Inspirisana Ćopićevim Hašanima

Zašto bi neko pravio od prirode apstrakciju? Inspirisana bojama godišnjih doba, u neverovatnoj prirodi Grmeča u kojoj sam se u novoj životnoj situaciji iznenadno našla, naslikala sam prošle godine 12 likovnih zapisa u nijansama svih meseci, jednostavno je objasnila postavku „Godina” izloženu u beogradskoj galeriji „Nikola Radošević” Blaženka Kenjalo, direktorka Javne ustanove „Bašta sljezove boje”, spomen-kompleksa posvećenom piscu Branku Ćopiću u njegovim rodnim Hašanima.

„Kada sam pre godinu i po došla iz Novog Grada za direktora tek osnovane ustanove, bilo mi je teško da se suočim sa samoćom u prirodi, u mestu udaljenom 40 kilometara od najbližeg grada. Vremenom, netaknuta bujna šuma i potoci su me osvojili, a da nisam ni primetila: počela sam ponovo da slikam. Strani turista koji je posetio spomen-kompleks u Hašanima rekao mi je da bi platio za to da boravi tamo neko vreme otrgnut od gradske vreve”, rekla nam je nakon otvaranja izložbe.

U Hašane, mesto u opštini Krupa na Uni u Republici Srpskoj, Blaženka, koja je završila dizajn enterijera na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, došla je s osnivanjem nove ustanove posvećene Ćopiću 2023. godine, nakon raznih poslova koje je radila. Pored toga što je sarađivala kao kustos u galerijama, bila je i agent osiguranja, a i zaposlena u kladionici, tako da je stizala da slika samo za svoju dušu. Hašani, kaže, koji su bili Brankova stalna inspiracija, postali su i njena. Kada je osnovala likovnu koloniju „Orlovi rano lete” u današnjoj spomen-školi „Branko Ćopić” u kojoj nema više đaka, ali je ostala njegova „magareća klupa”, uz studente slikarstva koji oživljavaju likove Ćopićevih dela počela je da se vraća umetnosti.

S njima bi ostajala i da prespava u učionicama škole, uživajući u inspiraciji „tajanstvenim zelenim mirom”. To joj, kaže, i onda kada je nevreme, daje snage da svakodnevno vozi po 40 kilometra do Hašana i nazad do grada i da se bori da projekat „Bašta sljezove boje” oživi.

Dosad, uz pomoć ministarstava kulture Srbije i RS, izgrađena je replika kuće pisca srušene u ratu, koja je i mali muzej: u njoj se nalaze Brankova pisaća mašina, njegovi rukopisi i olovke, kao i svedočanstva. Kada učenici dolaze na ekskurziju, dodaje, smeju se tome što je Branko iz hemije imao trojku. U spomen-kući su i lička kapa, fotografije iz svih Brankovih poseta Hašanima, negde na zidovima i ona na kojoj je rešeto kojim je lovio ribu. U Republici Srpskoj, za učenike od prvog do četvrtog razreda poseta Hašanima je obavezna.

„U učionici na otvorenom, na moje pitanje koje je boje vuk, oni ovde odgovaraju da je zelen”, priča kako ih podseća na Ćopićevu priču.

Turista već ima, dodaje, iz svih krajeva sveta, ali je zbog udaljenosti grada važno obezbediti im i smeštaj. U planu je izgradnja doma Ferijalnog saveza u stilu kuća ovog kraja, koji bi pružio smeštaj i grupama turista i đaka. Zdanje bi, kao i Brankova kuća, imalo prizemlje u kamenim zidovima i sprat s drvenim doksatom. Takođe, i nekoliko bungalova naći će se na putu do obnovljene čiča Trišine vodenice i potoka Kalin, do kojih bi vodili kameni sokačići nazvani po Brankovim junacima – Lijanov, Nikoletin, Lunjin i drugi.

Daljom izgradnjom, po projektu, kompleks bi se prostirao gotovo do Štrbačkog buka na Uni.

Pored banjalučkih, ove godine doći će na likovnu koloniju i studenti slikarstva iz Trebinja, a, kako nagoveštava, uskoro će se održati i likovne kolonije slikara iz Srbije.

„Snagu mi za ovako veliki poduhvat daje želja da što više ljudi prizovem da shvate inspiraciju velikog dela koje nam je na svom originalnom dijalektu ostavio Branko, neopravdano u jednom periodu zanemaren, iako jedan od naših najprevođenijih pisaca”, poručuje.