mora posejati, obraditi u određeno vreme. Ipak, dodaje, bar može da bira da li će to da urade ujutro ili popodne, a u međuvremenu se može i na kupanje leti.

U njihovoj bašti našla se i makedonka paprika, sitna i neugledna, a izdržava sve uslove i bilo da je suša ili previše kiše, bogato rađa sve do zime.

– Bundeva je takođe bitna za zimu, a jedna od omiljenih ovde je hokaido od koje se pravi najukusnija krem supa – kaže naša sagovornica.

Male tajne

Svaka sorta ima svoje prednosti i mane, a Tamara Tot otkriva da su za paradajz-sok najbolji žbunasti i jabučar/jasenički jabučar. Žbunasti je kiseliji i vodenastiji, jabučar ga malo ugusti i dodaje slatkoću.

Za sosove su najbolji volovsko srce, šljivar, kruškasti, roma i paprikar – mesnati i slatki.

Za pripremu pelata ona preporučuje sorte roma i paprikar crveni – tvrđi i mesnati, ne preveliki, pogodni da se slažu u tegle.

Za salatu su dobri svi, ali najviše fine kiselosti daju žbunasti i jabučar.

Transport najbolje podnose dunavski rubin i manimejker – lepi i glatki, a nisu plastični. Deci za grickanje najbolji je čeri crveni, može i žuti, kao i za salate, za dodatak sosovima, čorbama i svemu što treba malo zasladiti.

Za sušenje najbolje se iskazao čeri duguljasti ili kruškica, pre svega crveni, a može i žuti.

DNEVNIK SADNjE

Tamara Tot u početku nije zapisivala kada su i šta zasejali, sadili, presađivali i šta je dalo dobar rod. Ali, onda je sve češće dolazilo do nedoumica koliko semena da naruče, kada da ih poseju, na kojem mestu da sade biljke, kada da promene položaj…

– Nakon dve takve sezone u jednu svesku sam počela sve da zapisujem, ali time nisam bila zadovoljna, pa sam napravila svoj pregledni dnevnik s formularima. Tako je nastao „Baštenski dnevnik”. Ponudila sam ga i drugima, kao alat koji olakšava planiranje i vođenje bašte – kaže Tamara