Инспирисана Ћопићевим Хашанима
Блаженка Кењало, директорка спомен-комплекса у родном месту писца, каже да јој дух његових дела даје снагу, најављујући сликарске колоније, дом и бунгалове за смештај и камене сокаке с именима књижевних јунака
Зашто би неко правио од природе апстракцију? Инспирисана бојама годишњих доба, у невероватној природи Грмеча у којој сам се у новој животној ситуацији изненадно нашла, насликала сам прошле године 12 ликовних записа у нијансама свих месеци, једноставно је објаснила поставку „Година” изложену у београдској галерији „Никола Радошевић” Блаженка Кењало, директорка Јавне установе „Башта сљезове боје”, спомен-комплекса посвећеном писцу Бранку Ћопићу у његовим родним Хашанима.
„Када сам пре годину и по дошла из Новог Града за директора тек основане установе, било ми је тешко да се суочим са самоћом у природи, у месту удаљеном 40 километара од најближег града. Временом, нетакнута бујна шума и потоци су ме освојили, а да нисам ни приметила: почела сам поново да сликам. Страни туриста који је посетио спомен-комплекс у Хашанима рекао ми је да би платио за то да борави тамо неко време отргнут од градске вреве”, рекла нам је након отварања изложбе.
У Хашане, место у општини Крупа на Уни у Републици Српској, Блаженка, која је завршила дизајн ентеријера на Факултету примењених уметности у Београду, дошла је с оснивањем нове установе посвећене Ћопићу 2023. године, након разних послова које је радила. Поред тога што је сарађивала као кустос у галеријама, била је и агент осигурања, а и запослена у кладионици, тако да је стизала да слика само за своју душу. Хашани, каже, који су били Бранкова стална инспирација, постали су и њена. Када је основала ликовну колонију „Орлови рано лете” у данашњој спомен-школи „Бранко Ћопић” у којој нема више ђака, али је остала његова „магарећа клупа”, уз студенте сликарства који оживљавају ликове Ћопићевих дела почела је да се враћа уметности.
С њима би остајала и да преспава у учионицама школе, уживајући у инспирацији „тајанственим зеленим миром”. То јој, каже, и онда када је невреме, даје снаге да свакодневно вози по 40 километра до Хашана и назад до града и да се бори да пројекат „Башта сљезове боје” оживи.
Досад, уз помоћ министарстава културе Србије и РС, изграђена је реплика куће писца срушене у рату, која је и мали музеј: у њој се налазе Бранкова писаћа машина, његови рукописи и оловке, као и сведочанства. Када ученици долазе на екскурзију, додаје, смеју се томе што је Бранко из хемије имао тројку. У спомен-кући су и личка капа, фотографије из свих Бранкових посета Хашанима, негде на зидовима и она на којој је решето којим је ловио рибу. У Републици Српској, за ученике од првог до четвртог разреда посета Хашанима је обавезна.
„У учионици на отвореном, на моје питање које је боје вук, они овде одговарају да је зелен”, прича како их подсећа на Ћопићеву причу.
Туриста већ има, додаје, из свих крајева света, али је због удаљености града важно обезбедити им и смештај. У плану је изградња дома Феријалног савеза у стилу кућа овог краја, који би пружио смештај и групама туриста и ђака. Здање би, као и Бранкова кућа, имало приземље у каменим зидовима и спрат с дрвеним доксатом. Такође, и неколико бунгалова наћи ће се на путу до обновљене чича Тришине воденице и потока Калин, до којих би водили камени сокачићи названи по Бранковим јунацима – Лијанов, Николетин, Луњин и други.
Даљом изградњом, по пројекту, комплекс би се простирао готово до Штрбачког бука на Уни.
Поред бањалучких, ове године доћи ће на ликовну колонију и студенти сликарства из Требиња, а, како наговештава, ускоро ће се одржати и ликовне колоније сликара из Србије.
„Снагу ми за овако велики подухват даје жеља да што више људи призовем да схвате инспирацију великог дела које нам је на свом оригиналном дијалекту оставио Бранко, неоправдано у једном периоду занемарен, иако један од наших најпревођенијих писаца”, поручује.
