Jedina crkva brvnara na Fruškoj gori

Fruška gora je zbog velikog broja pravoslavnih manastira dobila naziv Srpska Sveta gora. Većina sačuvanih svetinja datira iz 16. i 17. veka i među njima, jedna s početka novog milenijuma, manastir Vranjaš. Vaznikao između sremskih sela Grgurevci i Manđelos, posvećen Svetom Vasiliju Ostroškom, najmlađi je na ovoj panonskoj planini i pritom jedina brvnara u najstarijem nacionalnom parku u Srbiji. I tu priču počinje da plete monahinja koja nas je ljubazno dočekala i nadahnutom pričom opčinila.

Manastir je podignut pre deset godina, na potesu poznatom kao Jorgovanište. Ali su mu temelji iz prvog veka. Naime, u prvom veku Rimljani su izgradili vodovod da bi vodom s izvora Vanjaš snabdevali Sirmijum, današnju Sremsku Mitrovicu. Ispostavilo se da je put, kojim smo došli iz Sremske Mitrovice do manastira, zapravo trasa nekadašnjeg akvadukta od koga je posle rušenja i napravljen.

– Postoje sačuvani istorijski spisi o rimskom akvaduktu koji je sprovodio vodu s ovog izvora do carskog grada. Bio je dugačak 14 kilometara. I danas u ulici koja se nastavlja putem za Manđelos postoje temelji tih visokih stubova sirmijumskog akvadukta. Nosači akvadukta u visini više od 10 metara duž cele trase bili su očuvani sve do 1908. godine, kada je gradski magistrat doneo nerazumnu odluku da se poruše i materijal ugradi u put. Čuveni mitrovički učitelj, arheolog Ignjat Jung, nemoćan da se suprotstavi rušenju, iz protesta, po rečima turističkog vodiča, napustio je grad i porodicu, a sudbina mu se ni do danas ne zna.

Mati Angelina tu se odmarala

Mati Angelina, ktitorka Krušedola, supruga slepog Stefana Brankovića, doprinela je da izvor Vranjaš postane mesto okupljanja srpskog naroda. Na Vranjašu je Prepodobna majka Angelina napojila svoje konje, dok je iz Krušedola putovala prema Berkasovu, gde je zbog čestih napada Turaka preko Save despot Jovan premestio svoju prestonicu iz grada Kupinik (danas Kupinovo).

Dolaskom na ove prostore Turci su napravili banju s lekovitim blatom, o čemu svedoče i ostaci kamenih, muslimanskih spomenika.

Po rečima protojereja Miroslava Josimovića iz Manđelosa, koji je radi zasluga u izgradnji manastira odlikovan pravom nošenja naprsnog krsta, o drevnom poreklu ove svetinje svedoče i stari hrišćanski grobovi, otkriveni ispod sadašnjeg hrama.

– Manastir Vranjaš je zadužbina episkopa Vasilija sremskog – rekla nam je monahinja. Kada je osveštavao hram nastao nad svetom vodom, vladika je priznao da je godinama prolazeći ovuda pio vodu s izvora Svetih Kozme i Damjana i želeo da u ovoj lepoti i miru božjem podignemo manastir.

Godine 2008. odlučeno je da se nad izvorom podigne manastir. Idejno rešenje usvojeno je 2010, da bi građevinski radovi započeli 2011. godine, kada je urađeno i podno grejanje, pod nadzorom protojereja Josimovića. Zanimljivo je da je i luk na izvoru iz rimskog vremena sačuvan. Ktitori hrama Svetog Vasilija Ostroškog su Milan i Senka Milanković iz mesta Brodac kod Bijeljine. Sveti arhijerejski sinod odlikovao je supružnike Ordenom Svetoga Save.

– Prilikom posete Vranjašu 2011. porodica Milanković, Milan i Senka sa svoje troje čeljadi izrazili su želju da pomognu izgradnju manastira. Međutim, tada su doživeli tešku porodičnu tragediju. Na mestu gde su podignuti crkva i manastir, njihova 13-godišnja kćerka iznenada je izgubila svest. Prevezli su je hitno u bolnicu u Beograd, ali joj nije bilo spasa. Tada su ožalošćeni roditelji odlučili da budu ktitori crkve u znak sećanja na ćerku – ispričala nam je monahinja pokazujući fresku koja prikazuje Milenu koja prinosi darove patronu, Svetom Vasiliju Ostroškom.

Beli bor umesto lipe

Od svih hramova na Fruškoj gori ovo je jedini izgrađen od drveta. Jedan od razloga je što se nalazi u šumi, pa je bilo logično da se iskoristi ovdašnja građa. Zbog velike vlage od izvora, savet je bio da se uveze otporan norveški beli bor i čamovina iz Bosne i Hercegovine. Od šindre se odustalo jer nije mogla da se dobije garancija da neće strunuti, pa je crkva pokrivena crepom. Cela je živopisana, zidove i ikonostas oslikao je Borislav Živković. Gotovo 90 odsto meštana darivalo je za ikone, svi su upisani.

Bogat duborez na lipovoj ikonostasnoj pregradi izveo je Dragan Šaponja iz Koluta, ugrađeno je podno grejanje, okačen luster od drveta, pod je mermerni. Iako smo pomislili da je oko manastira lipa, najčešće drvo na ovoj vojvođanskoj planini, ispostavilo se da je orah. Cela jedna livada po njima naziva se Oraščić. Procene su da pojedina stabla imaju više od 200 godina.

Manastir Vranjaš posvećen je Svetom Vasiliju Ostroškom. Zašto? Radi vernika koji nisu kadri da odu do manastira Ostroga, što je blagoslovio i mitropolit Amfilohije prilikom posete ovoj svetinji, objasnila nam je ljubazna monahinja i dodala da je osvećen na praznik Svetog Vasilija Ostroškog, 2014. godine, a za nastojatelja manastira imenovan je jeromonah Vasilije (Mitrović).