Nema predaje
Dokumentarni film „Tako je bilo“ osvetljava ličnost kanadskog pijaniste Alana Frejzera koji je penziju dočekao na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i koji je teških devedesetih podržao našeg muzičara Kemala Gekića
U junu 1988. na Međunarodnom pijanističkom takmičenju u Montrealu, našem istaknutom pijanisti Kemalu Gekiću je, prema mišljenu kanadskog pijaniste i profesora Alana Frejzera, nepravedno oduzeta prva nagrada i zato je napravio „mini revoluciju“. Ovaj potez je promenio tok Alanovog života i od tada datira neobično, višedecenijsko prijateljstvo Kemala Gekića i Alana Frejzera. Baš u ratno vreme u Jugoslaviji, Frejzer odlučuje da zauvek ostane u Srbiji. Na Akademiji umetnosti u Novom Sadu dočekao je i penziju.
Upravo o ovoj urbanoj legendi, TV autorka Branka Glavonjić zajedno sa kolegom Miodragom Kolarićem, snimila je dokumentarni film „Tako je bilo“ u okviru serijala „Muzika, ljubav, strast ili više o toga... “ koji će se naći na programu RTS 2, u sredu 5. februara, u 18. 10 časova.
Za čuvenog pijanistu, Alana Frejzera, Glavonjićeva je čula pre nekoliko godina i bilo joj je zanimljivo, kako je ispričala za „TV reviju“, što je isključivo zbog umetnosti, ljubavi prema muzici, ali i poštovanja prema našem fenomenalnom pijanisti Kemalu Gekiću, odlučio da dođe u jednu zemlju koja se u tom trenutku raspadala.
- Kasnije sam, gledajući kratak studentski film ćerke gospodina Gekića, saznala i za detalje iz Alanovog privatnog života, koji nisu nimalo vedri i sa kojima bi se mali broj ljudi izborio – dodala je naša sagovornica.
Reč je o umetniku koji i danas drži časove klavira širom sveta i putem „Feldenkrais metode“ pomaže umetnicima da se ostvare i izbore sa traumama koje ih koče u stvaralaštvu i umetničkom izrazu.
- Frejzer poseduje izrazit šarm i neverovatno zaraznu volju za životom i samoodržanjem, uprkos svemu. Jednostavno, ne možete da ostanete ravnodušni. Verujemo da će gledalac koji počne da prati ovaj film, sigurno imati želju i da ga odgleda do kraja – sigurna je ova autorka.
Poruka koju je želala da pošalje je da godine nisu prepreka za ostvarivanje ciljeva. Frejzer je najveće profesionalne uspehe doživeo posle svoje pedesete godine.
- Život je konstantna borba, nikada ne znate šta vas čeka i posle goreg ima najgore... A najpogubnije što možete da uradite je da se predate. Mnogi smatraju da su njihovi problemi najteži i najveći, ne znajući sa kakvim se životnim nedaćama susreću ljudi oko njih – poručuje Glavonjićeva kojoj je najteže bilo kako da na ekranu dočara uspešnu karijeru s jedne strane i porodični život obeležen tragedijama s druge.
- Moglo je lako da se „sklizne“ u patetiku koja nije u prirodi glavnog aktera filma jer je Alan Frejzer borac, veliki entuzijasta, zanesenjak i posvećenik. To je čovek koji poseduje ogromnu životnu i stvaralačku energiju. I upravo sam u tome najviše i uživala - da komuniciram sa čovekom koji se iskreno raduje svakom novom danu – otvoreno nam priča.
Pored novih filmova koji su u planu, Branka Glavonjić raduje se i novom, devetom „Bunt rok festivalu“ koji je pokrenula, a koji promoviše rok, pop i alternativnu muziku i mlade demo bendove. Do sada je kroz emisiju „Bunt“ i festival prošlo oko 2.000 autora i bendova.
- Kada bolje upoznate nove generacije i vidite koliko su u pozitivnom smislu drugačiji, organizovani i mnogo bolji od prethodnih, onda se nada ne gubi, već se, nošeni njihovom snagom, energijom i sami potrudite da idete u korak sa njima – poručuje Branka Glavonjić.
