Crno vino može da izazove rak
Nije jasno zašto bi vino bilo manje rizično od piva ili žestokih pića. Istraživanja pokazuju da je problematičan sastojak upravo - etanol
Dokazi su jasni - alkohol može da izazove rak. Početkom ovog meseca, američki generalni hirurg Vivek Murti je, pozivajući se na obavezno označavanje alkoholnih pića upozorenjem o riziku od raka, objavio da je alkohol treći najvažniji uzrok kancera u SAD, koji može da se spreči. Odmah nakon duvana i gojaznosti, konzumiranje alkohola se visoko kotira na listi rizičnih ponašanja za dobijanje malignih oboljenja, a ističe se i ograničena svest ljudi o vezi između alkohola i rizika od raka, prenosi Medscape.
Da li su svi tipovi alkohola isti kada je rizik od raka u pitanju?
Crno vino se dugo smatralo izuzetkom, jer su studije ukazivale na to da, u umerenim količinama, može da bude dobro za zdravlje. Crno vino ima antiinflamatorna i antioksidativna svojstva, a kao sastojak crnog vina posebno se ističe resveratrol, poznati antioksidans.
Početkom 1990-ih godina, istraživanja su počela da pokazuju da ovo odeljenje može da pruži zaštitu od srčanih bolesti, starenja i raka, iako su mnoga od tih istraživanja rađena na životinjama ili u laboratorijskim uslovima.
Poslednjih godina, međutim, ideja da crno vino nosi zdravstvene koristi stavlja se pod sumnju. Nedavna meta-analiza sugeriše, na primer, da su mnoge prethodne studije, koje su hvalile zdravstvene koristi umerenog pijenja vina verovatno bile pristrasne, što je moglo da dovede do „zavaravajućih pozitivnih zdravstvenih veza”. Jedna nedavna studija je, takođe, otkrila da konzumiranje alkohola, uglavnom crnog vina i piva, na svim nivoima, povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Šta se zapravo zna o alkoholu i riziku od raka?
Postoje jasni podaci o vezi između alkohola i rizika od raka, nastavlja medicinski portal.
„Nema sumnje da alkohol pripada grupi 1 kancerogena. Alkohol može izazvati rak”, kaže dr Timoti Rebek, profesor za prevenciju raka na Harvardu.
Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC) i Američko društvo za borbu protiv raka slažu se da je alkohol dokazani uzročnik sedam vrsta raka: raka usne šupljine, grkljana, ždrela, jednjaka (skvamozni karcinom), jetre (hepatocelularni karcinom), dojke i debelog creva/rektuma.
Prekomerno pijenje — više od 8 standardnih pića nedeljno za žene i 15 za muškarce — i „binge drinking“ (pijenje 4 ili više pića za 2 sata za žene i 5 ili više za muškarce), dodatno povećavaju rizik.
„Najveća zabrinutost odnosi se na visokorizično pijenje — više od 2 pića dnevno — i binge drinking“, kaže Noel LoKonte, doktorka sa Univerziteta u Viskonsinu, koja je autorka izjave iz 2018. godine o povezanosti alkohola i rizika od raka.
Poređeno sa nepijenjem, prekomerno pijenje povezano je sa petostrukim povećanjem rizika od raka usne šupljine, ždrela i jednjaka, kao i povećanjem rizika za 61 odsto u slučaju raka dojke.
Rizik nije zanemarljiv ni kod umerenog pijenja
Kada se govori o umerenom konzumiranju alkohola — do 1 standardnog pića dnevno za žene i 2 za muškarce — podaci sugerišu da čak i ta količina alkohola povećava rizik od raka, iako je rizik u tom slučaju mnogo manji nego kod težih oblika pijenja.
Vrsta raka, takođe, ima značaj. Jedna analiza je pokazala da rizik od raka dojke raste čak i sa umerenim konzumiranjem alkohola. U poređenju sa nepijenjem, umereno pijenje povezano je sa povećanjem rizika od raka usne šupljine, ždrela, grkljana i jednjaka.
Na pitanje da li tip alkohola igra ulogu, LoKonte kaže da nije jasno zašto bi vino bilo manje rizično od piva ili žestokih pića. Istraživanja pokazuju da je problematičan sastojak upravo - etanol. Nakon što se alkohol unese u organizam, on se metaboliše u acetaldehid, supstancu koja oštećuje DNK i koja se smatra mogućim kancerogenom za ljude. Etanol, takođe, može da promeni nivoe estrogena i androgena u organizmu, što se smatra da doprinosi povećanom riziku od raka dojke.
„Verovatno nije bitno kako unosite etanol, već je bitno koliko ga unosite”, kaže LoKonte.
Neka istraživanja, ipak, sugerišu da način na koji ljudi konzumiraju etanol može da napravi razliku. Studija objavljena u avgustu u JAMA Network Open pokazala je da su starije odrasle osobe, koje su pile umerene do velike količine, imale veći rizik od smrti od raka u poređenju sa povremenim konzumentima alkohola (rizik od umerenog pijenja bio je veći samo kod onih koji su imali hronične zdravstvene probleme, kao što su dijabetes ili visok krvni pritisak).
Zanimljivo je da su vinopije imale manji rizik od smrtnosti od raka i ukupne smrtnosti. Osobe koje su preferirale vino i konzumirale više od 80 odsto svog alkohola iz vina ili koje su pile samo uz obrok, imale su mali pad rizika (0,94 za oba).
Mnoge organizacije, kao što su IARC i ASCO, drže se stava da ne postoji poznata „bezbedna” količina alkohola kada je u pitanju rizik od raka. U poslednjim kanadskim smernicama za upotrebu alkohola, naučni panel je izračunao da ljudi koji piju 6 pića nedeljno tokom života mogu skratiti svoju očekivanu životnu dob za prosečno 11 nedelja, dok teški pijanci (4 pića dnevno) mogu izgubiti 2-3 godine života.
Da bi se smanjio rizik od raka, smanjenje konzumiranja alkohola, posebno kod visokorizičnih grupa, može da donese velike koristi.
„Iako podaci o lakoj do umerenoj konzumaciji alkohola i raku nisu u potpunosti jasni, ovo je informacija koju ljudi mogu da iskoristiti da sami donesu svoje odluke”, zaključuje Rebek.
